PET NA PET - Aleksandar Brković: Ko ne napreduje, sigurno nazaduje!

Trenutno je angazovan u Rukometnom savezu Izraela na poziciji selektora juniorske reprezentacije. Ovo mu je treća sezona u Izraelu. Zadovoljstvo je obostrano, ali što je najvažnije srećna je i porodica Brković. Prvi deo sezone uglavnom provodi sa reprezentacijom u Nemačkoj, jer izraelski Savez ima projekat gde se određena ekipa igrača, svake godine, šalje nekoliko meseci, na usavršavanje u Nemačku. Tamo svakodnevno radi, igraju se utakmice sa mladim timovima iz Bundeslige.

Reprezentacija koju je minulog leta vodio na Kontinentalnom šampionatu, za igrače do 20 godina, je napravila fantastičan uspeh. Čak, istorijski za Izrael. Od sedam utakmica pobedila je u četiri, što je sjajan rezultat, posebno ako se ima u vidu da je Izrael do sada, na prethodnim takmičenjima, ukupno dobio jednu utakmicu. Za jedan gol im je izmakao plasman na svetsko prvenstvo do 21 godine što bi tek bilo izvanredno.

Rukometni trener Aleksandar Brković se pored rukometa bavio fudbalom, košarkom, plivanjem…Rukomet je zavoleo i zbog maestralnog golmana Dejana Perića. Poštuje trenere Seada Hasanefendića, koji je uvek spreman da pomogne, a seća se da mu je Duško Dule Vujošević dao par sjajnih saveta, kad je postao prvi trener RK Partizan. Crno - beli su mu uvek u srcu, ali evo odgovora našeg gosta koji je bio učesnik Humanitarnog tiketa u podne.

1. Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?
“Rukomet sam počeo da treniram relativno kasno, pa sam do tada trenirao nekoliko sportova i to uglavnom ono što je bilo u blizini mesta gde sam živeo. Tako da sam se pomalo bavio fudbalom u FK Rad i FK Heroj, košarkom u KK Tadić i plivanjem na bazenu Banjica”.

2. Ko Vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Uvek postoji neko ko te posebno motiviše za nešto pa je tako konstantno postojao neki sportista koji je bio meni vrlo simpatičan i zanimljiv u datom trenutku i periodu. Rukomet sam inače voleo, ali sam definitivno počeo da ga treniram i to baš na poziciji koju su igrali Dejan Perić, možda i najbolji golman moga vremena, i zbog Francuza Bruna Martinija koji je u to neko vreme kada sam se ja zarazio rukometom činio čuda na golu. Trenerski, izuzetno cenim Seada Hasanefendića sa kojim je svaki proveden momenat kao seminar, što rukometni, što životni. Srećan sam što ga poznajem i što sam imao priliku da ga gledam iz ugla saradnika i srećan sam što i dan danas mogu da saznam puno od njega, jer je dostupan i spreman za svako moguće pitanje i savet. Ne mogu, a da ne pomenem Duška Vujosevića, koji mi je pomogao, ni Dule sam ne zna koliko, na početku moje karijere prvog trenera. Tada mi je dao nekoliko izvanrednih saveta koji su mi skratili period ‘tranzicije’ iz pomoćnog u prvog trenera. Hvala mu zauvek”.

3. Koji klub nosite u navijačkom srcu?
“Jedini klub bio je, jeste, i biće, uvek samo Partizan. Skoro sam našao sliku sa neke košarkaške utakmice na kojoj sam bio sa kumom.Naravno tribine, navijanje, bodrenje i sve što ide uz to… Slika iz doba kada sam već bio pomoćni trener u RK Partizan, a naš KK Partizan je krčio put kroz Evroligu. Dakle, apsolutno Partizan, ali mi je uvek drago kada čujem da je FK Rad napravio dobar rezultat. To je klub iz moje ulice i puno mojih drugova, sa kojima sam odrastao, su navijači Rada”.

4. Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Ima puno utakmica koje je nemoguće zaboraviti, ali ima jedna,  što bi rekli klinci danas, koja je ‘vrh vrhova’. Derbi u Šumicama, jesen 2010. godine, prva moja prava sezona. Slabo smo igrali 35 minuta, gubili sa pet golova razlike, ali se onda sve preokrenulo, i na kraju smo pobedili sa tri razlike. Divno je bilo pobediti pred punom halom protivničkih navijača, pravo zadovoljstvo.To nam je preokrenulo sezonu, dalo nam je vetar u leđa pa smo na kraju ubedljivo osvojili titulu sa deset bodova više u odnosu na drugoplasiranog. Ta utakmica je poznata i po čuvenoj pirueti današnjeg trenera Partizana, Bojana Butulije, koji je tim golom postavio konačan rezultat. Mogu da kažem da sam se trenerski rodio na toj utakmici. Nezaboravno”.

5. Životni i sportski moto?
“Dok sam studirao, imali smo često goste predavače, koji su bili uspešni sportski stručnjaci iz raznih oblasti. Jednom je gostovao fudbalski agent, bivsi golman Partizana, Ranko Stojić i rekao jednu fantasticnu rečenicu: ‘Ko ne napreduje – nazaduje’. Fantastična poruka, trudim se da je se držim, da je usadim i onima sa kojima radim i onima sa kojima se družim, jer to ne mora da se odnosi samo na sportiste već je upotrebljiva za svaku osobu bilo koje profesije”.

.Bonus pitanje za našeg gosta: Šta u MOZZARTU odigrati na utakmicu  koja dolazi iz  Francuske, LION – SENT ETJEN. Olimpiku statistika ide na ruku 21:12:6.  Samo bod domaći beže gostima, a svima je pobegao lider PSŽ koji je poslednji “petardom” isprašio Lion koji je nakon toga nanizao šest dobrih rezultata. Lil je dobio današnje goste koji su nakon tog poraza uknjižili dva remija i toliko pobeda. U februaru su dva rivala odigrala nerešeno, 1:1.

“Mislim da je izvesna jedinica, solidno plaća”

Vreme	RB	Liga	Meč	Tip	Kvota
Pet 21:00	5001	FRA 1	Olympique Lyon - Saint-Etienne	ki 1	1,63
Ukupna kvota1,63

Kladi se

PIŠU: Nela i Đurđe MEČANIN
[email protected]