Tijana Milojević: Više priče o duploj kruni, malo manje o lepoti! Tata Zvonko mi je posebna inspiracija

Mogla je da šeta po modnoj pisti i bude manekenka. Probala je da radi piruete kao balerina. Nije joj bila strana ni gimnastika. Jedno vreme je prvi izbor bila atletika. Trenirala je tenis i veoma uspešno baratala reketom i zelenom lopticom. Međutim, Tijana Milojević (23) je postala odbojkašica.

Nekada je njen otac Zvonko bravurama na golu donosio veliku radost navijačima Crvene zvezde na stadionu. Sada to isto radi i ona, samo u dvorani. Posle završenog koledža u Sijetlu, vratila se u Srbiju i već u prvoj sezoni napravila pravi „bum“. Kao deo ekipe koja je u klupske prostorije posle sušnih godina unela duplu krunu, potpuno je osvojila srca crveno-belih pristalica.

„Tata mi je posebna inspiracija. On je neko ko je veoma mlad osvojio nešto o čemu mnogi sanjaju čitavog života. Njegov uspeh je oduvek bila za mene motivacija. Želim da postignem nešto slično, da doživim taj osećaj. Mislim da sam na dobrom putu... Nadam se da ću nastaviti da nižem medalje i da ću se dugo baviti odbojkom“, rekla je u razgovoru za Mozzart Sport libero šampionskog tima Tijana Milojević.

Mama je bila atletičarka, tata se bavio fudbalom, pa može da bira na koja vrata da pokuca kad joj je potreban savet.

„Više se razumem sa mamom kad je sport u pitanju. Tetka, sestra i ona su mi kroz karijeru bile najveća podrška. Ali, svakako da je tu i tata. Malo je specifično, jer su dva različita sporta, pritom ja žensko, on muško. Potpuno drugačiji ugao gledanja. Ali, njegovi saveti su sigurno pomogli i doprineli da budem ovde gde sam danas“.

(©Starsport/Dušan Milenković)

Dugo je plivala u istim vodama kao i njena majka, ali na kraju je ipak pobedu odnela odbojka.

„Sa četiri godine sam počela da se bavim atletikom, jer je mama bila atletičarka. Probala sam i usput – balet, gimnastiku... A onda otišla na tenis. Bilo je talenta, imala sam i spozore – pa je u nekom trenutku bila skoro konačna odluka da ću se time baviti. Međutim, nisam bila psihički spremna za taj sport, pa sam se vratila na atletiku. Ona je bila prioritet, sve dok jednog dana nisam otišla na trening Zvezdine školice odbojke, tačnije kod Zvezdica. Išla sam nedelju dana, a da mama nije ni znala. Samo sam joj jedan dan saopštila da treba da plati članarinu. Tako sam počela sa odbojkom... Jedno vreme je išla uporedo sa atletikom, ali na kraju osmog razreda sam morala da izaberem. Eto, danas se bavim odbojkom i modelingom, a i dalje sam vlasnica nekih rekorda u skoku uvis u tim mlađim kategorijama – 13, 14 godina“.

Gršić otišao posle duple krune: Odbojkašice Zvezde dobijaju novog trenera

Vrlo brzo su se spojili putevi Tijane Milojević i trenera sa kojim je ove sezone napravila velikih uspeh u seniorskom timu.

„Prvi trener posle škole odbojke bio je upravo Milan Gršić. On je bio tu kad je trebalo da prelomim i na neki način me naveo na odbojkaški put. Prvo sam igrala na poziciji dizača, ali mi to nikako nije išlo. Posle sam prešla na primača i igrala sam sve dok nismo svi skapirali da ću ostati veoma niska. Tako sam postala libero i ostala“.

(©Starsport/Dušan Milenković)

U Zvezdinom dresu je igrala sve do kraja trećeg razreda srednje škole. Bila je član mlađih selekcija, a povremeno posećivala i treninge seniorskog tima. Kako se približavalo punoletstvo, Tijana je bila sve sigurnija da će život nastaviti u Americi.

