Srbija postaje ozbiljna reprezentacija, glazura u Kragujevcu
Vreme čitanja: 5min | čet. 14.04.22. | 08:01
Tandem Benfike, Lazar Kukić – Petar Đorđić, davao ton igre u napadu, Ilija Abutović držao odbranu, pivotmeni i krila bili na nivou, golmani branili kada je bilo najvažnije. Đeronini izabranici pokazali da raste iz utakmice u utakmicu. Nema opuštanja u subotu, posao mora da se završi
To je prava Srbija. Kada je bilo najvažnije, kada je trebalo da se napravi odlučujući korak ka luci spasa, plasmanu na Svetsko prvenstvo u Švedskoj i Poljskoj naredne godine, rukometaši su pokazali da postaju ozbiljna selekcija. Znalo se da je španski stručnjak Toni Đerona „posložio“ stvari u taboru Orlova, da se posle dugo vremena zna ko šta radi, šta je cilj, da je vraćen kult reprezentacije, da vlada harmonija u svlačionici, da igrači dolazi srećni na pripreme, a ne kao nekada gde je vladala stihija i anarhija. Sve smo to znali, ali tražili su se dokazi.
Orlovi su bili nepoznanica, koliko mogu? Izdanje u Segedinu na Evropskom prvenstvu nije bila realna slika naše selekcije. Bez ključnih igrača, desetkovani koronom, Orlovi su bili nemi posmatrači u duelima sa rukometnim silama, Hrvatskom i Francuskom. Pobeđena je Slovenija u Celju, u prvom meču baraža za Svetsko prvenstvo, selekcija koja je na papiru bila jača, koja ima igrače u boljim klubovima, čiji asovi brane boje Barselone, Kila, Vespema, Segeda, ekipa iz evropskog krema. Tri gola prednosti (34:31) iz dvorane Zlatorog daju nam velike izglede da se nađemo na planetarnom šampionatu, da uđemo u konkurenciju za plasman na Olimpijske igre u Parizu.
Izabrane vesti
Prvo da skočimo, pa da kažemo – hop! Revanš u Kragujevcu sigurno neće biti formalnost. Ranjeni Slovenci dolaze u dvoranu Jezero da dokažu da su svetska sila, da su selekcija koja je ne tako davno osvajala medalje, igrala na Olimpijskim igrama (Rio 2016.godine), pre dve godine na Evropskom prvenstvu bila četvrta.
Meč u Celju je pokazao da Srbija ima veliki potencijal u napadu. Svi znaju da imamo tim koji može da igra odličnu odbranu, da nam je golmanski tandem Milosavljev-Cupara na svetskom nivou, da su Ilija Abutović, Mijailo Marsenić i Dragan Pešmalbek sila u defanzivi. Napad je zatajio u Segedinu. Bio je jalov, često smo udarali u „zid“, ali sada kada su svi tu, kada su zdravi, to je nešto sasvim drugo.
20.00: (1,35) Portugalija (8,00) Holandija (4,00)
Pokazalo se da je Lazar Kukić vođa ove generacija, da sazreva u srednjeg beka velike klase. Iz sezone u sezone je bolji. Falili su nam šutevi sa devet i više metera. Odsustvo Petra Đorđića u ključnim mečevima na Evropskom prvenstvu bila je nenadoknadiv u Segedinu. Sin legendarnog Paše Đorđića, pokazao je da igra u životnoj formi. Pre desetak dana je Tuluzu u revanšu osmine finala Lige Evrope dao 14 golova, pre toga je istom timu 13 puta zatresao mrežu. U prvom poluvremenu je razbijao odbranu Slovenije, šutevima sa 10-11 metara do očajavanja dovodio Klemena Ferlina, golmana domaće selekcije. Postigao je šest pogodaka u prvih 30 minuta, u nastavku još dva.
