Srbija ima predstavnika na SP – Skoko: Slovenci ne menjaju trenera kao mi posle jednog poraza
Vreme čitanja: 8min | pet. 10.01.25. | 08:38
"Kod nas je tako, sve za stranca, a za domaćeg stručnjaka – mrvice. Ostao mi je gorak ukus posle kratkog boravka u reprezentaciji, ali bila mi je čast što sam bio tu tih šest meseci, sarađivao sa Rojevićem i svima u stručnom štabu, sa igračima, Vujinom i Bojinovićem“, rekao je za Mozzart Sport trener Krke, novi pomoćnik Uroša Zormana
Rukomet je sport koji je u epicentru u januaru kada se tradicionalno igra veliko reprezentativno takmičenje. Sve oči zaljubljenika u ovaj sport naredne tri nedelje biće uperene ka Hrvatskoj, Danskoj i Norveškoj, domaćinima Svetskog prvenstva. Nažalost, Srbije nema na plenetarnom takmičenju, ali će čast naše zemlje na šampionatu da brani stručnjak iz Sečnja Mirko Skoko.
Trener Krke iz Novog Mesta krajem prošlog meseca postao je pomoćnik selektoru Slovenije Urošu Zormanu. Pre toga je nešto više od šest meseci bio u stručnom štabu Borisa Rojevića, ali je posle smene trenera Vojvodine od strane novog rukovodstva Rukometnog saveza Srbije, i stručnjak iz Sečnja završio kratak mandat kao pomoćnik kormilara Orlova.
Izabrane vesti
U intervjuu za Mozzart Sport, Skoko je govorio o prethodnom periodu na klupi Srbije, o izazovima na novom zadatku, predstojećem Svetskom prvenstvu, ambicijama četvrte selekcije sa Olimpijskih igara u Parizu prethodnog leta, slovenačkom klupskom rukometu, ali se dotakao i svojih početaka u Sečnja. U Sloveniji je već 13. godinu. Ovo mesto blizu Zrenjanina dalo je neke velikana ovog sporta kao što su Momir Rnić i njegov sin.
„Igračku karijeru sam počeo u Sečnju, igrao sam u Majdanpeku, Pazovi, a onda sam se opredelio za fakultet. U Sloveniji sam već 13 godina, ovde ispekao zanat. Mogu da kažem da sam produkt slovenačke trenerske škole. Počeo sam sa mlađim kategorijama Krke 2012. godine. Imali smo tada dobre rezultate u juniorskom uzrastu, bili vicešampioni Slovenije, samo je Celje bilo bolje. Bio sam pomoćnik Slavku Iveziću, poznatom treneru ovde u Sloveniji. Kada je on podneo ostavku posle lošeg starta, imali smo 11 poraza, postao sam glavni trener. Nisam želeo da se prihvatim odmah izazova da budem trener seniorskog tima, ali su me ljudi iz kluba ubedili. Bio je plan samo da zavšimo sezonu, jer se očekivalo da ispadnemo, a mi smo dobili pet od sedam utakmica i ostali smo u ligi“, rekao je Skoko na startu razgovora za Mozzart Sport.
Trenerski početak kao iz snova. Kako je tekla dalje vaša karijera?
„Ostao sam pet godina trener Krke i tada smo osvojili i istorijsku trofej, Superkup Slovenije posle pobede nad Celje. Imao sam pauzu od dve godine, gde sam bio van rukometa, pokrenuo sam privatni biznis, ali na nagovor ljudi iz kluba, vratio sam se kada Krki nije išlo baš dobro, ispala je iz elite. Uspeli smo da se vratimo iz druge u prvu ligu, i sada sam četiri i po godine na klupi u drugom mandatu u Novom Mestu. Za svaku godinu kažu da je imamo sezonu iz snova, dogurali smo prošle sezone u osam u EHF kupu, sada smo u 16“.
Možda budete igrali na proleće i protiv Partizana?
„Ako prođemo AEK, postoji ta mogućnost, ali biće teško. Partizan je imao mnogo bolji žreb. Grčki tim je veoma jak, ima tri bivša igrača Pari Sen Žermena, Portugalca Duartea koji je igrao u Barseloni. Baš ozbiljna ekipa. Mi ćemo najverovatnije da igramo oba meča u Atini. I mi imamo ograničeni budžet, pa se vodi računa o svemu“.
Čini se da slovenački klupski rukomet ne prati rast reprezentacije koja je četvrta na Olimpijskim igrama, da je slabiji nego ranije?
