Ž. MutavdžićNekada smo ovako gubili, "nismo imali sreće", važno je i da se nauči da se pobeđuje
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | sub. 29.11.25. | 08:09
Da je ostalo +7 možda bi nam to pokazalo lažnu nadu, ovako slađi je trijumf protiv Islanđanki i vetar u leđa pred bitku sa Nemicama u nedelju (18.00) za pol-poziciju u Grupi C Svetskog prvenstva i prenošenje maksimalna četiri boda u narednu fazu
(od izveštača Mozzart Sporta iz Štutgarta)
Utakmica za infarkt, hičkokovska završnica... Čuli ste često ovakve prideve od sedme sile. U našem rukometu poslednjih godina bilo je mnogo ovakvih opisa i po pravilo, bio da se radi o damama ili muškarcima, nije bilo hepienda, već tragičnih poraza. Uvek za jedan gol, kada će ta jedna lopta da presudi u našu korist, kad ćemo da imamo sreće? Mnogi bi rekli da nije baš to stvar samo sreće, da ona mora i da se zasluži...
Izabrane vesti
Ovog puta, izabranice španskog stratega Hosea Ignasija Pradesa, zaslužili su tas za malčice pretekne na našu stranu, pobeđen je Island sa 27:26 u meču koji nije za one sa slabim živcima i visokim pritiskom.
Da se vratimo na blisku prošlost, pre nešto manje od dve godine na muškom Evropskom prvenstvu u Minhenu, Orlovi su imali pobedu u džepu na otvaranju šampionata Starog kontinenta. Pred poslednji minut imamo +2 i napad. Na kraju – nerešeno. Niko ne zna šta je bilo, kako... Opet taj Island, ovog puta dame, umalo su se vratile iz mrtvih protiv naše selekcije na Svetskom prvenstvu u Štutgartu.
Kada se Jovana Skrobić podigla sa 10 metara u 42. minutu, uputila jedan od sedam projektila u mreži, pogodila za 24:17, nema nikog u dvoranu koji nije pomislio da će ovo da bude rutina do kraja, da se samo čeka krajnji rezultat. Novinari su već krenuli da pišu izveštaje, ali... Setimo se i turnira Četiri nacije u Bergenu neposredno pred ovaj šampionat. Španija je bila na kolenima, +5 za nas, ali očajan finiš i na kraju poraz. Fraza da svaka utakmica mora da se igra do kraja, da nije dovoljno tri četvrtine savršene igre, da nekoliko „žutih minuta“ može sve da baci u vodu, dobija na značaju.
Uvukla se nervoza, nesigurnost, razbranili smo golmna Renetudotir, koja je u tim trenucima čuvala mrežu svoje selekcije kao u transu. Ziceri sa šest, sedam metara nisu nalazili put do mreže. Mic po mic, smanjivana je prednost, ali na kraju je Jovana Risović u skladu sa svojim nadimkom Zmaj odbranila Srbiju.
Usledilo je veliko slavlje sa našim grlatim zemljacima u Porše areni koji su bodrili zdušno našu reprzentaciju iako su domaćini Nemci bili uz Islanđanke. Veselo je bilo i u miks zoni, one najmlađe Dunja Radević i Tamara Kocić su zaurlale čuveni refren: „Od ovog može da se rikne“. Naučila je Srbija da pobeđuje i ovako, na jednu loptu, to je najveća benefit ova dva voda za nastavak takmičenja. Po pravilu je naša selekcija gubila u prošlosti ovakve utakmice u trilerima. Kada jednom kreno kola nizbrdo, nije bilo kočnica, survali bismo se u provaliju. Sada je sreća (da li se tako zove ili nešto drugo) bila na našoj strani.
_Cropped.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
Ipak, da ne pravimo euforiju od ove pobede, pre meča je Srbija bila favorit, način na koji smo konačno slavili na jednu loptu, konačno prokinuli, mogao bi da bude pravi zamajac za četu Hose Ignasija Pradesa. Kada se ovako dobije, onda se i slabosti i neke možda loše odluke zaborave i pitanja koja bi mogla da idu na dušu mirnog, uvek staloženog španskog stručnjaka koji pomalo podseća na Tonija Đeronu, tri i po godine selektora muške reprezentacije. Recimo, da li se na +2 i napad u finišu ide bez golmana, iako smo imali igračicu manje posle isključenja Jovane Skrobić, i rival odmah da gol sa svoje polovine na nebranjenu loptu?
Sanja Radosavljević (©AFP)Ta taktika je urodila plodom većim delom meča, da se vadi golman kada imamo igračicu manje u polju, ali mora li plan da se drži striktno, može li i neka improvizacija, da „ukrademo“ vreme, da ne dajemo rivalu krila?
