Od Rojevićeve packe igračima “izgubićemo sa 20 razlike” do praga senzacije u Danskoj, Voša raste iz meča u meč

Lale krupnim koracima idu napred. Kontinuirani rad od već pet i po godina sa Borisem Rojevićem, dobra baza domaćih igrača, odlična pojačanja prethodne dve sezone, uz stabilne finansije, dobri uslovi za rad u dvorani Slana bara (prava rukometna dvorana, na raspolaganju klubu 24 sata), daju rezultate u Evropi.

Godine kada je bilo važno da se uzmu samo domaći trofeji sada je davna prošlost za Vojvodinu. Dominacija u Srbiji je uspostavljena, konkurenti se bude, Partizan, Dinamo iz Pančeva i Metaloplastika, ali su i dalje daleko do toga da mogu da sruše decenijsku vladavinu novosadskih crveno-belih. Lalama očajnički fale i jake domaće utakmice.

Iz meča u meču u Ligi Evrope, rukometaši Vojvodine rastu. Kolo pre kraja prve faze Lige Evrope je obezbeđen Top 16. Prezimio je srpski šampion u ovom takmičenju, mnogo jačem od prošlosezonskog EHF kupa. Osvajanje međunarodnog trofeja bio je temelj građenje ozbijne priče na Slanoj bari.

Iza aviona i autobusa direktno na teren, 30 sati putešestvija do Danske, ostavilo je traga, ali je Vojvodina hrabro "poginula" na severu Evrope. Silkeborg je pre početka sezone bio bauk, tim iz “druge dimenzije”, ali na terenu Voša je pokazala da može i protiv tima koji u svojim redovima ima jednog Rasmusa Laugea, junaka finala Svetskog prvenstva u Stokholmu, kada je Francuskoj dao 10 golova.

U Novom Sadu je pao danski tim, dok je u utorak uveče četa Borisa Rojevića pružila žestok otpor. Dve trećine meča je bila ravnopravan rival, na gol sa domaćinom. U finišu je ponestalo snage i rešenja u napadu, golman Lukvist je imao svoj dan. Švedski bombarder Vilijam Bogojević (očigledno naše gore list) je slao projektile, poneo epitet junaka meča. Na kraju pobeda domaćina od četiri gola razlike (26:22) je prevelika u odnosu na dešavanja na terenu. Moglo je da bude i povoljnije za Lale.

Ako iz poraza može najviše sa se nauči, onda je to ovaj u Silkeborgu, prava škola za srpskog šampiona. Još jednom se pokazalo da trener Rojević u dušu poznaje svoje igrače, da ume iz njh da izvuče maksimum. U 13. minutu je bilo 9:4. Bogojević je lagano davao golove, nije Voša uspela da odbrani nijedan napad na startu utakmice. Golman Fran Lučin je bio na vetrometini, a onda je trofejni stručnjak uzeo tajm-aut i opet probudio svoje igrače, kao u prvom meču protiv danskog tima u Novom Sadu.

ROJEVIĆEV PEČAT SA TAJM-AUTIIMA, KRILA MOGU VIŠE

“Šta igrate, izgubićemo sa 20 razlike”, ukorio je igrače koji su posle toga bili sasvim drugi na terenu. Probudili su se Boris Puhovski i Mohamed Aziz Aidi, davali golove u serijama, mladi Luka Rogan je dominirao na crti. Kada je i Andrej Trnavac skinuo dve-tri lopte, dalo je krila Lalama, dok se uvukla nervoza kod domaćina. Bogojević je uštopovan, veliki Rasmus Lauge je dobro čuvan, odbrana je bila granitna. Dvojica Miljana, Pušica i Vukovljak “zaključali” su sredinu. Negde je moralo da “curi”, pa su Danci s krila bili najopasniji.

Silkeborg je za klasu bolji od skandinavskih timova protiv kojih je Voša igrala i dobijala prošle sezone u EHF kupu, norveške Arendala i Nerba i švedskog Olingsosa, ali se srpski šampion “ispraksovao” da igra sa timovima sa severa Evrope, koji gaje atomski rukoemt, igru iz tranzicije, lakih golova iz kontri, s krila... Svaka škola se plaća. Ovog puta je Silkeborg bio za nijansu jači, bolji kada se lomilo, sa više rešenja u napadu.

