Uđi u Arenu i pokaži ko si u bazenu

Ima stvari koje se ciklično ponavljaju, kao da postoji obrazac u vaterpolo i da ga samo treba ispuniti. Srbija je pre tačno dve decenije dobila domaćinstvo Evropskog prvenstva i – osvojila ga. Pre deset godina je šampionat smešten u Beograd i slika je bila preslikana. Idemo ponovo.

Poslednja brojka u godini je opet šestica, opet je lokacija Beogradska arena, opet je i zima. Nameće se samo: da li ćemo opet gledati Srbiju na evropskom tronu?

Videće se u naredne dve sedmice, videće se od čega je Srbija satkana, za šta sposobna i koliko je mentalno stabilna. U ovom trenutku. Da može, dokazala je na Olimpijskim igrama u Parizu. I tada je pritisak bio džinovski, izjedao je ekipu iz razloga što od Tokija niti jednom nije bila na pobedničkom postolju, kamo li svetski i(li) evropski prvak. Izborila se sa njim, sada će morati još jednom.

Sada je drugačiji, jer igraće srpski vaterpolisti pred svojim ljudima, žamor će biti glasniji kod svakog promašaja, ali i proslava burnija kod svakog pogotka. Nekima prvi put u Beogradskoj areni, neki i znaju kako je tu stajati na najvišem stepeniku, zagledati zlato i slušati dok se intonira himna.

Za sve u srpskom timu, ali i za evropske i svetske prvake Špance, kao i za sve ostale važi: uđi u Arenu i pokaži ko si u bazenu.  

GRUPA A (MAĐARSKA, CRNA GORA, FRANCUSKA, MALTA)

(©Reuters)

Naročito će nam biti zanimljiva ova grupa, a razlog je vrlo prost – tri ekipe iz nje ukrstiće sa onom u kojoj su srpski vaterpolisti. Samo jedna reprezentacija će otpasti i bodovi iz duela sa njom one koje prođu neće prenositi. Malta koju predvodi Milan Ćirović i za koju nastupaju Ivan Nagajev i Partizanov vaterpolista Džajden Kutajar je autsajder i pravo bi čudo bilo da se nađe u drugoj fazi pored Mađarske, Crno Gore, pa i podmlađene Francuske.

Veća dilema trebalo bi da bude šta će se zbiti u međusobnim duelima ta tri državna trima, ko će koliko bodova preneti u drugu grupu. Mađarski selektor Žolt Varga nije poveo u Beograd sve zvezde, međutim, nije ni na Svetsko prvenstvo, a igrali su u finalu i izgubili od Španije. Ponovo je preskočio Gerga Zalankija, nije ga bilo ni letos, navodno je sam odlučio da pauzira. Ne bude li medalje, biće interesantno ispratiti kako će se po veliko ime mađarskog vaterpola stvari odvijati...

Ne bi se svako usudio da izostavi Gerga Zalankija, a ne da nema jednog levorukog šutera razornog udarca, nego nema ni Martona Vamoša. Ni njega nije bilo na širem spisku, dok je Gergelji Burijan otpao pred put u glavni grad Srbije. Daleko od toga da Mađari oskudevaju kvalitetom, Kristijan Manherc im je prva zvezda, a imaju nekolicinu talentovanih vaterpolista poput Vincea Vigvarija, Davida Tatraja, Akoša Nađa, Vendela Vigvarija.

Baš oni su pre dve godine u ovo vreme dobili Srbiju posle izvođenja peteraca. Mađarska je tada otišla sa mladim sastavom u Zagreb i igrala je polufinale. Uzdaće se i u golmana Somu Vogela, Adama Nađa, Silarda Janšika, Danijela Anđala, Gerga Feketea.

Mađari imaju širinu, imaju miks mladosti i iskustva, dok će glavni adut Crne Gore na šampionatu biti iskustvo Dejana Savića. Svih ovoh godina su tu negde, ali nikako da mrdnu dalje od četvfrtfinala. Digao je sidro Vladimir Gojković posle Olimpijskih igara u Parizu, a novi selektor će završnicu loviti sa novim snagama. Trojicu vrlo talentovanih momaka uvrstio je na spisak – Danila Stupara, Strahinju Gojkovića i Srđana Janovića.