„Ne bih se složio. Možda, ako gledamo ekipe iz vrha koje jesu slabije nego pre. Mislim da je slovenačka lige jedna od najujednačenijih u regionu, ali i šire. Svako svakog može da pobedi. Evo, Celje bude poraženo od Krškog, Slovan od Ribnice koja je u donjem delu. Ako gledate Celje, ono jeste slabije, manji je budžet, ali mislim da su krenuli u novi projekat i da će na leto sa dva do tri pojačanja opet da budu što su bili. Slovan je ozbiljan projekat sa Urošem Zormanom. To je sada projekat sličan kao Partizan u Srbiji. Ima ambicije da igra i Ligu šampiona u dogledno vreme“.
Četvrtak, 18.00: (1,01) Slovenija (25,0) Kuba (22,0)
Nekada je Slovenija bila „meka“ za srpske igrače, sada nije taj slučaj. Vojvodina i Partizan više plaćaju nego Celje, Gorenje... Da li je u tom segmentu slovenačka liga pala?
„To je sigurno. Vidim da Partizan dovodi sve bolje i skuplje igrače, Vojvodina dugo traje na visokom nivou. To je dobro za srpski rukomet i nadam se da će da se probude i ostali, Dinamo iz Pančeva, Zvezda. Niš kao veliki centar je ‘umro“. Vidim da se sada budi“.
Vidite li sebe možda u nekom srpskom klubu?
„Moje ambicije su vezane za Sloveniju. Za razliku od Srbije, ovde je stabilnije, sistematičnije. E, sada, u trenerskom poslu se nikad ne zna gde ćeš sutra da odeš“.
Kako je došlo do saradnje sa slovenačkim selektorom Urošem Zormanom?
„Mi smo i ranije sarađivali. Kada je bio trener Trebnja imali smo i zajedničke treninge ovde u Novom Mestu, jer su ti gradovi na samo 15 kilometara. I ranije je on meni slao signale da bismo mogli zajedno da sarađujemo. Kada se ovo sve dešavalo oko Srbije i smene Borisa Rojevića i celog stručnog štaba reprezentacije Srbije, pitao me da li bih mu bio pomoćnik pošto je Luka Zvižej napustio to mesto. Dogovorili smo se brzo, ali sam čekao mesec dana da Rukometni savez Slovenije to formalizuje. Pripremamo se za Svetsko prvenstvo koje kreće za nekoliko dana“.
Kako gledate na kratak period u stručnom štabu Srbije?
„Bila mi je čast što sam bio šest meseci u reprezentaciji Srbije. Imao sam sjajnu saradnju sa selektorom Borisem Rojevićem i svim članovima stručnog štaba. Takođe, i sa Markom Vujinom i kasnije sa Mladenom Bojinovićem. I igrači su me prihvatili. Bilo je odlično prvo okupljanje u Poljskoj. Protiv Španije su bile dobre utakmice iako smo imali probleme s povredama, od Marsenića, Rogana, Đukića, Tufegdžića... To okupljanje jesenas pred meč sa Italijom nije bilo ono pravo, fokus igrača nije bio na teren, bilo je pravo mučenje za sve. Negde i razumem da kada dolazi novo rukovodstvo da se žele novi ljudi, ali ne na ovaj način. Ostao mi je gorak ukus posle svega. Prvo priče oko Raula Gonzalesa i pre meča sa Italijanima. Jedni kažu, videli su ga u hotelu, iz Saveza kažu da nije u Beogradu. Igrače je to opteretilo. I posle to na aerodromu kada smo videli Raula. Rojević je smenjen ranije, a ne zbog poraza od Italije. To je bio samo alibi. Mislim da i javnost, mediji, trenerska organizacija nisu zaštitili domaćeg stručnjaka, najboljeg u zemlji. Vidimo da je Boris sada dobio nagradu za najboljeg trenera u Srbiji. Siguran sam da bi u svakoj drugoj zemlji reagovali drugačije, stali bi u zaštitu domaćeg stručnjaka“.
Da li je u Sloveniji problem što je Uroš Zorman trener Slovena (do ovog leta Trimo Trebnja) i selektor u isto vreme?
„Ne, to se ovde nikada nije postavljalo kao pitanje. Čak, u Sloveniji se to gleda kao prednost. Trener ima bolji uvid u formu igrača, jer je tu, radi, trenira klub u zemlji. S druge strane, i finansijski je to manji trošak, jer on ima platu u klubu, pa samim tim se štedi za selektora. Kod nas u Srbiji je tako, sve za stranca, a za domećg stručnjaka – mrvice“.
Pre dve i po godine, Srbija je eliminisala Sloveniju u baražu za Svetsko prvenstvo na početku mandata Uroša Zormana na klupi selekcije. Sada, nas nema na rukometnoj mapi, ne igramo Svetsko prvenstvo, dok Slovenija dolazi na šampionat posle četvrtog mesta na Olimpijskim igrama i umalo podviga u polufinalu u Lilu protiv velike Danske?
