Potresna priča srpske odbojkašice: Od ‘rutinske operacije’ u Novom Sadu do borbe za goli život
Vreme čitanja: 4min | sre. 29.05.24. | 13:30
Danica Ružić je proglašena za najboljeg libera Evropskog prvenstva za kadetkinje prošle godine. Ali više nikada neće moći ne samo da igra odbojku, nego ni da se bavi sportom
Nagledali smo se za života potresnih ispovesti, ali čini nam se da se nikad nismo naježili koliko od priče Danice Ružić, srpske odbojkašice koja je prošle godine bila proglašena za najboljeg libera Evropskog prvenstva za kadetkinje, da bi nedugo potom saznala da nikada više neće moći da se bavi ne samo odbojkom, nego sportom uopšte.
Sve zbog toga što se po savetu lekara odlučila za “rutinsku operaciju” meniskusa, koja se pretvorila u pravi pakao. Toliko da je Danici život bio ugrožen, te da, kako sama navodi u dopisu poslatom redakciji Mozzart Sporta, nikada neće moći da vodi potpuno normalan život.
Izabrane vesti
Ono što nam je tek punoletna Ružićeva ispričala dokumentovala je jezivim fotografijama. Toliko jezivim da smo odlučili da ih ne objavimo. Jer verujte nam na reč, imali biste noćne more od njih. I baš tako je izgledao Daničin život proteklih meseci.
“Prošlo je osam meseci pošto sam se povredila i po savetu lekara odlučila za ‘rutinsku operaciju’ meniskusa za koju su mi rekli da je neophodna kako bih mogla da nastupam bez ikakvih tegoba. Posledice neuspele i nestručne operacije bile su katrastrofalne. Ne samo da zbog posledica takve operacije neću nikada moći da se bavim odbojkom koja je bila moje životno opredeljenje i deo svih planova za budućnost, već neću moći da se bavim ni bilo kakvim sportom, niti ću bilo kada moći da imam potpuno normalan život. Ni sada kada sam tek napunila 18 godina, ni ubuduće. Predstoje mi rehabilitacije i suočavanja sa tragičnom situacijom u kojoj nezavisno od toga šta budem činila ništa neće moći da bude tako kako sam želela. Trenutno sam zvanično najbolji libero Evrope u svojoj konkurenciji, to priznanje mi je uručio CEV. Sada dan kada sam proglašena za najboljeg libera na prvenstvu Evrope za kadetkinje 2022. godine izgleda kao bajka iz davne prošlosti”, počela je Ružićeva u opširnom dopisu.
Sastavljenom, kako sama kaže, da tragediju kroz koju je ona iskusila više niko ne bi morao da prolazi. I zato je – direktna. Vrlo direktna kada govori o klinici i doktoru koje smatra odgovornim. Redakcija Mozzart Sporta zatražila je i odgovor novosadske poliklinike ORTO-MD, ali ga ni posle 24 časa nije dobila.
“Ono što su u mom slučaju uradili lekari, pre svih dr Dušan Marić iz Novog Sada i njegova poliklinika ORTO-MD 2019 Novi Sad – nezamislivo je. Zbog toga smo porodica i ja odlučili da učinimo svaki dodatni napor i pokušavamo da dođemo makar do minimum pravde u svakom postupku koji je moguće pokrenuti. Jedan od mojih motiva je da na taj način pokušam da sprečim da se u budućnosti nešto slično loše deci mojim drugaricama i drugim igračicama koje će sa uspehom nastaviti da se bave za mene najlepšim sprtom na svetu, i uopšte svim sportistkinjama. Ono što su meni uradili, način na koji su mi uništili sve snove koje sam imala i u velikoj meri upropastili budućnost ograničavajući sve što ću moći da radim u životu, ne bi smelo da se deso bilo kome. Zbog toga ću pokrenuti akciju da se tako nešto spreči, pokazujući (iako mi to nije prijatno) do kakve posledice može da se dođe ako se lekar koji bi trebalo da bude vrhunski profesionalac bude nestručno i nepažljivo brinuo za vaše zdravlje. Zbog toga mi je potrebna vaša podrška: podrška mog Saveza”.
O strahoti tih fotografija i sama govori, valjda ćete iz njenih reči zaključiti koliko su užasne.
“Žao mi je jer verujem da sam vas ovim dopisom uznemirila. U prilogu vam dostavljam dve ružne, užasne fotografije, kako bi mogli da razumete razmere katastrofe koju preživljavam. Prva je kako je to sasvim zastrašujuće i nepojmljivo izgledalo kao posledica tragičnih greški lekara, koje sam savim slučajno preživela i nekako sačuvala i život i nogu, ali sa trajnim posledicama koje se ne mogu otkloniti. A druga fotografija pokazuje kako danas izgleda moja noga, posle osam meseci od povrede. Fotografije same po sebi pokazuju šta će još biti potrebno kako bi stanje bilo relativno podnošljivo, nikada isto. Podsećam da je reč o neverovatnim posledicama rutinske operacije meniskusa. Nadam se vašoj budućoj podršsci u aktivnostima koje ću pokrenuti u vezi sa ovim pitanjem, sa željom da oni koji su do toga doveli trpe zaslužene posledice i da se više nikada i nikome to ne desi”.
Na kraju, tek da ne bude da je sve ovo nezadovoljstvo usmereno protiv lekarske profesije generalno. Naprotiv.
“Velika zahvalnost celokupnoj zdravstvenoj ustanovi VMA koja mi je spasila život i nogu,u dvomesečnoj borbi sa infekcijama, sepsom i svakodnevnom terapijom. Posebno ističem profesora Nenada Stepića koji je bio na čelu tima VMA i što je pružio nadljuske napore za spasavanje mog ŽIVOTA i NOGE”.
PIŠE: Miljana ROGAČ