Odbojkaška koledž liga sve popularnija: Amerikanci počeli i da "plaćaju"

Da li su Amerikanci surovi kapitalisti? Jesu, verovatno nema ni dileme... Do sada se pokazalo da u sportu praktikuju ekonomski sistem zasovan na privatnom vlasiništvu i kontroli. Gotovo je uvek u prvom planu opredeljenje ka ostvarivanju kapitala. Očigledno su u međuvremenu uvideli da ženska odbojka može da donese i željeni finansijski efekat. Kako su definitivno rešili da je, pored već formirane (PVF – Pro Volleyball Federation), vreme za pokretanje još jedne profesionalne lige za dame (LOVB), sa daleko kompleksnijom i složenijom organizacijom, poraslo je interesovanje mladih igračica i za koledž odbojkom... Računajući i u Srbiji.

Koliko su privlačne avanture "preko bare" dokaz je da je naša država na sedmom mestu po broju stranih odbojkašica u najjačoj diviziji sa čak 19 predstavnica. Neprikosnovena je Turska sa 101, potom slede zbog geografskog područja Portoriko (66) i Kanada (56), dok su ispred još samo Poljska (52), Italija (51) i Brazil (36). U skladu s tim, pitanje je i šta univerzitetsko putešvestije uopšte čini toliko privlačnim?

Svojevremeno se dešavalo da se u ostvarenju američkog sna otisne tek jedna do dve superligaške uzdanice. Porast zanimanja za igranjem i obrazovanjem potvrđuje da je iz elitnog ranga samo u toku prošle sezone otišlo nešto manje od deset igračica. Sudeći prema dostupnim informacijama, kao i predviđanjima, pretpostavka je da će predstojeće biti i dvocifreni broj.

Neobična pojava, slučajnost ili nova realnost, ključno je tek više faktora. Među onima koji su prošli sličan put, samo u muškoj konkurenciji, očigledno su Mićo Janićevijević i Luka Čajić. Janićijević se u otadžbini, između ostalog, profesionalno bavio sportom u Metalcu iz Gornjeg Milanovca i kraljevačkoj Ribnici. Pre nego što se zaputio u Sent Luis imao je i reprezentativno iskustvo u mlađim kategorijama. Na tamošnjem Univerzitetu se istakao sa dve titule, dok je potom zahvaljujući iskustvu rada u državi Ilinois na poslovima skauta, sportskog menadžera i trenera pomogao da mnogi krenu njegovim stopama.

Podjednako uspešan bio je i Čajić, kojeg se ljubitelji magične igre Vilijama Morgana možda sećaju kao člana subotičkog Spartaka. Krenuo je te 2016, tako se tada činilo, u totalno nepoznato. Spojio je studije informacione tehnologije i odbojke. Na kraju je i iza njega ostala neverovatna pustolovina, protkana sportskim i akademskim nagradama. Među istaknutijima su priznanja u najbolji nacionalni tim godine, pored nebrojeno individualnih lovorika koji su kumovali i konferencijskom MVP zvanju. Upravo ovaj tandem savršeno i poznaje prilike u Americi... Počevši od toga kakva je situacija bila nekada, pa sve do aktuelnog trenutka.

Luka Čajić i Mićo Janićijević

KVALITET TAKMIČENJA

Jedan od prvih razloga koji se apostrofira kao motivacija srpskih odbojkašica da građenje evropske karijere zamene za koledž je kvalitet takmičenja u Sjedinjenim Državama. Iako ne mogu svi sportski sladokusci, možda i zbog velike ljubavi, da objektivno sagledaju prikazane performanse u nacionalnom prvenstvu, uočiljiv je određeni pad u manjoj ili većoj meri.

"Ukoliko ćemo da budemo realni, u elitnom rangu u Srbiji je značajno opao nivo u odnosu na protekle godine. Ranije je bilo nezamislivo da neko izabere univerzitetsku ligu umesto domaćeg šampionata. Pre svega, umnogome su na trenutnu situaciju uticali uslovi. Svojevremeno su daleko kvalitetnije igračice igrale u Superligi, dok je sada postalo uobičajeno da su pojedine ekipe sastavljene od skupa devojčica iz srednjih škola. Dodatak je miks iskusnijih, koje obično stižu iz inostranstva, željne povratka kući ili polakog završetka karijere", istakao je Janićijević za Mozzart Sport.

Saglasan je i Čajić u oceni da snaga Superlige ima uticaja zašto je sada interesovanje veće nego kada je pre skoro deceniju otišao u smeru severnoameričkog kontinenta. U razrešenju dileme, ali i potvrde ozbiljnosti rada, naveo je i slikovit primer.

"Prošle godine kada je održano Svetsko prvenstvo do 19 godina u Osijeku i Segedinu, titulu je osvojila Amerika. Iako je igrala sa mlađom generacijom za godinu do dve, na kraju je zauzela prvu poziciju. Zanimljivo je da su u tom momentu većina članica nacionalnog tima već bile odabrane od najjačih koledža. Kako su prigrlile zlatnu medalju, to možda samo pokazuje na kojem su nivou domaće igračice po završetku srednjih škola. Nikako ne bi trebalo u drugi plan staviti ni prisustvo onih koji dolaze sa strane. Jedan u nizu slučajeva je i Brazilka Džulija Bergman, koja je istovremeno nastupala za koledž i reprezentaciju Brazila", napomenuo je Čajić.