„U Sloveniji je sve to organizovanije nego u Srbiji. Ne smenuje se selektor posle jednog poraza ili kiksa. Sa Zormanom je dugoročan projekat, sada se gleda četiri godine unapred, do Los Anđelesa i Olimpijskih igara. Zato je izvršena smena generacije posle tog velikog uspeha u Parizu. Mogli su Bombač, Dolenec, Gaber još da igraju, ali se krenulo u novi proces“.
Da li su ambicije Slovenije porasle posle četvrtog mesta na Olimpijskim igrama? Spominje li se medalja u Deželi?
„Ne, ne spominje se, što je po meni najpametnije. Svi veruju u Zormana. Ima pritiska i ovde, od javnosti, medija, ali Uroš kao veliko ime, najveće u slovenačkom rukometu, sve to prima na sebe. Ostatak reprezentacije je zaštićen. Igrači su pod staklenim zvonom, na miru se pripremamo“.
Na Olimpijskim igrama su Aleks Vlah i Blaž Janc iskočili u prvi plan. Čini se da je Zorman i letos napravio tihu smenu genracije?
„Vlah je i ranije pokazivao klasu. Sada je to možda bilo vidljivije, imao je sjajan turnir. O Blažu Jancu da ne govorimo, on je dugo u reprezentaciji, igra za veliku Barselonu. I iskusniji igrači su imali odlične role, Bombač je bio prvi srednji bek, Dolenec je odigrao najbolje u poslednjih nekoliko godina. Ima Slovenije i mlade igrače, sada je napravljen veći rez. Očekuje se mnogo od Mitje Janca, Makuca i Ovničeka“.
Zorman je poznat kao inovativan trener.
„Jeste, Uroš ne pati od stereotipa, ima hrabrosti da uvede novine, posebno u igri „7 na 6“ ili „5 na 5“, kada se pivotmen povuče na centru, da bi se raširila igra, da bi brzonogi bekovi imali više prostora, da bi ukrštali. To je davalo rezultate, a i sprečava se tako kontra rivala“.
Ko je prvi favorit za zlato na Svetskom prventsvu?
„Neće reći ništa novo, 90 odsto stručnjaka, smatra da će Danska da uzme zlato, da ima najkvalitetniji tim. Tu su standardno iste selekcije koje se bore za medalje, Francuska, Švedska, Španija, za koju svi očekujemo da padne, ali... O Špancima se 10 godina priča da su slabiji, a oni uvek u borbi za odličja na velikim takmičenjima. I Nemci treba da potvrde sada srebro sa Olimpijskih igara“.
Od selekcije koje poslednjih godina nisu u krugu osvajača medalja, ko bi mogao iz prikrajka da vreba?
„Sigurno vidim Hrvatsku kao selekciju koja može do medalje. Dagur Sigurdson je već neko vreme na kormilu, upoznao je igrače, zna od koga šta može da očekuje. Domaći teren je velika prednost. Uvek Island može da iznenadi, ali je ‘labava’ reprezentacija, nikad s ne zna na koju stranu će da krene. Faliće mnogo desni bek Magnuson iz Magdeburga. Od ostalih, mnogo očekujem od Portugalije. Trener Pereira dobro radi, sada je ovde u Sloveniji, vodi Celje, i vidi se njegov pečat. To je reprezentacija koja ima najveći progres u poslednjih pet-šest godina, sa braćom Kosta, Martimom i Fransiskom kao nosiocima igre. Sporting igra odlično u Ligi šampiona, ima tu još mladih igrača“.
Šta je tajna niskih srednjih bekova Slovenije – Mihe Zarabeca, Staša Skubea... U Srbiji sada gledamo Mihu Kotara, u dresu Partizana, koji podseća na iskusnije zemljake. Pre mesec dana je rešio derbi protiv Vojvodine.
„Slovenija je poznata po srednjim bekovima. I ja u Krki igram sa tri niska beka i to sigurno stvara probleme sprskim timovima. Izbacili smo jesenas Metaloplastiku u EHF kupu. Drago mi je da Mihi ide dobro u Partizanu. Pratio sam, klub mu je legao, on se savršeno uklopio u tim. On ima brata Marka koji je možda bio i veći potencijal, ali je sada Miha bolji. Pošto blizanci igraju na istoj poziciji, Miha je morao da ode u Slovenj Gradec. Poznajem ga dobro i drago mi je što pruža dobre partije u Partizanu. Dolazi iz Trebnja koji je rukometni centar, nešto kao kod nas Kać ili Crvenka“, zaključio je Skoko.