Mogla bi Crna Gora u budućnosti da se vrati u svetski vrh, no biće potrebno da pomenuti trio iz Jadrana iz Herceg Novog napreduje, kao i Marko Mršić; da Vasilije Radović i sidraš Miroslav Perković budu još konstantniji; da se pojavi još neko talentovano dete u Boki. Za golmane ne moraju da brinu, jer imaju Petra Tešanovića i Darka Đurovića.

Ima tu materijala, ima sa kime da radi Dejan Savić i potencijalno bi njegov tim mogao već u Beogradu do dobrog rezultata, boljeg od onih koje je beležio sa prethodnih takmičenja.

Na prvu loptu bi Mađarska i Crna Gora trebalo da se porvu za prvo mesto u grupi, ali kako posle svega viđenog poslednjih godina potisnuti Francusku u drugi plan? Znala je da priredi iznenađenja, uhvatila je Srbiju u Splitu na krivoj nozi. Samo što ta ekipa je dostigla pik, pravljena je za prethodne Olimpijske igre i na kraju je razočarala domaću publiku. Štošta se u međuvremenu promenilo.

Prvo i osnovno: Vjekoslav Kobešćak više nije pomoćnik, već selektor. Nasledio je Florijana Bruzoa i odmah krenuo u građenje ekipe za drugu polovinu olimpijskog ciklusa, ali i za godine koje nakon njega slede. Neće imati kapitena Uga Kruziju na ovom Evropskom prvenstvu, jer je kod kapitena došlo do zamora. Ne fizičkog, već mentalnog. Biće tu u ulozi navijača, a kao i u proteklom periodu sve i svja biće Toma Vernu. Važan faktor biće i kako će braniti Ugo Fontani.

GRUPA B (HRVATSKA, GRČKA, GRUZIJA, SLOVENIJA)

(©Reuters)

Ako se neko prethodnih godina nakupio odličja i ako je neko znao da iskoristi domaćinstva na velikim takmičenjima, onda su to Hrvatska i Ivica Tucak. Napravio je osovinu i ne menja je sve ovo vreme. Tek poneku promenu napravi, sastavi mu se minimalno razlikuju, a ono što je na prvu primetno je da nema Jerka Marinića Kragića. Propustio je prvi deo sezone, kao što su u Dušan Mandić i Nikola Jakšić u srpskom timu, no odluka je da se Splićanin ne nađe među putnicima za Beograd.

Ivica Tucak zvao je čak devetoricu igrača zagrebački Mladosti, za nečim sličnim je posegao Uroš Stevanović – na konačan spisak uvrstio je sedmoricu iz kragujevačkog Radničkog. Imaće ekipu koja dobrim delom na dnevnom nivou radi. Odlično se poznaju. Hrvatska ima kvalitetnu vertikalu od golmana do centra: Marko Bijač, Rino Burić, Luka Lončar i(li) Josip Vrlić. Među najbolje kreativce na svetu spada Loren Fatović, dok Marko Žuvela može da zakrpi svaku rupu i svugde bude više nego koristan.

Od velikg značaja za Hrvatsku biće kakvog Konstantina Harkova će dobiti. Nekada je to mašina za golove, nekada da premalo i bude ozbiljan potrošač lopi. Rus četvrtu godinu nastupa u kapici sa crvenim i belim poljima i jedan je od prvih koji su promenili sportsko državljanstvo. Crna Gora je naturalizovala Dmitrija Holoda, Malta se okrenula Ivanu Nagajevu...

Grci nisu uvozili, ali jedno ime odudara i jasno je da je reč o momku sa Balkana, sa ovih prostora. Debitan je Semir Spahić. Neće biti među bitnijim karikama, ali bi u budućnosti mogao da postane važan faktor. To već neko vreme nije Angelos Vlahopulos. Ni letos nije nastupao za Helene, nema ga ni sada, ali zato je tu Konstantinos Genidunijas. Biće mu ovo šesti evropski šampionat i biće neko koga će saigrači pogledom tražiti u napadau. Ali, ne i jedini.

