Ne beže na koledže samo košarkaši, u odbojci ugovori od 250.000 dolara: Deca masovno odlaze

Vizija sa kojom su počeli, praktično traje i dan-danas...
"Registracija u našoj agenciji je besplatna. Kada se prijavi određeni broj, prvo biramo decu kojoj možemo da pružimo personalni rad. Cilj je da stvorimo više opcija, odnosno da postoji mogućnost nekog izbora. Naravno, u fokusu je da budu sjajni uslovi, ali i da oni koji odu imaju makar garanciju da će tamo i igrati".

Izdvojio je i po čemu je StudBud specifičan.
"Nama je u prvom planu da potencijalnim igračima pronađemo najbolje moguće mesto u Americi. Dakle, ne funkcionišemo samo po principu da dogovorimo prelazak na bilo koji koledž, nego krećemo sa idejom šta svakom od zainteresovanih odbojkaša ili odbojkašica treba. Nastavljamo kontakt sa njima čak i kada zvanično odu. Svesni smo da napuštaju svoju državu, roditelje, prijatelje i da u nama imaju neku vrstu podrške".

Luka Čajić (©StudBud/Privatna arhiva)

Dosadašnja saradnja sa trenerima pokazuje da postoji obostrano zadovoljstvo i poštovanje.
"Kako biramo igrače sa kojima radimo, odnosi sa tamošnjim stručnjacima je sjajan. Do izražaja su dolazili njihov predani rad, osobine, ocene. Stvarno su se pokazali u pozitivnom svetlu. Treneri nas stalno zovu, pitaju za nove. Međutim, najbolja povratna informacija je i da se posle toliko godina ništa nije promenilo u našim stavovima i viđenjima tokom razgovora".

Prisetio se i ličnog iskustva posle igara u subotičkom Spartaku.
"Kada poredim moj i odlazak kasnijih generacija, primetne su razlike. Sećam se da je sve išlo preko agencije koja je imala partnerstvo sa pet univerziteta. Kuriozitet je da četiri od ukupnog broja nisu tražila primača ili jednostavno nisu mogla da pokriju neophodne troškove svojim budžetima. Kod mene je bio lako, izabraću jedinu preostalu ponudu ili ću ostati u Srbiji. Primera radi, trenutno je u Americi preko 3.000 trenera zaduženih za žensku odbojku. Nije i teško izvući dosta odgovarajućih ponuda".

Iako uspešni nastupi mogu da se posmatraju kao okidač za egzodus srpskih odbojkašica, slično situacija je i u daleko razvijenijim prvenstvima.
"Isto se dešava u Turskoj, Francuskoj, Poljskoj i Italiji. Najperspektivnija deca masovno odlaze, pokrenut je talas koji ne može da se zaustavi. Svaka odbojkašica koja je otišla verovatno je i uticala da saigračice ili drugarice učine identično. Nekada nije ni to neophodno, jer je sve vidljivo i ispraćeno na društvenim mrežama".

Konačna odluka povremeno zavisi i od fantastičnih uslova.
"Velika je prednost kada na raspolaganju imate odličan stručni štab, opremu, oporavak, prevenciju povreda. Povrh svega, istovremeno se igraju utakmice na visokom niovu".

Na dugačoj listi benefita je i finansijska sigurnost.
"Jedan od dodataka je i zarada. Na najvećim koledžima sa punom stipendijom može da se dobije od 60.000 do 100.000 dolara. Ako se to preračuna četvorogodišnji period, govorimo o iznosu koji je nešto manji od pola miliona. Naravno, reč je samo o edukaciji. A ugovori za igranje odbojke su u rasponu od 50.000 do 250.000 dolara po sezoni. Verovatno su i malo nerealni za decu. Međutim, nigde ne bi mogli da dobiju sličan novac, posebno u Srbiji ili Evropi".

Čajić napominje i da studije nikako nisu zapostavljene.
"Novac nije presudan, nije poenta da neko ode i prosto se obogati. Kompletna ideja prelaska na koledž je da se obezbedi obrazovanje".

Dosta toga se promenilo, pa se i na put u Ameriku gleda drugačije nego ranije.
"Uvek je postojala priča da je karijera završena čim odeš da studiraš, pogotovu na našim prostorima. Ipak, sve je manje sličnih izgovora, jer se sada te igračice pozivaju i na pripreme seniorskog nacionalnog tima. Skoro cela juniorska selekcija Srbije će biti u Americi. Da li će se odazvati pozivu za Svetsko prvenstvo, veliko je pitanje zbog želje tamošnjih trenera da igraju u šampionatu. Zato i ovaj masovni odlazak ne može da se vodi kao statistička greška".

Planova preko Bare ima previše, možda je i najvažniji stvaranje odbojkaške NBA lige.
"Trenutno postoji nekoliko projekta. Pored LOVB-a i PVF (Pro Volleyball Federation), Amerikanci će svemu dodati i MLV (Major League Volleyball). Koliko sam upoznat, postoji mogućnost da se pojedina takmičenja spoje. Po mom mišljenju, kada se svi ujedine stvoriće se izuzetno kvalitetno takmičenje. Prednosti su da nacionalna prvenstva traju do četiri meseca, uz ugovore koji su daleko veći nego u Evropi za skoro godinu", zaključio je Čajić.