Ni debakl, ni propast, samo sumorna stvarnost
Vreme čitanja: 5min | sre. 09.11.22. | 08:06
Rukometašice Srbije očekivano završile Evropsko prvenstvo posle prve faze u Celju. Jaka grupa, mali fond bekova, loša forma uzdanica selekcije, ali i povrede i izostanak nekih igračica zbog (ne)vakcinacije uticali na lošu sliku izabranica selektora Uroša Bregara u mečevima sa Švedskom, Danskom i Slovenijom. Ova generacija je bila u zenitu pre tri godine, smena je u toku, a nema mladih...
Kako su rukometašice Srbije otišle u Celje na Evropsko prvenstvo, tiho, bez pompe, tako se i vraćaju. Očekivanja su bila skromna, rezultati realni, a igra ispod nivoa na koji smo navikli od ove selekcije. Moralo je bolje. Napravljen je korak nazad u odnosu na odličan utisak koji je Srbija ostvarila pre nešto manje od godinu dana na Svetskom prvenstvu u Španiji.
Tada je naša selekcija razbila Poljsku sa 10 golova razlike (26:16), dobila Crnu Goru, koja je neporažena u dosadašnjem toku šampionata, sa 27:25 i Sloveniju lako, ubedljivo, sigurno, sa 31:25. Iste reprezentacije plasirale su se ili su na pragu 12 najboljih u Evropi. Protiv vicešampiona sveta Francuske izabranice Uroša Bregara su igrale na jednu loptu i nesrećno poražene u finišu (19:22). Osvojeno je odlično 12. mesto, rezultat koji je bio iznad očekivanja.
Izabrane vesti
Vodeće igračice su bile iste - Jovana Risović, Jovana Stoiljković, Kristina Liščević, Jovana Kovačević, Anđela Janjušević, Kristina Graovac... Nije bilo Sanje Radosavljević i Jelene Lavko, koja su sada bile tu, ali u Celju su izostale Tamara Radojević, Aleksandra Vukajlović, sestre Agbaba...
Bregar je i pre početka šampionata govorio o problemima sa kojima se susrela selekcija. Zbog odluke da se ne vakcinišu na pripremama nisu bile Dunja Radević i Dunja Tabak, zbog povrede kolena izostale su Tamare Radojević Georgijev i Katarina Stošić, dok je Jelena Agbaba u blagoslovenom stanju. To su objektivni razlozi, plus se Jovana Kovačević teško povredila u meču sa Danskom i neće je biti na terenu nekoliko meseci.
20.30: (1,50) Francuska (8,50) Holandija (3,15)
Mali fond igračica, pre svega bekova, uticao je na bezidejnu igru u napadu u većem delu šampionata. Svetle tačke su bile drugo poluvreme protiv Šveđanki i prvo protiv Slovenki, kada je Srbija pokazala da može da igra brzo, moderno, raznovrsno, da koristi krila, pivota... Iscedio je Bregar kao limun silom prilika najiskusnije igračice Kristinu Liščević i Jovanu Stoiljković koje su igrale bez zamene veći deo prvenstva. Umor ih je stigao, posebno se to videlo u meču sa Slovenijom. Jelena Lavko nije bila u formi, više se očekivalo i od Anđele Janjušević. U ključnom meču protiv Slovenki ostali smo samo sa četiri beka. Više nije moglo.
I slovenački stručnjak je posle trećeg poraza na šampionatu priznao da nije ovako zamišljao Evropsko prvenstvo, da je bio plan da se uvedu neke nove igračice.
„Dobro smo ušli u utakmicu, energetski dobro, vodili celo poluvreme. A onda kraća rotacija je uradila svoje, pali smo u odbrani, Slovenija je to iskoristila. Ovo prvenstvo sam zamislio kao takmičenje na kome bih dao više šanse za igru mlađim igračima koji nisu sa nama i to se nije dogodilo iz razloga koje sam mnogo puta naveo (prim. aut. povrede i nevakcinacija). Deo mlađe ekipe je dobio priliku za igru, debitovao, iskoristio šansu, da ne nabrajam sad pojedinačno, ali sveukupno nismo ništa dobili jer je veliki broj igrača falio. Samo smo iskusnije igračice trošili, još i ova povreda Jovane Kovačević... Sa nekim bekovima koji nam fale bila bi to drugačija Srbija. Ne kažem da ne bismo izgubili od Švedske i Danske, ipak su to velesile, ali verujem da bi bilo drugačije protiv Slovenije, Takav je sport, jednom dobiješ, drugi put izgubiš“, rekao je Bregar.
