PET NA PET – Momir Rnić: Sport je škola za ceo život

Srpski je rukometni trener i bivši jugoslovenski rukometaš. Stručnjaci su ga proglasili za najboljeg odbrambenog igrača na svetu. Dres tadašnje reprezentacije oblačio je 217 puta i postigao je 411 golova. Kao član i kapiten reprezentacije Jugoslavije Momir Rnić bio je vicešampion sveta u Dortmundu (1982. godine) i prvak sveta u Švajcarskoj (1986. godine). Zlatnu medalju osvojio je i na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu (1984. godine), a bronzanu u Seulu (1988. godine). Bio je član reprezentacije sveta u meču sa Danskom. Jedno vreme paralelno je igrao rukomet i fudbal koji i sada rekreativno upražnjava. Pamti zlata sa OI i Svetskog prvenstva. Oženjen je, otac dvoje dece. Sin, Momir mlađi takođe je uspešan rukometaš i reprezentativac Srbije.

Uskoro će Momir biti učesnik Mozzartovog Humanitarnog tiketa u podne, a danas je gost u rubrici "Pet na pet".

1.Da li ste se svojevremeno bavili još nekim sportskim aktivnostima?

“U moje vreme svi smo manje – više sve trenirali. Ja sam se okušao u košarci i fudbalu koji sam naročito voleo. U mom rodnom Sečnju igrao sam za pionire. Dogodilo se da jednu utakmicu pobedimo, a da ja postignem sva tri gola. Bio sam srećan kao malo dete. Potom, došao je naredni meč, a mene nije bilo među jedanaest igrača. Trener mi je rekao da me nije uvrstio ‘iz taktičkih razloga’. Bio sam povređen, skinuo sam kopačke i bacio ih u ugao svlačionice. Ustao sam i rekao sebi, ‘idem na rukomet’. Kasnije sam paralelno igrao rukomet i fudbal, čak sam bio prvi strelac seniorske lige. Čuveni fudbalski trener Toša Manojlović nudio mi je da zamrznem rukomet na šest meseci. Govorio je da će od mene napraviti ubojitu devetku. Međutim, ljubav prema rukometu je odnela pobedu. Fudbal nisam prestao da igram, evo juče smo bili na rekreaciji”.  

2.Ko vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

“Ne mogu da kažem da sam imao konkretnog uzora. Pratio sam sve sportove što uživo, što na malim ekranima. Nisam se poistovetio sa nekim sportistom jer sam nastojao da budem svoj. I sada pratim i gledam sve, čak i nižerazredne lige. Znam gde je ko na tabeli, drugari se pomalo čude kako stižem sve da ispratim, ali sport je moj život”.

3. Koji klub nosite u navijačkom srcu?

“Nije tajna da simpatišem Partizan. Gledam ‘çrno – bele’ u svim sportovima”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Tokom igračke karijere bilo je sijaset utakmica za pamćenje, ali izdvajam dve. Finala na Olimpijskim igrama i Svetskom prvenstvu. To su najveća planetarna takmičenja na kojima smo stigli do zlatnih odličja. OI održane su u Los Anđelesu 1984. godine, slavili smo nad Zapadnom Nemačkom. SP održano je u Švajcarskoj, u finalu smo pobedili Mađarsku. Bilo je to prvo zlato naše selekcije u kojoj sam bio kapiten. Izabran sam za najboljeg defanzivca i ušao sam u prvu postavu planetarnog šampionata”.

5. Da li imate neki životni moto?

“Govorim na raznim skupovima i obično kažem da deca moraju da se bave sportom. Pri tome da ne razmišljaju o vrhunskim rezultatima već da upražnjavaju sport zbog svog zdravlja. Sport zahteva red, rad, odricanje, ali stvara pozitivne navike, izgrađuje prijateljstva, iskustva, širi vidike i uči vas životu. U sportu treba uživati, a put do vrhunskih rezultata posut je trnjem. I sam sam počeo da igram rukomet iz ljubavi, a kasnije sam razmišljao o uspesima, reprezentaciji, ali se sva vrata otvaraju požrtvovanim radom. Sport je škola za ceo život”.

Bonus pitanje za našeg gosta: Šta u MOZZARTU odigrati na utakmicu sa EURO 2020, Francuska – Nemačka. Utakmica iz “F” grupe u kojoj su Portugalija i Mađarska. Francuzi imaju sedam pozitivnih rezultata u nizu. Panceri su poslednju utakmicu dobili sa 7:1. U poslednjem međusobnom okršaju slavili su Francuzi sa 2:1 dok je ukupni skor 7:4:3.

“Pokušajte sa iksom”.  

 PIŠE: Đurđe MEČANIN

[email protected]