„Odmalena sam gledala američke serije i sanjala da završim tamo fakultet. Odlučila sam da odem u srednjoj školi, to jest u četvrtom razredu, kako bih se navikla lakše. Znala sam da ako tada ne bude sve u redu, mogu da promenim planove i vratim se pre fakulteta. Međutim, svidelo mi se baš i sad mogu da kažem da mi je odlazak u SAD jedan od najboljih životnih poteza“.

Crveno-bela sezona u znaku trofeja: Dobar spoj mladosti i iskustva, prava pojačanja, povratak navijača

Početak je bio prilično izazovan, ali je Milojevićeva uspešno preskakala jednu po jednu prepreku.

„Što kaže ona pesma – živ se čovek na sve navikne... Živela sam u srednjoj sa sto Brazilaca. To je stvarno bilo neobično. Svi su pričali portugalski i engleski. Nekoliko dana sam se žalila mami i govorila joj da me vrati prvim letom. Kako je vreme prolazilo, bilo je lakše. Prilagodila sam se brzo i na ljude i na sve ostalo. Naučila sam mnogo od prijatelja koji imaju drugačije kulture, tako da je možda i bolje što sam bila sama i nisam imala nikog svog na početku“.

IMAM DVE DIPLOME IZ AMERIKE, KOJE SU PRIZNATE U SVETU

Posle nekog vremena Tijana se u Sijetlu osećala kao domaća. Izlazila je lagano na kraj i sa ispitima na fakultetu i sa sportskim izazovima na terenu.

„Studirala sam internacionalni biznis i marketing. Mislim da je dobra opcija da se upišu dva smera, jeste teže, ali ko može svakako bi trebalo da uradi isto. Ja sam tamo iskoristila priliku, jer smatram da je njihovo školovanje lakše, organizovanije... Sada imam dve diplome koje su priznate u svetu, to je zlata vredno. Kad je odbojka u pitanju, najveća razlika je što sezona kraće traje. Počne u avgustu i igra se do novembra, a posle na proleće budu samo neki turniri. Mnogo toga sam naučila tamo, napredovala sam u svim segmentima, posebno u odbrani, prijemu... Definitivno ne žalim ni za čim“.

(©Starsport/Dušan Milenković)

Na početku se družila samo sa strancima, a kasnije je dobila društvo iz naših krajeva.

„Došla mi je najbolja drugarica sredinom tog četvrtog razreda srednje škole Nikoleta Kandić. Sa njom sam i trenirala i učila. Ona je i sada u Americi. A na koledžu sam imala Katarinu Marinković, koja je isto nekad igrala za Zvezdu. Bila je sa nama i devojka iz Čačka Maja Stojanović, umetnica koja je stvarno za primer. Kao i jedna devojka iz Hrvatske. To je bilo to od nas sa Balkana. Nije se pričao naš jezik, jer su se druge žalile kako nas ne razumeju, pa je bilo pravilo da nema srpskog, sem kad smo nas tri same. I bolje je bilo tako, jer smo super naučile engleski“.

U Americi je uživala, ali joj je jedna stvar posebno nedostajala, naravno ne računajući porodicu i prijatelje. U pitanju je hrana.

„Stvarno je katastrofa kod njih. Kad god sam imala priliku birala sam da jedem tajvansku, kinesku... Samo da ne bude neka brza američka hrana. Prve dve godine fakulteta sam morala da jedem u kafeteriji, a od treće sam imala opciju i da sama sebi spremam. Znam da kuvam, ali ne volim. Tamo sam se snalazila, dobro mi je išlo. Sad ovde u Srbiji ne kuvam jer ne moram. To ću tek kad postanem mama“.

(©Starsport/Dušan Milenković)

Kad sve sumira – Amerika je bila veoma lepo iskustvo. Upoznala je različite ljude i kulture, naučila engleski i portugalski, proširila vidike, proputovala i videla prelepe destinacije...

„Veliki sam avanturista, tako da sam tokom fakulteta svaki slobodan trenutak koristila za putovanje. Bila sam dve nedelje na Havajima, to je svima „vau“. Posetila sam četiri puta Los Anđeles, išla u San Dijego, San Francisko, Boston, na Floridu... Obišla sam oko 30 država. Iskoristila sam vreme na najbolji mogući način. Nisam se zimi vraćala kući kad je pauza – na sneg i led. Već sam putovala u toplije krajeve“.

