PRELAZZI: Čovek koji vidi duhove

Sem Darnold stigao je u namučene Džetse, franšizu koja je i tada, a i dalje, sanjala nekog novog Džoa Nejmeta, franšizu koja i dalje ima kompleks više vrednosti, dibidus neutemeljen, da bude njihovo novo lice, da bude dečko koji će ih napokon odvesti u budućnost; avaj, uveliko i pre “Ghost Game” pao je u nemilost kluba, navijača, medija, a posle nje više neće biti natrag. 

Čovek koji vidi duhove gde ih nema, to će vam reći i ono dete u vrtiću, ne zaslužuje neko preveliko poštovanje: u narednih nekoliko meseci, kad god bi izašao na teren, oni ogromni ljudi iz protivničkih odbrana bi ga prozivali. Viknuli bi “Bu!”, pa bi mu se povuklo i ono malo boje ispod riđe kose i brade, a jednom, u Džeksonvilu, kada je izlazio na teren, pustili su muziku iz “Ghostbusters”.

Džetsi će krenuti dalje, mada u njihovom slučaju to “dalje” uglavnom znači unatrag – Zek Vilson, pa Aron Rodžers, pa Džastin Filds, pa neka nova nada na draftu, uvek je u Njujorku neka nova nada na draftu – a Sem Darnold će postati nevoljni vagabund; provešće dve godine u Karolini, pa godinu dana u San Francisku, i najbolje čemu je mogao da se nada bilo je da će možda, samo ako bude dovoljno tih i nevidljiv, ljudi i zaboraviti na njega.

Da je to neka druga zemlja, i neki drugi sport, ostao bi Sem Darnold zauvek dečko kojeg su proganjale aveti, poneko bi se još, posebno kada zeleni dres Džetsa obuče neki novi visoki pik, prisetio momka iz Kalifornije, i to bi bilo to.

Ali Amerika, takva kakva je, voli svoj fudbal, a taj fudbal voli iskupljenja; voli da snima filmove o lutalici koja postaje kralj i pre nego što ih se doseti neki režiser, voli da napravi autsajdera velikim, makar i na jedan dan.

Sem Darnold odavno je pobedio Džetse. 

Postoji ona sjajna rečenica Troja Ejkmana da postoji mnogo više timova koji “fejluju” mlade kvoterbekove nego što ima mladih kvoterbekova koji “fejluju” timove, i Sem Darnold je danas, danas kada će igrati utakmicu za NFC Championship, pokretna reklama za tu rečenicu. Džetsi su i dalje u limbu, oni i dalje nemaju kvoterbeka, ni plan, ni ideju, nemaju ništa, pa ni stadion nemaju, a Sem Darnold je na 60 minuta – dobro, pet sati sa reklamama – od Super boula.

Sem Darnold je, dakle, pobedio Džetse. 

Ostalo je još samo da pobedi duhove.

Oh, nije bilo jednostavno, i možda je imao više sreće – ili je neko odozgo napokon odlučio da ga malo pogleda – nego pameti i znanja i, da upotrebimo još jedan američki idiom, “porota i dalje zaseda” glede toga da li je Sem Darnold dobar kvoterbek ili je u najboljem slučaju prosečan, i da li su uspesi Vikingsa prošle i Sihoksa ove sezone zapravo bili uprkos njemu i svemu onom što jeste. 

(To je, naravno, preterivanje: ne postoji važnija pozicija u američkom fudbalu, i teško da možete da u jednoj sezoni upišete 14 pobeda – a Darnold je to uspeo dve godine zaredom! – sa lošim i nikakvim kvoterbekom.)

Imao je sreće, dakle, da posle Karoline, koja je do dolaska novog gazde bila jednako šugava franšiza kao i Džetsi, stigne u San Francisko.

Bio je to povratak kući, na neki način, ako udaljenost shvatimo onako američki, posve relativno – Darnold je odrastao u San Klementeu, u Orandž kauntiju, tamo gde svi imaju po 32 bela zuba u vilici, tamo gde se voze kola bez krova i ljube isključivo najoskudnije odevene žene – i na neki način konačno priznanje poraza, ako je paraf na to uopšte bio neophodan.

Ali, u San Francisku, u 49ersima, stoluje čovek po imenu Kajl Šenehen, plava krv ovog sporta, još neiskvarena buržoazija, a Kajl je Šenehen kao, kad smo kod automobila, onaj majstor na kraju grada do kojeg dovezeš svoju šklopociju onda kada ti svi kažu da treba da je baciš na otpad, a tebi je ipak žao jer znaš šta kuda si sve mogao da je proteraš.