(© AFP)

Prednost je i da potencijalni odlazak nije rezervisan samo za najbolje...

"Kako je takmičenje podeljeno na više nivoa, postoje prva, druga, treća divizija... Naravno, fokus u toj elitnoj je da su dovedene iz najboljih klubova i reprezentacija širom sveta. Počeviši od najboljih igračica u Americi do 18 godina, a potom i u drugim zemljama. Dakle, čak i one koje ne pripadaju vrhu, po nekim procenama stručnog kadra, praktično pronalaze svoj put u nižim rangovima. Suvišno je trošiti reči na elitne timove, kao što su Nebraska ili Viskonsin. Toliko su kvalitetni da bi mogli bez problema da osvoje domaću Superligu", jasan je Janićijević.

STRUČNI KADAR

Poznato je odavno da su popularni Jenkiji prilično studiozni, ujedno i veoma posvećeni treninzima. Profesionalnost rada ogleda se u stručnost kadra svakog od univerziteta. Kako je napravljen sistem u kojem svako zna svoju specifičnu ulogu, fokusiranje bilo kog člana tog lanca isključivo na deo posla koji mu i pripada, značajno olakšava proces priprema, kasnijeg i napretka.

"Priča se sada prebacuje na uslove, kao i brojnost stručnog štaba. Svaki glavni trener ima jednog, dvojicu, trojicu ili čak četvoricu asistenata. Jedan od njih je zadužen samo za statistiku, video analizu ili pripremu utakmice. Opet, drugom su dodeljeni zadaci kao što su proputovanja i skautiranja igračica širom planete. Na kraju, tu su i oni koji imaju odlike menadžera, tj. bave se i nekim logističkim stvarima unutar ekipa. Glavnom treneru u napravljenom i primenjenom sistemu preostaje da se pita za postavu, ko će igrati i na koji način", dodao je Janićijević.

Koliko se pojedinima veruju, nikakav problem ne predstavlja ni izdvajanje pomalo i basnoslovne svote novca za odbojkaške prilike.

"Primera radi, trener Nebraske Džon Kuk ima platu i do 800.000 dolara na godišnjem nivou", u dahu je nastavio Mićo.

Osim individualnog pristupa u svrhu prosperiteta, podrazumevajuće je da tim ljudi stremi ka zajedničkom cilju.

"Jedna od stvari o kojoj se vodi računa je nutricionizam. Dakle, važno je šta i koliko se jede. Dok se kod nas slabo vodi briga o tome, tamo su i ti detalji u prvom planu. Čak i koliko vremena se spava. Pokazalo se da pridaju značaj i prevenciji povreda. Ozbiljno su do sada uložili u to. Štaviše, ako se i nažalost dogodi, oni imaju sastavljen stručni tim ljudi koji je iste sekunde spreman da krene u oporavak", preneo je Janićijević.

Da li je i ta specijalizovanost nešto što ih izdvaja, pokušao je da približi Čajić.

"Prisustvovao sam treningu Tenesija. Oni imaju svoju salu, pristup 24 sata, praktično sedam dana u nedelji. To su tri terena... Na jednom se radi samo sa srednjacima, drugom sa dizačima, trećem sa primačima. Svaki radi ono što zna i u čemu je najbolji. A tamo je i očigledno mišljenje da svaki trener ne može da zna baš sve o svakom elementu. Deluju mi je da ih to i razlikuje od ostalih".

(© AFP)

Presudno u svemu je i adekvatna diploma, potom i teorijska primena znanja i veština u praksi.

"Svaki član stručnog štaba mora da ima akademsko ili neku vrstu formalnog obrazovanja iz određene oblasti. Da li kao trener, nutricionista, psiholog, psihijatar... Suština je da univerziteti okupljaju školovane ljudi, koji očigledno i doprinose radu sa mladim odbojkašicama. Tamo nije čest slučaj da neko kao penzionisani igrač odmah uskoči u to da bude prvi trener ekipe. Ako želiš tamo da postaneš šef stručnog štaba, moraš godinama da radiš pri klubu na mnogim drugim poslovima", pojasnio je Janićijević.

OBRAZOVANJE

S druge strane, svesne su i igračice da profesionalna karijera ne traje večno. Može da bude prekinuta neplanirano, potpuno iznenada. Sagledavanjem mogućnosti, u odbojci tek mali procenat se definiše kao najviša klasa sa evidentnom visokim primanjima. Po nekom pravilu, posle penzija zapravo počinje i nova karijere, pošto ne mogu svi da budu Tijana Bošković ili igračica sličnog kalibra. Nije i novost da baš tada od koristi može da bude i stečeno zvanje na visokoškolskim ustanovama i institucijama.