STEFAN DODIĆ NAJVEĆE POJAČANJE ZA DRUGI DEO SEZONE, DOVOĐENJE DESNOG BEKA PRIORITET

Žestok otpor Vojvodine u Danskoj, Lale pretile 45 minuta, ponestalo snage u finišu

Vojvodini sad ostaje više od dva meseca pauze u Ligi Evrope. Sada će u epicentru da bude Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Imaće Rojević i stručni štab vremena da još više “slože” ekipu, sledi mobilizacija za napad na nokaut rundu. Voša je u drugom delu prošle sezone bila za klasu bolja nego u prvoj. Ono što je evidentno je da prostora za napredak ima, da ova ekipa nije dosegla zenit. Krila su “letela” na startu sezone i pre toga u Doboju na TV Turniru šampiona, sada nema mnogo lopti za Vukašina Vorkapića, Stefana Sunajka, Darka Milenkovića i Bojana Rađenovića.

Luka Rogan stasava u nosioca igre (©Starsport)

Evidentno je da fali rotacija na bekovskim pozicijama. Trojka - Boris Puhovski, Mohamed Aziz Aidi i Milan Golubović, iznela je najveći teret. Čeka se još Branko Tomić koji je imao povrede na startu, a prošle sezone je bio džoker. Tu je i mladi juniorski reprezentativac Simo Šijan. Najveće pojačanje za drugi deo sezone mogao bi da bude oporavljeni Stefan Dodić. Vranjanca muči koleno, počeo je trenira, ide na bolje i svi veruju da će prošle godine najbolji junior Evrope biti spreman da pokaže da je igrač za velika dela. Nažalost, nećemo ga gledati u taboru Orlova u Nemačkoj.

Vojvodina je ostala do kraja sezone bez Milana Milića. Milan Golubović je ostao usamljen na poziciji desnog beka. Evidentno je da ne može da iznese sam teret, iako je odličan u poslednje vreme, pa je na upravi Novosađana, potpredsedniku Marku Vujinu i direktoru Darku Jevtiću da “izmisle” levorukog igrača. Izbor je sužen, ali za velika dela potreban je drugi desni bek. Neizvesna je i sudbina Slovenca Gregora Ocvirka. Muče ga leđa, ne igra već mesec dana. I nekad najbolji junior Evrope pokazao je na nekim mečevima, pre svega protiv Silkeborga u Novom Sadu, da može da bude oslonac tima i da deli minutažu sa Mohamedom Azizom na levom beku. Da li će na njega moći da se računa u drugom delu sezone, ostaje da se vidi.

INTERVJU – Kiril Lazarov: Hoću da pišem istoriju i kao trener, nosio sam Zvezdinu sedmicu u detinjstvu

Cilj je ispunjen, druga faza je obezbeđena, ali nije daleko ni nokaut runda Lige Evrope. Grupa je jaka, ostaju četiri utakmice sa Flensburgom i Kadeten Šafhauzenom. Svi imaj po dva boda iz prve faze, kreće se od nule. Nemački tim je favorit za prvo mesto i direktan plasman u četvrtfinale, dok Lale u mečevima sa švajcarskim šampionom treba da traže vizu za Top 12.

Vreme je i da se oseti SPENS. Najavljuju u taboru Lala, doduše tiho, da će Flensburg verovatno da dočekaju u najvećoj dvorani u Novosm Sadu koja prima četiri puta više nego mala, akustična, za atmosferu i domaći teren prava Slana bara. Ipak, vreme je za korak više, da Vojvodina i organizacioni jača. Ako želi Ligu šampiona za nekoliko godina, SPENS je obavezan.

Prebacila je Voša čarobnu brojku od milion evra budžeta. Ima veliku podršku i Sportskog društva na čelu sa Dragoljubom Zbiljićem, ali i dalje kaska za regionom. Nekse i Eurofarm Pelister imaju mnogo veće budžete. Rezultati guraju napred, ambicije rastu. Već se “šuška” da će Novosađani da budu još jači sledeće sezone. Nema sumnje da se ove godine u Novom Sadu najviše pričalo o rukometu, da je zasenio fudbal i odbojku koji su dugo bili u prvom planu u srpskoj Atini.