Pijanistkinja na skijama - 54 sunca Sare Takanaši

Prema legendi , japansko drvo donosi novac, a trešnja iz ’’zemlje izlazećeg sunca’’ uspeh. Da li je Sara Takanaši kao dete preskakala to drvo, pa je tako naučila da leti visoko ili je, možda, mirisala cvetove trešnje sanjajući blistavu karijeru - nije poznato, mada je posle današnje, rekordne 54. po redu po redu pobede  u okviru Svetskog kupa u individualnim borbama skakačica na skijama, jasno da je 151 centimetar visoka Japanka u vrt ovog sporta zasadila drvo  svog života, jer je izvesno da će njen rekord u broju trijumfa na pojedinačnim takmičenjima, računajući obe konkurencije, živeti poduže. Vrednost ovom podvigu daje i činjenica da je ušla u istoriju, iako će tek u oktobru napuniti 22 godine! Gregor Šlirencauer, dosadašnji surekorder, učestvovao je 236 puta, ostvario 53 pobede, dok se omalena Hokaiđanka suprotstavila konkurentkinjama 104. puta , a ima   trijumf više od Austrijanca, pa procenite koliko je Jodlerov valcer imao sporiji tempo od lokomotive iz Kamikave.

U ranom detinjstvu je svirala klavir, bavila se baletom, pa ne čudi što su joj i skokovi koje izvodi prava umetnost- umesto na pijanu ,ona  svira  pobedničke melodije u vazduhu i pleše po oblacima.

Čudna je i atipična knjiga života omalene šampionke. Predgovor je preskočila, kao da je odmah htela da stavi do znanja da će biti u pitanju remek delo. Preko trnja  u karijeri nije morala da prelazi, jer je od samog početka dodirivala zvezde.

Već na prvom nastupu u ’’glavnom žrebu’’, na skakaonici u norveškom Lilehameru krajem 2011. je zasijala plasmanom na 5. poziciju, a već treće učešće je rezultiralo osvajanjem kote 2, iza tadašnje vladarke planetarnog kupa Amerikanke  Sare Hendrikson, pobednice premijernog takmičenja u istoriji ove smotre  u ženskoj konkurenciji.

Jedna Sara je tako upisala prvo slovo, a druga je danas , na duže vreme, stavila tri tačke, pošto ima dovoljno vremena da i dalje piše šampionski ep.

U smiraj sezone prvi lovorov venac visio je oko njenog vrata. To zadovoljstvo osetila je u svojoj zemlji, Zao Onsen je bila pozornica na kojoj je rekla ’’Dome, slatki dome’’.

Ne zna da peva, niti je Evropljanka, pa nije mogla pobediti na Dečjoj Evroviziji u Lilehameru 2004, ali je zato osam godina kasnije drugi  put zapevala na podijumu u karijeri i,  na otvaranju sezone 2012/13. u olimpijskom gradiću. Tog trenutka je mecosopran skakačke opere počeo doživljavati transformaciju u alt. Bezmalo polovina prvih mesta je bila rezervisana za nju. Život i karijera su joj postali pesma.

Druga polovina sezone donela joj  je i učešće na Svetskom prvenstvu  u Val di Fjemeu, a u hladnijem delu Apenina joj je zasijalo još jedno sunce. Zlatna medalja u miksu bila je, doduše, uteha za poraz od Nemice Fogt u pojedinačnoj konkurenciji, ali ni drugo mesto nije moglo biti smatrano pomračenjem.

Ako je do tada već uspostavila dominaciju, moglo  bi se reći da je u sezoni 2013/14 ’’sprovodila teror’’ nad ostalim takmičarkama. Počela je i završila pobedom, 15 trijumfa u 18 rundi  Svetskog  kupa bili su pokazatelj da je počistila  rivalke.  Na čelu generalne liste našla se drugi put po okončanju sezone. Jedina koja joj je odolela bila je Karina Fogt. Na Olimpijskim igrama u Sočiju Takanašijeva je sa 4. mesta gledala kako Nemica slavi po završetku druge serije. Japanki nisu pomogle zastavice i poruke podrške s bilborda u njenom rodnom gradu, šarenilo joj, očigledno, nije prijalo previše.Boje metala su joj draže.

Uprkos tome što grad blizu Abhazije ne blješti kao Moskva, niti blješti kao Pariz ,ipak je bilo  očigledno da  su je svetla velike scene zanela, čak toliko da se u narednom takmičarskom ciklusu osećala kao nokautirana , ni odbrojavanje nije pomoglo, tako da je izgubila zvanje prvakinje Svetskog kupa od Danijele Iraško-Štolc, na Mundijalu u Falunu se opet isprečila Fogtova, no, pripala joj je ’’bronza’’ u kategoriji mešovitih ekipa. Ovo  ostvarenje  ju je spasilo klasičnog  nokauta, poraz ’’na poene’’ bio je manje bolan.

Zaspala je lavica na kratko, dirale su je suparnice kad nije trebalo, a kad je otvorila oči počela je da ih mlati kao Tajson  protivnike posle poraza od Bastera  Daglasa! Padale su redom, rušila je sve pred sobom, procenat pobeda na tački 82, vraćena carska kruna u Svetskom kupu. Komotno je mogla da uživa u svojim snovima od čokolade. Formula uspeha je bila slatka tajna.

Njena odlučnost i želja za pobedom su toliki da trijumfe voli više nego juče, a manje nego sutra, zato i jeste velika šampionka. U pobedničkom ritmu, seriji uspeha bila je i prošle sezone. Prvakinja iz kolevke, šampionka iz pelena, čim se rodila mora da je u nečemu bila najbolja! Jedino razočarenje doživela je na svetskom šampionatu u Lahtiju, za nju broj 3 nije predstavljao treću sreću nego (samo) treće mesto.

Tajsonka  sa Hokaida opet je svog Holifilda imala u liku Karine Fogt,  (samo) dva bronzana odličja su završila u  njenoj kolekciji . Za nju možda samo uteha, za druge skakačice, koje su se kući vratile noseći druge suvenire za uspomenu, i taj medaljon od bronze je  nedosanjani san. U tom vinu je istina. Ne u belom i crvenom, već u zlatnom!

U tekućoj sezoni, sve do danas, japanska trešnjica je bila gažena , pa je na Olimpijskim igrama u Pjongčangu  bila prekratka da bi kući ponela zlatnu medalju, a posle Fogtove  joj je rogove (čitaj zube) pokazala unazad pola godine dominantna Norvežanka  Maren Lundbi .

No, to posle današnjeg slavlja nije bitno. Miris divlje trešnje se širi svetskim skakaonicama. Sara Takanaši je opila protivnice i pokazala snagu i hrabrost. Kao nekad.

Mala žena, al’ sila velika.

Piše: Dragan STOJIĆ
Foto: Action Images