Dupla kruna će sijati na Marakani! Odbojkašice Zvezde nove šampionke Srbije

Iako je ova zemlja ostavila jak utisak na nju, ne bi mogla na duže da se preseli preko okeana.

„Pa možda samo u penziji. U ovim ranijim godinama sigurno ne. Život koji oni vode svodi se na stvaranje novca, ljudi su negde na relaciji posao – kuća sve vreme. Ja sebe ne vidim tako... Svi znamo kako je živeti u Beogradu. Mislim da taj stil života koji imaju Amerikanci, nije za nas sa Balkana“.

(©Starsport/Dušan Milenković)

Prošle godine je Tijana donela odluku da stavi tačku na američku misiju, spakuje stvari i uputi se ka Beogradu.

„Dobila sam i master studije, ali sam želela da se vratim i počnem karijeru u klubu u kome sam bila pre Amerike. Mislim da sam proživela nešto što u Beogradu moji vršnjaci ne mogu. Nije lako živeti sam, 9500 km daleko od porodice. Vratila sam se sigurno zrelija...“.

KAD JE BOJANA DRČA PRVI PUT IGRALA U ZVEZDI, JA SAM BILA BRZI ČISTAČ NA UTAKMICAMA

Na povratak u Srbiju i matični klub, uticala je pandemija.

„Zapravo sve je započelo zbog korone. Vratila sam se u martu 2020. godine, bila sam kod kuće šest meseci. Pošto bi to bio predugačak peiod bez odbojke, javila sam se ljudima iz kluba i pitala da li mogu da treniram. Posle pola godine sam otišla u Ameriku i onda u aprilu 2021. odlučila da iznenadim porodicu. Nisam nikome rekla da dolazim i napravila sam iznenađenje. Počela sam onda ponovo da treniram sa Zvezdom i zaključila da želim da ostanem. Razgovarali smo, sve je dobro prošlo pa je ugovor sklopljen“.

Nije joj bilo lako da napusti mesto u kome je živela prethodnih godina...

„Veliki sam emotivac. Saopštila sam mom timu u Sijetlu da se neću vraćati, zaplakala sam, bilo mi je krivo. Nedostaju mi ti ljudi i dan danas, ali znala sam da će povratak u Zvezdu biti odskočna daska za moju profesionalnu karijeru. Imam diplome, one će biti vredne uvek i čekaće. Sad sam se fokusirala na odbojku i napravila pravi potez“.

(Starsport)

Sezona sa Crvenom zvezdom bila je kao iz snova. Ređale su se pobede, finala, osvajali trofeji...

„Mi na početku nismo bile među favoritima. Tačnije možda su nas stavljali među četiri, pet najboljih ekipa, ali niko nije mislio da možemo do finala u oba domaća takmičenja. Kao i svaki tim, i mi smo imale lepe i ružne trenutke. Igrale smo neke utakmice vrhunski, na nekim bila u padu. Ali, sve je to sport. Bilo je povreda, korone, bolesti... Ali, sve vreme smo uspevale da ostanemo na pravom putu koji je vodio ka našem cilju. Zajedno smo koračale, pomagale jedna drugoj i stvarno mislim da je svaka devojka doprinela duploj kruni. Spoj mladosti i iskustva je bio dobitna kombinacija“.

Zvezda stavila tačku na trofejnu sezonu: Uradili smo mnogo, ali nećemo se ovde zaustaviti

Tijanu je sudbina ove sezone spojila sa Bojanom Drčom, koju je nekada gledala iz „prvog reda“.

„Veoma je zanimljivo to da je ona bila u Zvezdi kada sam ja bila dete. Igrala je utakmice, a ja na njima bila brzi čistač. To mi je tad bilo „vau“. U životu ne bih pomislila da ću jednog dana biti sa njom u timu. Ali sve je moguće. Veliko je bilo zadovoljstvo igrati sa njom, kao i sa Anom Živojinović, Jelenom Lazić, Dajanom Bošković... Starije su, iskusnije i pomogle su nam mnogo kako na terenu, tako i van njega“.

