PRELAZZI: Mit o „Blejd raneru“

Prvi nagoveštaj bio je u Londonu na Paraolimpijskim igrama. Za svega nekoliko minuta, Oskar Pistorijus uspeo je da sruši dva mita: prvi je bio značajniji, postulat da su Paraolimpijske igre nekako ljudskije – baš zbog učesnika i njihovih životnih problema, poraza, pobeda i upornosti – nego one klasične i nego bilo koje drugo sportsko takmičenje na svetu.

Drugi je bio onaj o heroju, idolu, simbolu Južne Afrike i živom spomeniku ljudskog duha, neustrašivog i nepobedivog kolika god sila da mu preti. Oskar Pistorijus bio je miljenik najvećih svetskih kompanija, ali i svakog ko je ikada voleo atletiku.

Dogodilo se to dakle u Londonu, u finalu Pistorijusove discipline, na 400 metara. Najveći favorit ostao je bez zlata – ugrabio ga je Brazilac Alan Oliveira – i nešto je tada u Oskaru puklo. Što je možda imalo, a možda i ne, veze sa onim što će se dogoditi na dočeku Dana zaljubljenih 2013. godine u luksuzno opremljenoj kući u Pretoriji.

Pistorijus je posle finala, zgrčen i zajapuren u licu, prozvao svog protivnika optuživši ga da je nosio prevelike proteze i da je zato imao prednost. Tada je pokazao da ne ume da gubi i da ne voli kada mu ljudi otimaju stvari. Što je možda imalo, a možda i ne, veze sa onim što će se dogoditi na dočeku Dana zaljubljenih...

"Blejd raner" je ove nedelje prvi put svedočio na suđenju za ubistvo svoje devojke Reve Stenkamp, koja je 14. februara 2013. u ranim jutarnjim satima pronađena izrešetana s najmanje tri metka u kupatilu kuće u kojoj su zajedno živeli. Ubio ju je Pistorijus, koji je u suzama tvrdio da je to učinio slučajno. Da je mislio da je neki provalnik upao u kuću – a to se u Južnoj Africi događa češće nego u drugim zemljama sveta, čak i pune dve decenije po okončanju aparthejda – i da je zato pucao.

Tužilaštvo celu stvar vidi drugačije: oni kažu da je Oskar pucao na Revu nakon što su se te noći posvađali i nakon što mu je ona rekla da želi da ga ostavi. Nakon što mu je izmakla, kao što mu je devet meseci ranije na krcatom Olimpijskom stadionu u Londonu izmaklo zlato koje je branio.

Čak i ako bude oslobođen optužbe za ubistvo s predumišljajem – što je malo verovatno – i ne zaglavi doživotnu robiju, Pistorijus će provesti najmanje šest godina iza rešetaka za ubistvo iz nehata.

Na videlo su uoči i tokom suđenja izašle mnoge stvari: Pistorijus je često bio nasilan prema svojoj devojci, Pistorijus se kljukao steroidima koji su poremetili hormonski balans u organizmu i verovatno onaj u mozgu, Pistorijus je bio lud za oružjem i svega nekoliko dana pre ubistva išao je na strelište da vežba preciznost.

Pistorijus, u najkraćem, nije umeo da se nosi s teretom slave koju je zaslužio i bez obzira na sve uspehe, medalje, na divljenje čitave planete, na sve milione koje je zaradio sponzorskim ugovorima, ostao je mali, nesigurni čovek, sujetan kao i mnogi drugi koji imaju noge, ali ne i hrabrost da životu, a ne ljudima koji ih vole, razbiju nos.

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

(FOTO: Action images)