„Ponosan sam na ekipu. Bio mi je najbitnije taj osećaj. Od prvog minuta, svi smo stali jedan uz drugog. Ta emocija, taj duh zajedništva, discipline nas je krasio do poslednjeg sekunde igre. Kad sam to osetio, znao sam da ne možemo da izgubimo, bez obzira što je Slovenija veoma jaka reprezentacija. Znao sam da ćemo dobiti i to smo uradili. Imamo dosta kvaliteta, kao i Slovenija, ali u ovakvim duelima gde su šanse 50-50, razlika se pravi u tim detaljima, zajedništvu, veri“, to donosi prevagu“, istakao je Đorđić.
Svestan je as Benfike da je ovo samo prvo poluvreme, da nema mesta opuštanja u Kragujevcu u subotu (18.00).
„Naravno, nema opuštanja. Biće u Kragujevcu i teže nego u Celju. Sada oni znaji da nemaju više šta da izgube, tako da moramo dobro da se spremimo“, rekao je šabački bombarder.
Tandem iz Benfike bio je sjajan u Celju, nosio je igru u napadu, ali i ostali zaslužuju sve pohvale. Nije bilo slabog mesta u našoj selekciji. Pokazalo se da je bitna i „dužina klupe“. Nije pao ritam u nastavku, kada je Đerona promenio krila, golmana, pivotmena, kada su i igri ušli Vanja Ilić, Darko Đukić, Vladimir Cupara i Mijailo Marsenić umesto startera Nemanje Ilića, Bogdana Radivojevića, Nemanje Milosavljeva i Dragana Pešmalbeka.
Izbor urednika
Bekovska trojka Đorđić – Kukić – Orbović iznela je glavni teret. Posle slabijih igara u Segedinu, Orbović je prikazao odličnu igru u Celju. Posebno su bili bitni njegovi golovi na otvaranju meča, kada je bilo potrebno rasteretiti ostale. Mladi Jovica Nikolić hrabro je ušao u meč, pokazao zašto je ubedljivo najbolji rukometaš u srpskoj ligi i zašto će naredne sezone da igra u najjačem šampionatu na svetu, Bundesligi. Uroš Borzaš raste, u budućnosti ovaj tandem nosiće igru Orlova.
Videlo se koliko znači Ilija Abutović u odbrani. Njegovim izostankom u poslednjih pet minuta, zbog tri isključenja, malo smo posustali, dozvolili domaćinu lake golove, pa četa Uroša Zormana može da bude prezadovoljna što ide u Kragujevac sa samo -3. Moglo je da bude i više, ali ne treba žaliti.
Pivotmeni, Mijailo Masrsenić i Dragan Pešmalbek su pokazali da svetski nivo, da su snaga, krila mogu bolje, kao i golmani. Milosavljev i Cupara su imali ukupno 11 odbrana, ali svaka intervencija je bila u pravom momentu, kada je donosila prevagu na terenu. Odbranjeni sedmerci Milosavljeva u prvom poluvremenu paralisali su domaćina, zicer odbranjen u kontri Mačkovšeku ulio je dodatnu energiju, leteli su tada Orlovi po terenu. Intervencija Cupare u 49. minutu, kada je skinuo zicer saigraču iz Vesprema, Gašperu Marguču, bila je tas na vagi, da se Slovenci ne vrate. Zaustavio je iskusni čuvar mreže minu seriju od 3:0, pa pobeda nijednog trenutka nije dolazila u pitanje.
Mnogo je ostalo goriva. Nije ovo ni približan maksimum ove selekcije. Ono što raduje je sjajan, tečan napad. Odbrana je bila fantastična u prvih 15 minuta drugog poluvremena, kada je zaustavljen pokušaj domaćina da se vrati u igru.
Selekcija ide krupnim koracima napred, igrači su sada u najboljim godinama, imaju odlične sezone u klubovima, pa bi plasman na Svetsko prvenstvo naredne godine i borba za Olimpijske igre u Parizu mogla da bude kruna ove generacije. Konačno, malo radosti i za nekada trofejni sport koji se polako vraća tamo gde mu i pripada.
Iako je termin revanša u Kragujevcu veoma loš, tada se igra i večiti derbi na Marakani, potrebna je podrška s tribina, „vetar u leđa“ Đeroninim izabranicima da naprave još koračić ka Mundijalu.
---------------
---------------