Prva medalja Vujasinovića kao selektora: Srbija tukla Španiju i uzela bronzu

Veliko ime, uzor mnogima, pojava i autoritet u bazenu. Generacije su odrasle gledajući Vladimira Vujasinovića kako sa Srbijom osvaja medalje. Bilo ih je sijaset u igračkim danima, a došao je red da se i kao trener upiše u reprezentativnim knjigama i na drugi način ugravira ime u srpskom vaterpolu.

Podmlađena je reprezentacija silom prilika, poveo ju je Vladimir Vujasinović u Tarantu i na prvom (velikom) zadatku osvojio je prvu medalju kao selektor. Srbija je izgubila od Italije u polufinalu Mediteranskih igara u Tarantu, domaćin joj je oduzeo priliku da dođe do trećeg vezanog zlata, međutim, dan kasnije se konsolidovala, tukla Španiju i uzela bronzu – 12:8.

S obzirom na to da mu je ovo bilo prvo iole veliko takmičenje sa državnim timom otkako je postao selektor, može Vladimir Vujasinović da bude zadovoljan što je medalja tu. Ali, nije on neko koga su srebra i bronze kroz karijeru činili srećnim, već isključivo zlatna odličja, pa će u narednim sedmicama i mesecima analizirati šta nije bilo dobro, gde se grešilo, te pratiti razvoj onih na koje će moći da se osloni u budućnosti...

Naredno leto biće znatno izazovnije, pošto Srbiju očekuje Svetsko prvenstvo i tokom iduće dve godine loviće olimpijsku vizu. Tada će sve reprezentacije biti u kompletnim sastavima, neće biti pošteda i kombinatorike, što je bio slučaj na Mediteranskim igrama u Tarantu. Tu je tek poneko, poput Crne Gore i donekle Italije, došao sa ozbiljnim adutima.

Srbija je tu činjenicu iskoristila da na novom početku, bez onih koji su joj proteklih godina doneli toliko radosti, izgradi samopouzdanje i da se pojedinci naviknu na drugačije uloge.

Vasilije Martinović nametnuo se kao lider tima koji je Vladimir Vujasinović odredio. Poverena mu je uloga kapitena, bio je prva violina u napadu kroz čitav turnir i u utakmici sa Špancima nije se libio da potegne sa krila ili veće distance. Srbija je gradila prednost preko njega, Nemanje Stanojevića i Đorđa Vučinića. Pukotine je uočavao i Vuk Milojević, a dobre role na dva metra imali su Bogdan Gavrilović i Dušan Trtović.

Značajnu ulogu, kao i na Evropskom prvenstvu u Beogradu, imao je Milan Glušac. Nekolicinu lopti koje su išle ka njegovom golu je zaustavio, odbranio je i peterac...

Tu i tamo bi Pol Daura, Mark Valjs, Tomas Perone i Pol Prat nalazili put i način da ga probiju, ali konstantno je kaskala, pa i poprilično zaostajala španska reprezentacija za srpskom. Imao je sastav Vladimir Vujasinovića u više navrata četiri gola prednosti, išao i do pet, te rutinski borbu za bronzu priveo kraju u svoju korist. Da će se Srbija sa mediteranskih igara u Tarantu vratiti sa medaljom postalo je jasno kada je na oko tri minuta pre poslednjeg zvuka sirene Vasilije Martinović smestio loptu u bliži ugao.