Iako je imala i povredu butnog mišića, Tijana uglavnom nije skidala osmeh sa lica.

„Tad je bilo bolno. Ali, zalečila sam, pa je sad super, da kucnem u drvo. Samo to me je ozbiljnije zadesilo ove sezone i na početku sam se strašno bila ukočila. Sve ostalo je bilo u redu. Hvala Bogu u ekipi generalno nije bilo ozbiljnijih povreda, pa da je neko morao duže da izostaje“.

Veoma joj je drago što je u životu još jednom dobila priliku da radi sa Milanom Gršićem.

„Ponovo smo se spojili i osvojili duplu krunu. On je meni jedan od omiljenih trenera, sve što sam naučila – dugujem njemu. Stvarno sam bila presrećna kad je došao, iako mi je pre toga bilo baš žao što odlazi Vladisavljev“.

Odbojkašice Zvezde proslavile duplu krunu sa navijačima na derbiju

U finalu kupa Zvezda je pobedila Železničar u Lajkovcu, a u domaćem prvenstvu na poslednjem stepeniku je preskočila Ub. Finalna serija je bila veoma dramatična i rešena je tek u majstorici.

„Bilo je normalno da u jednom trenutku dođe kod nas do pada. Bile su protivnice bolje u drugom i trećem susretu finala, a mi potpuno ispražnjene. Četvrti meč je bio - sve ili ništa, svesne smo bile da moramo da dobijemo i da će ako izgubimo biti kraj sezone. Stvarno smo verovale da možemo do duple krune. Iako smo gubile 2:1 u seriji i isto toliko na četvrtom susretu, nismo postale nervozne i uplašene. Smireno i polako smo gradile preokret i onda smo hladne glave dobile pet set, a kasnije i onu petu utakmicu na Ubu. Navijači su bili sjajni, hvala im od srca. Doprineli su mnogo pobedama na četvtom i petom duelu. Kada oni navijaju onda se budi adrenalin, želja postaje veća jer želiš u još boljem svetlu da se pokažeš“.

Posle pobede igračice su od najvatrenijih pristalica dobile crveno-bele ruže.

„Mnogo lep gest od Delija, pravi džentlmenski. Lepo smo proslavile sa njima i na našim utakmicama, a i na fudbalskom derbiju kada smo izašle na atletsku stazu. Osećaj je neopisiv, mislim da je to jedan od najlepših trenutaka u životu. Videlo se da im znači naša dupla kruna. Bilo je pesme, aplauza, čak 40 hiljada ljudi oko nas. Pamtiću zauvek... Nije bilo suza, već kez sve vreme od uha do uha. Bila sam stvarno oduševljena“.

VEOMA MI JE DRAGO ŠTO SAM SKRENULA PAŽNJU NOVOG SELEKTORA

Kao nagrada za dobru sezonu - mnogo uspešnih prijema, odličnih odbrana, upijača, kolutova – na Tijaninu adresu stigao je poziv selektora.

„Na širem sam spisku, uži još nije izašao. Veoma mi je drago što sam skrenula pažnju novog selektora. Dokazala sam da Amerika nema nikakve veze da li će neko da nastavi da se bavi profesionalno sportom ili ne. Meni su mnogi pre odlaska u SAD govorili da sam završila sa odbojkom. Kao po pravilu, mnogi kad odu ili se ne vrate ili prestanu tamo da igraju. Ja sam pokazala da može da bude i drugačije, kad se čovek trudi i radi. Drago mi je što sam na širem spisku, što je selektor Santareli video neki talent u meni i što sam primećena. Ponosna sam što sam istrajala i što sam sve vreme išla za svojim snovima“.

(©Starsport/Dušan Milenković)

I pored toga što je uspeh napravila na terenu, poslednjih dana se češće mogu pročitati vesti o lepom liberu Crvene zvezde.

„Ne smeta mi što se piše o tome, ali bih volela da se više pažnje posveti uspesima koje smo ostvarile na terenu, duploj kruni, kako smo do nje došlez... Malo manje o lepoti, a više o trofejima, jer nas ona nije dovela do duple krune, već znoj koji smo prolile na Marakani“, podvukla je Tijana Milojević.

PIŠE: Miljana ROGAČ