SMENA GENERACIJE U TOKU - KRUNA JE BILA 2019. GODINE U KUMAMOTU
Kruna ove generacije bila je 2019. godine kada je pod komandom Ljube Obradovića osvojeno šesto mesto na Svetskom prvenstvu u japanskom Kumamotu. Krah je doživljen godinu dana kasnije na EP, kada nije izborena druga faza, a posle debakla na olimpijskim kvaliikacijama u Đeru pre godinu i po, Obradović je napustio kormilo, a Bregaru je predat u ruke „vruć krompir“. Andrea Lekić, Katarina Krpež Šlezak, Katarina Tomašević, Slađana Pop Lazić i Dragana Cvijić su odlučile da kažu zbogom reprezentaciji, nema više u selekciji ni Željke Nikolić, Marine Dmitrović, Sanje Damnjanović (sada Vujović), rukometašica koje su poslednjih desetak godina bile udarne igle.
Naše najbolje rukometašice su već u zrelim igračkim godinama, ušle su u četvrtu deceniju života – Stoiljković ima 34 godine, Liščević 33, Lavko i Graovac po 31. Uz to, perjanice selekcije prethodnih godina nisu bile u formi. Golman Jovana Risović nije bila na svom nivou, a Graovac je imala samo čudesno drugo poluvreme protiv Švedske. Sanja Radosavljević, naše najbolje krilo, bila je povređena pred EP, stisnula je zube, ali su falili njeni golovi, pre svega protiv Švedske i Danske, dok je bolja bila u poslednjem meču protiv Slovenije.
Za razliku od muške reprezentacije koja raste i koja bi tek u godinama koje slede mogla da ostvari zapažen uspeh (ako ne medalja, onda bar među osam najboljih u Evropi i svetu), čini se da ženska pada i da će narednih godina sam plasman na velika takmičenja biti uspeh. Juniori Srbije su zablistali u Portugaliji prethodnog leta. Miloš Kos, Stefan Dodić, Mateja Dodić, Luka Rogan, bili su bronzani Orlići koji konkurišu već za najbolju selekciju. Ima u budućnosti Toni Đerona mnogo veći izbor nego Uroš Bregar.
Izbor urednika
Prethodnog leta, mlađih ženskih selekcija nije bilo na velikim takmičenjima. Nije bilo Srbije među 32 najbolje selekcije planete za rukometašice do 18 i 20 godina. Generacija Dragane Cvijić, Jelene Lavko (tada Živković), Željke Nikolić, Jelene Trifunović, sestara Tamare i Kristine Georgijev (sada Radojević i Graovac), Marije Čolić, okitila se srebrom na kadetskom Svetskom prvenstvu 2008. godine. Ta generacija je kasnije stasavala u najboljoj selekciji.
SAMO DVE RUKOMETAŠICE IGRAJU LIGU ŠAMPIONA
Samo dve reprezentativke Srbije iz Celja igraju u najjačem evropskom takmičenju, Ligi šampiona, a to su Sanja Radosavljević i Jovana Risović koji brane boje slovenačkog Krima. Ipak, tim iz Ljubljane ne spada u evropski krem. Nekada su se naše rukometašice borile i osvajale najvredniji trofej na Starom kontinentu - Andrea Lekić i Dragana Cvijić.
Mlađe kategorije su sada u zapećku, klubovi se muče, u poluprofesionalnom su statusu i oni najbolji (Železničar Inđija, Jagodina, Bekament, Naisa...) pa većina igračica čim odigra par sezona u Srbiji hita pre svega u komšiluk, u Rumuniju i Mađarsku, koji imaju za dve klase bolji klupski rukomet od našeg.
Ovo Evropsko prvenstvo je samo ogolilo probleme u ženskom rukometu koji nisu novi, oni su sistemski, traju godinama. Nekada se pokušavalo i sa klubom-reprezentacijom. Zaječar je svojevremeno ulagao neverovatna sredstva kako bi napravio nešto veliko. Posle nekoliko godina pokušaja (neuspešnih) da se igra Liga šampiona, projekat je pukao kao mehur od sapunice. Nedostaju nam jaki klubovi, kako ženski, tako i muški, a to je preduslov da reprezentacije budu bolje...
EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETAŠICE – 3. (POSLEDNJE) KOLO
Utorak
GRUPA A
Hrvatska - Švajcarska 26:26 (14:12)
Norveška - Mađarska 33:22 (14:12)
GRUPA B
Slovenija - Srbija 27:24 (13:15)
Danska - Švedska 25:23 (13:5)
Sreda
GRUPA C
18.00: (13,0) Makedonija (18,0) Rumunija (1,05)
20.30: (1,50) Francuska (8,50) Holandija (3,15)
GRUPA D
18.00: (4,90) Poljska (10,0) Crna Gora (1,25)
20.30: (1,55) Nemačka (8,50) Španija (2,95)