Ubiparip: Mama je počela da plače, tata se zbunio - nije mi bilo svejedno

Možda nisu bili šampioni, ali dva osvojena pehara odbojkašima Vojvodine govore da je sezona bila uspešna.

Jedan od igrača koji je napravio iskorak i iskoristio pruženu priliku je Žarko Ubiparip. Zajedno sa Lazarom Bajandić je činio primačku dijagonalu i davao veliku sigurnost timu.

O najznačajnijim trenucima momak koji je došao u Srbiju iz Kanade pričao je u jednoj od epizoda serijala "Usudi se da veruješ".

Mladi igrači Voše su verovali i zato su i uspeli da postignu ono što je retko ko očekivao...

"Najradosniji sam bio kada smo uzeli Superkup i Kup Srbije. Nema ništa lepše od toga da sa timom podigneš trofej, a onda još i da dobiješ MVP nagradu", rekao je za sajt Vojvodine Žarko Ubiparip. "Pogotovo što me je u Obrenovcu iznenadila porodica. Sećam se, sedeo sam u u svlačionici, Andrej mi je prišao i rekao mi da trener hoće nešto da mi kaže. Razmišljao sam u sebi šta sad hoće da mi kaže, valjda mi je sve rekao do sada. Ušao sam u salu i video mamu i tatu na terenu. Mama je počela da plače, ja sam isto koju suzu pustio, a tata se zbunio, nije znao šta da kaže. Nisam ih video nekih pet meseci i nisam znao da dolaze. Nije mi bilo svejedno i možda me je to malo poremetilo, ali sam brzo rekao sebi da sada moram još jače, za ekipu i za njih. I samo bih dodao nešto, nismo imali sreću, nego kvalitet. Zasluženo smo uradili sve i podigli dva pehara".

Ekipa se prošlog leta značajno promenila, a novi sastav je čini se na prvi pogled kliknuo...

"Od prvog dana se sve samo nametnulo. Svaki igrač ima svoj karakter i stav i prema tome smo se svi i postavili u timu. Đoga je uvek nasmejan, veseo, baca fore, podiže ekipu, Luka uvek priča dešavanja, događaje iz života i kada ti se neko tako otvori onda to poverenje i priče prelaze na sve nas, na ekipu. Odmah osetiš da ti je taj neko brat i znaš da ti u svaki izazov i borbu ideš sa braćom. Što se mene tiče, ja sam možda više smiren, volim da ih slušam dok pričaju i zezaju se. Rudića svi poštuju, najduže je tu. Žare je bio najiskusniji, ima sezona koliko Luka i Matija imaju godina. On i Laki su uvek bili spremni da uozbilje situaciju, ali i ponekad da daju dobronamernu kritiku. Elezović je bio zadužen za zvučnik i on je puštao muziku, ali je Đoga voleo da se umeša. A šta se puštalo? Pa, bukvalno, sve živo".

Cela sezona će mu ostati u najlepšem sećanju...

"Prezadovoljan sam. Od početka mi je bilo prelepo. Uživao sam dok sam igrao, dok sam trenirao i dok sam se družio. Odigrali smo 34 utakmice, bez prijateljskih, a ukupno skoro 50. Toliko mečeva mnogo će nam značiti za napredak, iskustvo i za sledeću sezonu. Ne bih ništa menjao, samo bih želeo da kroz sve ove trofeje i pobede rastemo, da nošeni time od avgusta radimo još jače. I da uvek jedni druge podsećamo da, ako budemo imali isti pristup svemu, možemo još lepih stvari uraditi i sledeće sezone. Još jednom hvala trenerima i klubu što su nam dali priliku. Mislim da smo im se odužili. Stvarno bih želeo samo da nastavimo na isti način i da budemo tim, jer na kraju krajeva to zaista jeste najbitnije – biti tim", zaključuje Žarko Ubiparip.