"Karijera se završi pre ili kasnije. Primetili smo u razgovorima sa odbojkašicama da ih vode i planovi posle odbojke. Prvo i osnovno je da je prosek studiranja četiri godina, dok je u Srbiji sedam do osam. Treneri su povezani sa profesorima ili predavačima. Nije moguće da u isto vreme imaju trening i predavanja. Kada su utakmice, profesori dobijaju obaveštenje i već je definisan način nadoknade. Što je bolja ekipa, to je i eminentniji univerzitet. Pojedini poput Prinstona i Stenforda su među deset najboljih u Sjedinjenim Državama", rekao je Janićijević.

FAKTOR NOVCA

Na niz činilaca umesto edukacije mogu da se odraze i vredni finansijski benefiti.

"Koledži motivišu decu i plaćanjem. To je tzv. NIL, novac koji se dobija od sponzora i univerziteta u elitnoj diviziji. Pored obezbeđenog smeštaja i hrane, pokrivene školarine, sada odbojkašice dobijaju i specifične plate. Obično se kreću od 10.000 do 100.000 dolara, zavisno od kvaliteta i uloge u timu", otkrio je Janićijević.

Deo koji stasa može da obezbedi bogate ugovore i u profesionalnim ligama.

"Rezervistkinje na klupi mogu da imaju primanja do ili oko 60.000 dolara za sezonu od samo četiri meseca. Kvalitetnije odbojkašice dobace i do 175.000 dolara, ukoliko već prave razliku na terenu", dodao je Mićo.

Kada se uključi i faktor rodne ravnopravnosti kao načelo socijalne filozofije, ženski sport počinje da uživa u pravom malom blagostanju.

"Godinama je ulagano u mušku košarku ili američki fudbal. Amerikanci su uvedeli da su dame zapostavljene. Sada pokušavaju da nadoknade ulaganjem u žensku odbojku. Naravno, tu i vide šansu za profit. Imaju podršku sa svih strana. Ne samo od poznatih sportista, već i ličnosti iz drugih branši", podsetio je Janićijević.

Okolnosti nagoveštavaju da su najjača evropska, ali i takmičenja na drugim kontinentima ozbiljno ugrožena. Delovalo je da su brojna prvenstva nedodirljiva i superiorna, a onda su Amerikanci samo još jednom verifikovali kakve turbulencije mogu da izazovu kada naprave i konkretan plan… Čini se i da se realizacija ideje kao što je LOVB ne dovodi u pitanje, mada istovremeno pogoduje i daljem interesovanju za nadmetanje između koledža..

"Formiranje nove lige sastavljene od najboljih igračica sa univerziteta, povratnica iz inostranstva i igračica drugih nacionalisti, automatski se u prvoj godini dobija ozbiljan kvalitet. Pokazali su šta mogu da urade samo godinu dana. Na taj način su i preskočili plate koje bi neko dobio angažovanjem u Srbiji, Francuskoj, Češkoj, Poljskoj itd. Mislim da je ugrožen opstanak najjačih liga. Ipak, ne mora nužno da se reflektuje negativno, jer će skočiti vrednost zarada i u Evropi. LOVB relativno brzo može da dođe do NBA ili sličnog nivoa", mišljenja je Janićijević.

Dovoljno je analizirati i javno mnjenje, čisto da bi se stekao utisak kolika je odbojkaška popularnost u SAD.

"Shvatili su Amerikanci da mogu da naprave ozbiljnu priču. Koledž, ali i profesionalne lige pratiće se putem televizijskih ekrana. Prodaju se prava čak i ESPN-u. Pitsburg je nedavno rasprodao karte za utakmicu sa Stenfordom mesec pre samog održavanja iste. Interesuju se i sponzori, ozbiljni i reprezentativni sportski brendovi. Šta tek reći za Nebrasku, koja je u 2023. godini postavila rekord po broju navijača na meču. U pobedi nad Omahom na Memorijal stadionu prisustvovalo je tačno 92.003 gledalaca", zaključio je Janićijević.

KO SE IZDVAJA OD NAŠIH

Nema ni sumnje da se "preko bare" sprema nešto veliko… Ulogu u karavanu izvesno bi mogle i da imaju srpske predstavnice. Neke od najistaknutijih privlače pažnju i igrama na različitim univerzitetima.

Nina Čajić postavlja standarde i obare rekorde, često beležeći i preko 40 poena po utakmici. Pored nje, Andrea Simovski predstavlja osveženje. Otišla je iz Radničkog, pristavši da tri meseca radi na individualnom napretku. Plejadi pripadaju i rovite Ema Gurbanov, Una Vajagić… Aleksandra Stojanović je iz Omladinca prešla na Ajovu. Trenutno zbog određenih administrativnih procedura ne igra, ali će debitovati sledeće godine. Iako je fokus na ženskoj konkurenciji, Andrej Polomac kao bivši reprezentativac u svim mlađim uzrasnim kategorijama, Aleksa Mandić kao osvajač triple krune sa Partizanom iz 2023, uz Vanju Petrašinovića, najveći su kandidati da se i o njima u budućnosti tek priča...