Stilijanos Argiropulos iz Ferencvaroša imao je izvrsna izdanja u kapici reprezentacije, znao sam da preokrene utakmicu ili pogura Grke ka pobedi. Fizički je dominantan, kao i centri Konstantinos Kakaris i Dimitris Nikolaidis, ali i bek koji je dugo bio u Novom Beogardu – Dimitris Skumpakis. Grci imaju i dvojicu kvalitetnih golmana, smenjivaće se po potrebi Emanuil Zerdevas i Panajotis Corcatos. Doduđe, imaju i standardnu oskudicu sa levorukim šuterom svetske klase.

Zvuči neverovatno, ali je istinito: Grci nikada nisu uzeli evopsku medalju?!

Bili su svetski viceprvaci, bili su olimpijski viceprvaci, međutim, nikako na kontinentalnom da opepele. Redovan domet je četvrtfinale, no sada bi moglo da bude drugačije, pošto ukrštaju sa grupom u kojoj je najjači tim Italija. Imaće priliku u Beogradu da prekroje istoriju.

Slovenija ni Hrvatima, ni Grcima ne bi trebalo da napravi problem. Velika stvar za nju je što se plasirala na Evropsko prvenstvo. Zato bi Gruzini mogli nekome da pomrse konce. U grupnoj fazi ili nešto kasnije, ako se ne dogode nepredviđene stvari. Naturalizovali su mnoštvo igrača sa Balkana: Dušan Vasić, Veljko Tankosić, Stefan Pješivac, Andrija Vlahović i Jovan Sarić brane boje reprezentacije sa Kavkaza.

Neće sve zavisiti od Balkanaca, jer ima i Gruzija šta da ponudi. Valiko Dadvani je minule sezone imao vrlo dobre momente u kragujevačkom Radničkom, tu je i Nika Šušiašvili, pa Sandro Adeišvili, Andrija Bitadze...

GRUPA C (SRBIJA, ŠPANIJA, HOLANDIJA, IZRAEL)

(©Reuters)

Prilično jasno je mnogo toga u ovoj grupi, Srbija i Španija bi trebalo da odlučuju o tome ko će sa prvog mesta u narednu fazu. Izraelci dođu do Evropskog prvenstva, ali nemaju dovoljno kvaliteta da bi ugrzili najbolje, posluže za popravljanje gol-razlike. Drugačija je priča sa Holanđanima, napredak je kod njih vidljiv i postoje interesantni pojedinci poput Kasa te Rilea, Larsa ten Bruka ili Bilala Gbadamasija.

Upravo je Bilal Gbadamasi neko ko je poznat srpskoj javnosti, jer je nosio kapicu Partizana, ali i Novog Beograda. Holanđane vodi Branko Mitrović i nedavno su na turniru u Roterdamu savladali Hrvatsku. Pripremna utakmica, nema težinu kao neka na turniru, ali je i pokazatelj da baš i nisu naivni. Ipak, sve što Srbija i Španija treba da urade je da se ne vode parolom „lako ćemo“ i problema ne bi trebalo da bude.

Duel olimpijskog šampiona i Crvene furije će izvesno privući više gledalaca na tribine od ostalih utakmica u prvoj fazi Evropskog prvenstva. I zasigurno će imati šta da se vidi. Uroš Stevanović je za ovo takmičenje vratio dvojicu zlatnih iz Pariza – Nikolu Dedovića i Radomira Drašovića. Prvoj na Svetskom prvenstvu u Singapuru nije bilo zato što je imao zdravstvene probleme, dok je beka Marselja tada otpisao. Sada nije i biće neko ko će pretiti sa distance, ali se i vrzmati oko stative.

Ti specijali sa bekovima kod stative i lažnim sidrom će biti česti. Bili su u vreme kada je šefovao Dejan Savić, a to je jedna od stvari za kojima poseže i Uroš Stevanović. Nikola Jakšić, Sava Ranđelović, Radomir Drašović i Petar Jakšić praviće gužvu u određenim situacijama na liniji dva metra, pomagađe sidrašima Đorđu Laziću i Nemanji Vicu.

Kapiten Nikola Jakšić i Miloš Ćuk biće glavni organizatori, Dušan Mandić neko ko razbija protivničke odbrane, Nikola Dedović je tu da poveže redove, a širinu daju Strahinja Rašović, Vasilije Martinović, Viktor Rašović i Nikola Lukić. Moći će dosta da kombinuje selektor Srbije, ima više opcija nego kada je vodio trojicu centara, ali dubinu imaju i Španci. Kao i sve ove godine.