Za godinu dana, koliko će Sem Darnold provesti uglavnom na treninzima i u trenerci na utakmicama, Šenehen će ga opraviti dovoljno da može da opet istera na autoput, a onda će se na njega, samo na jednu sezonu jer ni on nije imao šta da izgubi, opkladiti još jedan čudotvorac, hed-kouč Minesota Vikingsa, Kevin O’Konel. 

Dobro, i opet će imati sreće, kada se povredi ruki Vikingsa Džej Džej Mekarti, ali svejedno, i sreću treba ugledati, taman koliko i duhove. 

Bilo je do mira u kući, bilo je i do trenera koji su znali šta on tačno može a šta ne sme, i postavili sistem tako da njegove manjkavosti – taj prokleti pritisak, taj prokleti strah od seka – ne budu nužno sakrivene, koliko upotrebljene na drugi način. I pravo niotkuda, Sem Darnold i Minesota Vikingsi su, makar u prvih 17 kola regularne sezone, bili najbolja priča, a Darnold jedan od pet najboljih kvoterbekova u ligi. 

A onda je opet počelo da mu se priviđa. Prvo protiv Lajonsa u poslednjem kolu, a onda protiv Los Anđeles Remsa u vajld-kard rundi plej-ofa. Nula tačdauna, 13-34 pasova, svega 168 jardi, jedan intersepšn. Onaj stari Darnold, onaj od ponedeljka, 21. oktobra 2019.

Bio je to znak da će avantura u Minesoti trajati samo jednu sezonu. Darnold je opet bio na putu, i ovog puta se obreo daleko na zapadu, najdalje što je mogao. 

Imao je sreće, opet će reći neko, da je opet dopao šaka mladom, agresivnom, pametnom treneru: Majk Mekdonald je vratio osmeh na lice u grad koji još pamti 2013. i “Legion of Boom”, Darnold i Sijetl Sihoksi su imali skor 14-3 u regularnom delu sezone, kvoterbek je bacio 25 tačdauna i opet izabran za Pro boul.

Eh, kada bi sve to bilo tako lako, kada ne bi više bilo nijedne prepreke do iskupljenja, do teme iz “Ghostbustersa” odvrnute ovog puta neironično: nekoliko dana uoči starta plej-ofa, Sem Darnold je povredio trbušni mišić i bilo je neizvesno da li će biti starter protiv “svojih” 49ersa. 

Na kraju je uspeo, Sihoksi su oduvali rivale iz konferencije i zakazali novi sudar sa možda i najboljim timom u ligi, sa možda i najboljim kvoterbekom ove sezone, Metjuom Stafordom.

“Super boul pre Super boula” – tamo u AFC-u su Denver bez Boa Niksa i Patriotsi bez mnogo teških utakmica ove sezone – igra se na Lumen fildu, a Sem Darnold, povređen ili ne, zna da ne sme da bude onaj stari Sem Darnold.

Zna da će sve oči biti uprte u njega, i da mu neće oprostiti ni tu povredu koja je jako teška kada vam je posao da bacate loptu – znaće Kris Šula, defanzivni koordinator Remsa i još jedan pripadnik nasledne aristokratije NFL-a, gde da udari već u prvom drajvu – i da će mu tražiti grešku čak i tamo gde je nema. A biće ih, uvek ih bude.

21.00: (3,25) Denver Bronkos (14,0) Nju Ingland Petriots (1,50)

To što su sa druge strane Remsi, oni koji će ga tako razobličiti pre samo godinu dana, to uopšte ne treba da brine Sema Darnolda.

Drugo ga nešto muči: šta ako ih pobedimo – Sijetl je po kvotama Mozzarta favorit, uprkos tome što se ne zna u kom će fizičkom stanju biti njihov kvoterbek – a onda budem morao da igram Super boul protiv Pejtriotsa? 

Ili je, zapravo, to jedino što mu je bilo potrebno, još od onog ponedeljka kada je cela Amerika videla kako je pomutio pameću, čula kako se upiškio u gaće, i kada su svi rekli da od njega nikad ništa biti neće?

NFL – FINALA KONFERENCIJA

Nedelja

AFC

21.00: (3,25) Denver Bronkos (14,0) Nju Ingland Petriots (1,50)

Ponedeljak

NFC

00.30: (1,76) Sijetl Sihoks (13,0) Los Anđeles Rems (2,40)

***kvote su podložne promenama