„Imamo mi poslednijih godina te trenutke, tih 10-15 minuta problem, ali evo sada je to bila premijera, da smo uspele da pobedimo. Jeste jedan razlike, ali je pobeda. Jeste golman Islanda sjajno branio, ali smo mi krive, morale smo neke zicere da pogodimo. Zmaj (prim. aut Jovana Risović) je na kraju odbranio tri zicera i moramo da joj kažemo: "Hvala“, rekla je posle meča Sanja Radosavljević, devojka koja je više od 10 godina deo reprezentacije, koja je prošla „sito i rešeto“ lepih, ali više onih bolnih poraza.
Srbiji se sada otvaraju vrata raja, borbe za četvrtfinale. Ovaj meč je morao da se dobije. Da je bilo recimo nerešeno, slično kao muškarci u Minhenu u januaru 2024. godine... Znamo da smo se posle bolnog remija raspali, izgubili od Mađarske i Crne Gore i umesto zenita generacije usledilo je razočaranje generacije i kraj Đeroninog mandata, kasnije preskakanje Svetskog prvenstva. Nije da smo ubeđeni da bi se to isto dogodilo i damama da nismo pobedli u petak uveče, ali nas nekako prošlost i mentalitet uči, da ne umemo da zaboravimo, da se resetujemo... To je i do vrele krvi na ovim prostorima. "Ledene" Islađanke su i posle poraza bile raspoložene, nema očajavanja, jer će dan da svane i u subotu.
Da je ostalo sedam golova, možda bismo pred Nemačku ušli sa mišlju da smo sada top reprezentacija. A nismo. Ovako, dan odmora, subote bez treninga, fokus na Nemice i meč gde nema šta da se izgubi, a pobedom bi se u Dortmundu četvrfinale samo ukazalo...
Pogled na rivala naredne nedelje je takav da je Španija poražena od Farskih Ostrva, što je prvo veliko iznenađenje posle tri dana na šampionatu. Te selekciji, uz Crnu Goru (da li je vreme da konačno padnu za nas reprezentacija koja nas skoro uvek pobeđuje u ovom sportu, i kod dama i muškaraca), biće nam protivnici u Vestfalen dvorani koja prima 12.000 gledalaca.
Da ne beše poslednjih 15 minuta, kada je malo ušao i panik-mod u našem napadu, pričalo bismo o savršenoj igri, o idealnom prvom poluvremenu, o sjajnom učinku krila, kapitena Katarine Kpež Šlezak i Sanje Radosavljevć, o Jovani Skorobić koja je povukla kada se lomilo, o pametnoj, taktički zreloj igri Jovane Jovović koja je hranila loptama na crti Draganu Cvijić, o Sari Garović i Anđeli Janjušević koje su u odbrani „ujedale“, ostavile poslednji atom snage, o Gordani Petković koja je kao debitant sa 34 godina na velikom takmičenju, koja je finišu prvog poluvremena i na početku drugog i napravila tih +7 i potvrdila onu tezu da je golman pola tima.
_Cropped.jpg.webp)
I da se ne zaboravi učinak svih ostalih, odbrambene kreacije Emilije Lazić u središnjem delu odbrane... Da se pohvali i savršeni tajming promene na golu Katarine Tomašević, trenera naših čuvara mreže, koja je u finišu raspoloženu Gordanu Petković zamenila sa Jovanom Risović koja je u prvih 15 minuta imala samo jednu odbranu, a onda je činila čuda u finišu. Nije samo onaj odbranjeni zicer ra desnog krila na desetak sekundi pre kraja. Sećate se jedini kontre na meču Islanđanki (zaustavljen taj najvažniji faktor igre Ostvljanki), kada je lepezom intervenisala i sprečila da Islanđanke dođu do nerešenog ishoda, na nešto više od pet i po minuta pre kraja.
Dan je odmora, dobro će da dođe, a onda hladne glave i vrelog srca u napad na pol-poziciju u Štutgartu i rušenje Nemica. Jesu jake, jesu favoriti, imaće i huk s tribina u Štutgartu zemlje koja voli rukomet, koja ima kult reprezentacije, ali daleko od toga da su nepobedive.
Ovaj šampionat je možda i šansa ove generacije. Iskustvo i kvalitet je tu, nisu se godinama kockice posložile. Možda je sada pravi trenutak...
SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETAŠICE – 2. KOLO
Subota
GRUPA A (ROTERDAM)
GRUPA H (TRIR)
18.00: (1,60) Angola (8,00) Južna Koreja (2,85)
20.30: Kazahstan – Norveška
***kvote su podložne promenama
