Pukovnik il’ pokojnik
Vreme čitanja: 4min | ned. 06.12.20. | 08:33
Genijalna taktika Ljubomira Obradovića u drugom poluvremenu. Ženska reprezentacija Srbije kao trunka svetlosti u tunelu nekada trofejnog sporta
"Ove devojke su već osvojile zlatnu medalju! Za borbu, odnos, upornost! Svaka čast“, napisao je na Tviteru posle herojske, veličanstvene pobede nad Holandijom, svetskim šampionom iz Japana 2019. godine, legendarni as Dragan Škrbić, sada potpredsednik Rukometnog saveza Srbije.
Prepričavaće se dugo ovaj podvig koje su srpske rukometašice napravile bez obzira na to kakav će rezultata na kraju da ostvare na Evropskom prvenstvu u Danskoj. Pobeda za ponos u izmučenom sportu u Srbiji, nekada trofejnog, ali poslednjih godina u rasulu, kako organizacijski, tako i stručno i igrački. Ženska reprezentacije je trunka svetlosti u tunelu nekada uspešnog sporta koji preti da nestane u Srbiji, sa amaterskim klubovima, svađama i trzavicama unutar krovne organizacije, sa muškom selekcijom koja je daleko i od evropskog proseka.
Izabrane vesti
Ali, da se vratimo malo na teren, na čudo u Koldingu. Posle šokantne, teške povrede Andree Lekić, najbolje srpske igračice, u finišu prvog poluvremena, mnogi su zanemeli. Saigračice su bile u šoku, Holanđanke su demonstrirale silu u prvih 30 minuta. Radile su šta su htele, smešila se katastrofa i bar sličan poraz Srpkinja kao pre godinu dana u Kumamotu, kada su Lale pregazile našu selekciju sa 13 golova razlike (36:23) u grupnoj fazi Svetskog prvenstva u Japanu.
Na poluvremenu -6 (9:15), bezizlazna situacija, igračice u šoku zbog Andreine povrede. U drugih 30 minuta rapsodija. Pamtiće se golovi kapitena Katarine Krpež Šlezak koja je pre samo 10 meseci postala majka Timee, jedva da je pre prvenstva odigrala neku utakmicu posle porođaja. Uz čuvara mreže Jovanu Risović, koja je začarala gol u nastavku, pamtiće se i pogoci Jovane Stoiljković, Željke Nikolić, Kristine Liščević, Jelene Lavko, odbranjeni sedmerac Kaće Tomašević u finišu kada se lomilo, ali oni što je mogao svako da vidi kraj malih ekrana, čak i da je rukometni laik, je genijalna taktika Ljubimira Obradovića u drugom poluvremenu. Rukovodio se iskusni stručnjak devizom: „Pukovnik il’ pokojnik“. I bi Ljuba pukovnik!
Šta je uradio u nastavku? Ne znamo šta je rekao igračicama na poluvremenu, ali znajući njegovu smirenost, hladnokrvnost, nije sigurno bilo panike, po neka reč (ne priča mnogo), savet i idemo – na sve ili ništa! U napadu je igrao sa dva pivota, izvlačio golmana iz igre, reskirao da primamo lake pogotke, jer je gol nebranjen. Međutim, Srbija nije imala dva pivota već samo jednog – Slađanu Pop Lazić. Dragana Cvijić, jedna od najboljih kružnih napdača na svetu, morala je da otkaže selektoru zbog povrede. Jovana Milojević i Jelena Agbaba su morale da budu u izolaciji zbog virusa korona. Na mestu pivota igrala je naš kapiten, Katarina Krpež Šlezak, dok je na desnom krilu bila Željka Nikolić.
Naš kapiten se lavovski borio, uspevao da postigne golove sa pozicije koju nikada nije igrala, zbuni odbranu Lala, koja je bila besprekorna u prvom poluvremenu. Kako smo stizale visoku prednost Holanđanki (bilo i -7 početkom drugog poluvremena, a u 40. minutu -6 -14:20), tako je svetskim šampionkama ulazila „voda u uši“, nisu znale šta ih je snašlo, dok su srpske rukometašice igrale kao u transu, pogađale iz svih pozicija. Više ni svemoguća Tes Vester u prvih 30 minuta ništa nije mogla na golu.
I na dva i po minuta pre kraja, kada je Jovana Stolijković pogrešila, dozvolila Holandiji da se vrati na minus -1 (26:25), Obradović nije paničio. Uzeo je tajm-aut, „streljao“ pogledom našeg levog beka, a onda malo i podviknuo, rekao par reči, i rezultat je bio tu – tri gola za dva minuta i na kraju – ubedljiv trijumf (29:25). Taktika je urodila plodom. Igrao je hazarderski i – pogodio. Možda je bilo i sreće, ali sreća prati hrabre.
Trenerska ruka nekadašnjeg kormilara Crvene zvezde i Partizana vidljiva je od prvog trenutka kada je preuzeo reprezentaciju Srbije 2017. godine. U početku je na velikim takmičenjima falilo sreće, koncetracije u finišima važnih utakmica. Uvek je falilo to „malo“. Igra je bila mnogo bolja od rezultata, ali je na Svetskom prvenstvu u Japanu prošlog decembra Srbija oduševila šestim mestom, izborila šansu da se bori za Olimpijske igre u Tokiju naredne godine. Srbiija nikada nije bila na najvećoj sportskoj smotri, a bivšoj Jugoslaviji je to uspelo pre 32 godine, u Seulu.
Ova generacije nije mlada, većina naših rukometašica je u zenitu karijere, ušle su u četvrtu deceniju ili su na pragu. Na ovom Evropskom prvenstvu možda bi moglo da se umeša u borbu za medalju. Biće teško bez Andree Lekić, ali pobeda nad šampionkama sveta mora da bude „vetar u leđa“ pred nastavak takmičenja. Manje od 20 časova od veličanstvene pobede Srpkinje očekuje duel sa Mađarskom u nedelju (16.00) u drugom kolu Grupe C. Pobeda bi širom otvorila vrata druge faze i borbe za prenošenje sva četiri boda u narednu rundu gde nas očekuje superjaka Norveška, prvi favorit za zlato u Danskoj, ali i verovatno Rumunija i Nemačka, selekcije koje nisu bolje od naše, koje mogu da se pobede.
Kao što kaže Kristina Liščević u spotu (uplivala i u muzičke vode) "Pobediću". Prvi korak je napravljen. Prva pobeda je ostvarena. Idemo dalje...
EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETAŠICE (DANSKA)
Nedelja
GRUPA A (HERNING)
18.15: (7,75) Slovenija (13,0) Francuska (1,12)
20.30: (5,20) Crna Gora (11,0) Danska (1,22)
GRUPA C (KOLDING)
16.00: (2,15) Srbija (8,00) Mađarska (1,95)
18.15: (9,00) Hrvatska (14,0) Holandija (1,10)
***kvote su podložne promenama