Pet na pet - Aleksandar Karakašević: Kad pogodiš u centar, promašiš sve ostalo!
Vreme čitanja: 2min | uto. 20.06.17. | 08:12
Ornamenti iz života našeg slavnog stonotenisera
Mozzartova rubrika „Pet na pet“ danas ima čast da čitaoce portala upozna sa poznatim stonoteniserom, Aleksandrom Karakaševićem. Levoruki srpski reprezentativac, sin je našeg proslavljenog stonotenisera Milivoja Karakaševića. Prve dečačke dane proveo je na Gardošu u vreme kada je to mesto bilo centar okupljanja svih Zemunaca. Karakašević je bio državni prvak u stonom tenisu i to u svim kategorijama. Predstavljao je Srbiju i Crnu Goru, a potom i Srbiju na Olimpijskim igrama. Tačnije, kao olimpijac je nastupao pet puta počev od Atlante, preko Sidneja, Atine, Pekinga, pa sve do Londona. U konkurenciji mešovitih parova je sa Litvankom Rutom Paskausiene ostvario četvorostruku evropsku titulu. Na Evropskom prvenstvu 2011. godine, osvojio je bronzanu medalju u pojedinačnoj konkurenciji, kao i bronzu u konkurenciji dublova koju je osvojio zajedno sa Slovencem Bojanom Tokićem.
Izabrane vesti
1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport pored stonog tenisa?
„Trenirao sam samo stoni tenis i ništa pre toga. Sa tri godine sam već počeo da držim reket u ruci, pa sam i sa treninzima počeo veoma rano. Od tada, pa sve do sada, reket za stoni tenis ne ispuštam“.
2.Ko Vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?
„Nisam imao klasičnog uzora. Mada, kada malo bolje razmislim, voleo sam da gledam Jan-Ove Valdnera- levorukog tenisera iz Švedske. Možda zbog toga što je i on levoruk, kao ja“.
3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
„U navijačkom srcu uvek sam nosio Partizan. Partizan je moj klub, mada sam tokom karijere nastupao i za Crvenu Zvezdu“.
4.Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju?
„Sportski događaj koji ću pamtiti je rukometno finale između Partizana i Zvezde. Ne sećam se tačno da li je to bilo 1992. ili 1993. godine. Partizan je, naravno, pobedio. Takođe, uvek ću se sećati svoje utakmice gde sam u trećem kolu Svetskog prvenstva u Mančesteru 1997. godine pobedio olimpijskog šampiona Lia Guolianga. Nezaboravno“.
5.Sportski i životni moto?
„Citirao bih Tanju Bošković: „ Kad pogodiš u centar, promašiš sve ostalo“. Zato sam zadovoljan svojim životom i sve mi je potaman. Ništa ne bih menjao“.
(Foto: MN Press)
Pišu: Nela i Đurđe Mečanin
[email protected]