Ipak, više nemaju jednog od najvećih virtzuoza koje je vaterpolo imao. Jer, letos se penzionisao Felipe Perone.

To je gubitak koji je nenadoknadiv, nedostajaće Špancima kreativnosti sa zgodne strane. Niko nije tako dobro u njihovom timu znao da podvali loptu za centre ili zavuče se do kraja i čeka da golman propadne. Neverovatan je bio Felipe Perone. Moraće neke stvari u bazenu sada da rade drugačije, ali ako je neko spreman – oni su. Pogoduje im skraćenje igrališta, dobri su plivači, a i dalje imaju neke od najboljih na svetu.

Alvaro Granados je alfa i omega u timu Davida Martina, uz njega su u šutu sa distance najveća pretnja Alberto Munaris i Bernat Sanauha. Na centru će se nadopunjivati Rođer Taulj i Migel de Toro. Španija ima nekoliko šljakera, ali i nekoliko mlađih igrača koje lagano uvodi u sistem, kao i dvojicu kvalitetnih golmana u vidu Unaja Agirea i Eduarda Lorija. Ima kvalitet za medalju, kao i Srbija, poraženom će biti znatno teže u nastavku Evropskog prevnstva...

GRUPA D (ITALIJA, RUMUNIJA, SLOVAČKA, TURSKA)

(©Reuters)

Italijani su na prethodnom Svetskom prvenstvu ispali od Grka u četvrtfinalu i strasti su se rasplamsale. Dugo je tinjalo nezadovoljstvo kod pojedinih igrača, dugogodišnjih nosilaca, pre svega kod prve zvezde – Frančeska di Fulvija. Moglo se čuti da igrači traže smenu selektora Alesandra Kampanje, ali do nje nije došlo.

Savez je držao stranu čoveku koji je dve decenije selektor Italije i oni koji su dizali pobunu su odstranjeni. Nije to tako predtavljeno, već kao podmlaživanje reprezentacije i građenje tima na duže staze, no jasno je da je sve ubrzano. Italijani su u Beograd doputovali bez Frančeska di Fulvija, najboljeg strelca i za njega nemaju pravu zamenu, a nisu pozvani ni Đakomo Kanela, Nikolas Prešuti, Alesandro Veloto, Luka Damonte, Đanmarko Nikozija...

Ipak, igrala je Italija u pripremnom periodu dobro i da se videti da će konce u ovom timu povlačiti Edoardo di Soma i Frančesko di Fulvio. Dobra stvar za selekciju sa Apeninskog poluostrva je povratak prvog čuvara mreže Marka del Lunga, a u novoj hijerarhiji ozbiljno se nametnuo Mateo Joki Grata. Pre nekoliko godina, kada i Marko Radulović, bio je dominantan u mlađim uzrastima.

Ne bi trebalo Setebelo da ima ama baš nikakvih problema u grupi, ima najlakši raspored od svih vaterpolo velikana. Ali, videlo se u prošlosti da to ume da bude i mač sa dve oštrice...

Turska je tu da popuni broj, a Slovačka bi potencijalno mogla da napravi omanji problem Rumuniji, mada je veliko pitanje da li i zaista da je uzdrma. Jedno je sigurno – guraće loptu na centre. Ima trojicu korpulentnih vaterpolista – Lukaša Semana, Mateja Čaraja i Lukaša Durika. Poslednji u nizu član je slavnog Pro Reka, došao je kod Sandra Sukna dok su igrali Evrokup i zadrđao se u Đenovskom zalivu.

Marek Tkač je takođe neko na čiju snagu će Slovaci igrati, ali nedostajaće im kreativnosti. I širina bi mogla da bude problem. Rumunija je spram njih ima. Pogledaju li se prethodni turniri, verovatno će najveći broj šuteva uzimati Vlad Georgesku, mada ima i druge potrošaće lopti u vidu Tudora Fulee, Andreja Priotease, Frančeska Judeana i Andreja Neamtua. Katkad golman Marijus Tic zna da uđe u seriji i protivničkim šuterima napravi problem...