Žabić: Danas bih prebila sve; Perišić: Sve su bile 25kg teže, ali za ovu ekipu ću uvek da ginem

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza/

Za srpske džudiste Olimpijske igre su završene. Neko je bio blizu medalje, neko nije dobacio tamo gde se očekivalo da će biti.

Na koncu, danas sedmo mesto u timskom takmičenju. Svi ga ocenjuju kao veliki uspeh, jer se četvoro naših džudista borilo van svoje kategorije, sa rivalima koji su bili i po 20 kilograma teži.

Ipak, to nije zaustavilo suze Milice Nikolić, koja je plačući kao kiša prošla kroz miks zonu. Marici Perišić su takođe suze navirale dok je pričala, a muški su se, ipak, nekako držali.

Najraspoloženija je bila Milica Žabić, koja je jedno od naših otkrovenja na Igrama. Malo joj je nedostajalo za medalju, a danas je briljirala u timskom takmičenju sa dva brza i efektna ipona, kojima je digla publiku, mahom Francuze, na noge.„Danas me niko ne bi dobio. Da je došao i onaj Silva (Brazilac od 180kg što je pobedio Kukolja, prim.aut.), prebila bih i njega (smeh). Pucam od snage, biću iskrena. Tako je bilo i juče, ali sam imala neke brzoplete odluke u mečevima. Zato sam sada odlučila da mečevi ne traju duže od drugog napada, mislim da je to najbezbolnije za mene i za njih“, našalila se Žabićeva.

Ona priznaje da je nastup u Parizu na neki način i njoj otvorio oči.

„Najbolje urađen turnir u mojoj kategoriji. Htela sam da akcenat stavim na OI, čak smo žrtvovali EP i SP da bismo ovde bili na vrhuncu. Dobila sam gomilu poruka što od ljudi oko mene, što od onih koji nisu ni pratili džudo. Znači ta podrška, vetar u leđa od ljudi koji vas i ne znaju. Kod mene se ovde nešto otčepilo, verovala sam ja u sebe i ranije, ali nikada nisam bila svesna sposobnosti mog tela. Nadam se da će sve ići ovom putanjom i ubuduće“, istakla je Milica Žabić.

Majdov za kraj: Sudije nisu vredne mojih suza, stojim iza svake reči, samo bih psovke izbacio

Ništa od medalje: Milica opet za nadu, manja kilaža i kazne nas koštali eliminacije

Marica Perišić je pokazala srce lavice, u timskom takmičenju se borila sa džudistkinjama težim i po 25 kilograma, kojima naravno da nije mogla da naudi.

„Morala sam da radim dve kategorije više, a to nisam navikla, pogotovo da gubim na ekipnim takmičenjima. U Zagrebu sam radila svoju kategoriju, mogla sam da ginem za ovaj tim, a danas nije to bio slučaj, sve su imale 25 kila više od mene. To mi je teško palo, ali ušla sam u borbu za probam, jer znam da je svaka pobeda, svaki bod bitan. Za ovu ekipu ću uvek da ginem. Ponosna sam na celu ekipu, izneli smo najviše što je bilo moguće, mnoge nacije, Kanada, Gruzija, Kazahstan, gubile su prve mečeve, a mi smo prošli u prvih osam na OI. To nismo mogli ni da sanjamo da nam je neko rekao pre godinu dana“, uz suze je pričala Marica.

Ispričala je kako to izgleda kada se boriš s nekim koga maltene ne možeš da pomeriš.

„To su sve prvoklasni borci u svojim kategorijama ovde na OI, nije da mogu da ih nešto zeznem, da ih nasamarim, osećala sam se kao da se sudaram sa zidom. Ali, ja sam takva glava da ću ići glavom i kroz taj zid ako treba. U prvoj borbi sam i povredila lakat. To me malo koštalo u naredne dve borbe, ali dala sam sve od sebe. Jako mi je emotivno jer je došao kraj. Posle tri godine rada žao mi je što se sve ovako zaokružilo, da sam makar imala pobedu na ekipnom... Cela ova ekipa je to nekako izbalansirala, da zadovoljno izađemo iz ove sale i da znam da ćemo se za četiri godine vratiti jači nego ikad“, poruka je Marice Perišić.

Milica Žabić odbranila čast Srbije, ali Japan ide u polufinale

Sličnu muku imao je i Aleksandar Kukolj, koji morao da gura silu iz Brazila – Silvu od 180 kilograma!

„Pakleno teško. Ja sam u zalaznim godinama karijere i mene inspirišu najveći izazovi, ali nisam imao predstavu kako to izgleda kada se boriš sa čovekom od 180 kila. Pitaš se kada te uhvati šta ćeš moći. Računao sam da ga malo uplašim, da uđe u crveno, da ga nateram da borba potraje i to sam uspeo, ali... Bilo kakav polunapad, gde ne bih uspeo, pa da padnem na stomak, a on preko mene kolenom, to je potencijalno ozbiljna povreda. A i njegov polunapad, kada uspe da me ponese, to sudijama izgleda kao korektno, kao moja neaktivnost. Žao mi je što nisam pobedio, ali mislim da nisam odradio lošu borbu“, ocenuje Kukolj.

I on ističe da je srpski tim napravio istorijski rezultat u miks konkurenciji.

„Zvuči malo negativno kada se kaže da je propuštena šansa da se borimo za medalju, ali razumem to, jer to i jeste bila šansa koju smo mi sami napravili. Nadmašili smo očekivanja. Borcu je jako teško da bude objektivan, jer kada takav postane, onda je verovatno završio karijeru. Mi svi idemo do poslednjeg, skačemo na glavu i vratove da ne bismo pali na leđa, ne razmišljajući o posledicama, ali kada hladne glave sagledamo situaciju, pobedili smo Holandiju koja ima nebrojeno olimpijskih medalja, ušli smo u prvih sedam u koje nisu ušli Gruzija, Kazahstan... Imali smo potom Japan, nije moglo grđe što se žreba tiče, a sa Brazilom mislim da se nismo obrukali, oni i ovde imaju olimpijske medalje, imali su danas četiri osvajača, koliko mogu da izbrojim. Ovaj bucko Silva sa kojim sam se borio ima dve medalje“, podvukao je Aleksandar Kukolj.

Olimpijska priča za džudiste u Parizu je gotova. Nova šansa za neke od njih – Los Anđeles 2028.