PET NA PET – Dejan Žujović: Više volim kontaktne sportove gde ima mnogo znoja, a manje foliranja

Životni kredo našeg gosta glasi „Dum spiro spero“ ili „Dok dišem, nadam se“. Možda i zbog toga što je reč o pulmologu koji je pored toga sportista, ljubitelj borilačkih veština, muzike, kolumnista... Na ruci, doktor Dejan Žujović, ima tetovažu koja u jednom delu ilustruje njegov životni moto. Za sebe kaže da je rođeni Kraljevčanin na privremenom doživotnom radu u Beogradu. Naravno, prvo smo upitali doktora Žujovića da li se pandemiji virusa Covid – 19 nazire kraj jer postoje neka optimistična razmišljanja. Kazao nam je da je umereni optimista jer „ovo čudo“ može da ode u dobrom pravcu sa srećnim krajem, ali i ponovo ka zloj mutaciji...Prelazimo na pitanja.

1.Da li ste svojevremeno, kao tinejdžer, trenirali neki sport i koji?

„Bilo je pokušaja da postanem fudbaler u lokalnom Mladom Radniku iz Kraljeva. Na svu sreću, trener je bio iskren i mom ocu je rekao da uzalud ne trošim vreme na zelenom terenu. Potom su me zainteresovali kontaktni sportovi i tokom studija sam, u zvezdarskoj šumi, trenirao ninjđutsu. Usledili su treninzi boksa, kik boksa i MMA. Sada slabije pratim boks jer volim tešku kategoriju, a ne vidim trenutno neke kvalitetne mečeve, jedan je bio Tajson ili Muhamed Ali. MMA kod nas nije dovoljno profesionalan sport, tačnije borbe...Ne želim da nipodaštavam naše borce koji, verovatno, mnogo treniraju , ali nisu dovoljno dobri za moj ukus.

2.Da li ste gledali film „Zlatni dečko“ i šta mislite o priči koju obrađuje?

„Žao mi je što mnogi ljudi vole da žive od tuđeg talenta, rada i znoja, a zahvaljujući pokvarenosti svog karaktera. Mladići koji kreću na taj put nemaju priliku da dobiku prave savete. Deca sportisti i roditelji lako upadaju u paučinu jako loših ljudi. To je tamna strana profesionalnog sporta koji mora da postoji jer je u pitanju novac. Pare probijaju sve, moralne, etičke barijere...Najveći deo novca ne završava kod samog sportiste, a obična publika bi bila jako razočarana kada bi videla gde pare odlaze. Sportisti imaju kratke karijere koje završavaju oko trideset pete godine. Imaju stil života na koji se naviknu, a onda sav novac potroše sa pedeset i imate gomilu primera kada su poznati proglašavali bankrote. Jedan od njih je Tajson koji je zahvaljujući menadžeru i svom načinu života proćerdao sav taj silni novac. Kao lekar, moram da kažem da je besmisleno da jednog čoveka koji šutira naduvani predmet plaćate toliko, a imate vrhunskog hirurga koji će raditi za 250.000 dolara godišnje u SAD – u. Kod nas rade za oko hiljadu evra mesečno i sad imate preplaćenog fudbalera koga vidite da šutne loptu u aut, ali bez bilo kakvog rezona. To je česta pojava i u najkvalitetnijim ligama gde je prosečan igrač previše plaćen za moj ukus.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

„Više sam pratio fudbal, koji sada više ne pratim, i navijao za Partizan. Po nekad pogledam neku utakmicu Liverpula, pre svega zbog brzog, napadačkog, fudbala...Nije samo Jirgen Klop zaslužan za to, već njihova škola fudbala i nekadašnji trener Žerar Ulije. Ponavljam, više volim kontaktne sportove gde ima mnogo znoja, a manje foliranja. Imam respekt prema našim vaterpolistima, odbojkašima kojih se sete samo kada osvoje medalje. To je prokletstvo mnogih sportova i sportista u zemlji koja je genetski predisponirana za sport. Žao mi je što neki sportovi i sportisti nikada neće doživeti slavu fudbala. Pa imate gomilu sportista koji mukotrpno rade, osvajaju medalje, a onda ljudi ni imena ne mogu da im se sete. Decu treba usmeravati na sport, na plivanje, vaterpolo, karate, džudo...“.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

„Boks meč Tajson i Holifild, to je istorija. Bio sam baš mali kada je Mate Parlov ’prosuo’ Kuelja...Parlov je bio naš najveći bokser svih vremena, a moram da pomenem i Marjana Beneša. Zbog naših boksera ostajali smo budni do kasno u noć radujući se njihovim uspesima. Za aktuelne sportiste sud je vreme“.

5. Pored medicine i sporta Vašu pažnju okupira muzika?

„Od ranog jutra slušalice su uvek na ušima. Moj muzički ukus je šarolik, od repa, hip – hopa do tvrdih pank stvari...Iskreno manje slušam klasiku, džez, nekada bosa nova, a omiljen mi je Igi Pop. Sa naše scene ili iz bivše države obožavam Azru, pa su dva mesta prazna i tek dolaze Bjesovi, Beogradski sindikat, dvadest tri godine smo zajedno...Ipak, primarna mi je medicina jer smo još uvek u situaciji kada nam svaki dan u kanjon Morače sleti autobus pun putnika. Ranije, kada se to zaista dešavalo u Srbiji je proglašavan dan žalosti. I sada imamo sličnu situaciju, gubimo mnogo ljudi, ali ne smemo klonuti i moramo biti optimisti. Ljudi su veća i moćnija bića od virusa“.

Bonus pitanje za našeg gosta: Šta u MOZZARTU odigrati na utakmici TONDELA – BENFIKA. Gosti imaju 44 poena na kontu, 24 više od rivala. Domaći su slavili na svom poslednjem meču dok je Benfika dva puta izgubila sa po 2:1. Benfika je ostvarila četiri pobede i remi na poslednjih pet duela. Seferović i još četvorica saigrača izostaju.

 “Probajte KMB I1-3&II1-3”.

 PIŠE: Đurđe Mečanin

[email protected]