Zagovornici Superlige neuspelim pučem stvorili šampionsku Zvezdu, stoje uz rame Partizanu i napadaju rekord
Vreme čitanja: 7min | sre. 31.05.23. | 08:42
Pro Reko će u Beogradu pokušati da osvoji 11. Ligu šampiona i postane tek drugi klub koji će tri godine uzastopce boraviti na tronu...
U evropskom fudbalu naveliko se raspreda o formiranju Superlige. Ideja platežno najmoćnijih klubova naišla je na zid. Ušli su u slepu ulicu. Ili možda bolje rečeno ceo projekat obustavljen je na neodređeno vreme, ali zasigurno će Real Madrid, Barselona, Juventus ili neko četvrti zaželeti da ga ožive. Ako ništa, onda kada im ponestane novca.
Stvaranje Superlige nije ništa novo, to je želja bogataša da imaju još više, da se ograde od “sirotinje” i prodaju najbolje što sport nudi onima nalik sebi. Svako želi veći deo kolača i da nadgleda protok novca. Nešto slično pre jednu deceniju hteo je i Pro Reko, slavni italijanski klub, koji u vaterpolo svetu ima status kao Real Madrid u fudbalu. Namera Gabrijelea Volpija je tada osujećena - baš kao i nedavni pokušaj fudbalske elite da se zatvori i ogradi bodljikavom žicom od ostatka sveta - Pro Reko pre deset leta nije igrao Ligu šampiona, osvojila ju je Crvena zvezda, a sada italijanski gigant u Beogradu napada rekord.
Izabrane vesti
Pro Reko je nekada težio ka stvaranju drim-tima, angažovao je najbolje inostrane igrače i nije žalio novac. Domaći vaterpolisti bili su na margini, služili su da odrade posao u italijanskom šampionatu,dok bi u Ligi šampiona aplaudirali sa tribina skupo plaćenim strancima. Prekinuta je ta praksa, ali je umnogome pomalo i bahat pristup uticao na to da Srbija dobije trećeg osvajača najdragocenijeg klupskog pehara.
Tržište je puklo, Pro Reko u sezoni 2012/2013 nije igrao Ligu šampiona. Stranci su raspušteni, a među njima je bio veliki broj srpskih reprezentativaca. Neuspeli puč najvećeg zagovornika Superlige rezultirao je Zvezdinom evropskom titulom i prvom verzijom povratka srpskih zvezda u domaći vaterpolo. Andrija Prlainović, Duško Pijetlović, Nikola Rađen i Denis Šefik su obukli crveno-belu kapicu, sa Dejanom Savićem isklesali ime Crvene zvezde na evropskom peharu i ispisali istoriju.
Na desetogodišnjicu te sezone Pro Reko će pokušati da dosegne jedan od malobrojnih rekorda koji nije.
Slavni italijanski klub je minulog leta u glavnom gradu Srbije deseti put podigao trofej Lige šampiona. Sandro Sukno je stao rame uz rame sa Igorom Milanovićem i Vjekoslavom Kobešćakom, Veselinom Đuhom, Ozrenom Bonačićem - svi su i kao igrači i kao treneri bili na krovu Starog kontinenta - a Pro Reko sa Partizanom: bila je to druga “back to back” titula za najorganizovaniji vaterpolo klub planete. Ove nedelje velike trošadžije imaju priliku da urade ono na šta se čeka više od pola veka: da poput Mladosti iz Zagreba ostvare het-trik u Ligi šampiona.
U BEOGRADU PET OSVAJAČA LIGE ŠAMPIONA I 18 PEHARA KRAJ BAZENA
Daleko najuspešniji klub je Pro Reko u evropskim i svetskim okvirima, uz njega idu isključivo superlativi i teško da će se u skorije vreme nešto promeniti na tom polju. Ima više titula Lige šampiona od svih protivnika na završnom turniru u Beogradu. Pro Reko deset, ostali osam.
Od timova koji će se pojaviti u srpskoj prestonici najbliži italijanskom gigantu je dubrovački Jug sa četiri, Olimpijakos ima dve, dok su Ferencvaroš - suparnik Italijana u četvrtfinalu - i Barselonata po jednom osetili slast pobede. Breša ima četiri Kupa Evrope, ali nijednom u Ligi šampiona nije igrala finale. Novi Beograd jeste, ali je protekle sezone poklekao u penal-seriji, a u istorijskim knjigama ne stoji ni Vuljagmenijevo ime.
Što ne znači da se baš ove sedmice mnogo toga neće promeniti.
PIJETLOVIĆEV ZAVESLAJ KA PRLAINOVIĆU I MINIMALNOM ZAOSTATKU ZA PERIŠIĆEM
Pro Reko je po broju evropskih titula pobegao Partizanu i Mladosti, osamio se, ali kada je reč o igračima, i dalje je Srbin na vrhu. Kada je klupski vaterpolo bio u povoju, a Liga šampiona tek osnovana, beogradski crno-beli bili su prva sila Starog kontinenta.
Partizan je bio šampion prvog izdanja, a Đorđe Perišić bio je deo i narednih pet šampionskih generacija. Sa šest pehara Lige šampiona najuspešniji je vaterpolista svih vremena. Mauricio Felugo i Pjetro Filjoli su u šest navrata dali doprinos usponu na tron, ali su obojica jedanput bili van tima na završnom turniru. Andrija Prlainović je sa pet drugi najodlikovaniji srpski igrač, a ukoliko Novi Beograd bude prvak, Duško Pijetlović će ga sustići. Takođe i Aleksandar Ivović i Aron Janger iz Pro Reka.
ZVEZDINA I JUGOVA PRIČA NEĆE SE PONOVITI
Sve počinje i završava se sa Pro Rekom. Desetostruki evropski šampion je pre no što se godinu dana hladio od Lige šampiona imao čak 11 inostranih igrača u postavi na finalnom turniru. Taj broj vremenom je opao, ali i dalje je u samom vrhu. Prednjači sa pet igrača koji nisu Italijani (Gergo Zalanki, Aron Janger, Aleksandar Ivović, Ben Halok, Luka Lončar), a parira mu Novi Beograd (Nika Šušiašvili, Alvaro Granados, Angelos Vlahopulos, Dimitrios Skumpakis, Žoao Pedro Fernandes).
Srpski i italijanski šampion su na samom vrhu po udelu stranaca u timu, a na dnu - Jug iz Dubrovnika. Grčki centar Konstantinos Kakaris jedini nema hrvatski pasoš. Kada se film premota unazad i vrati u 2006. godinu, Dubrovčani su se na evropski tron popeli sa čistokrvnim domaćim sastavom. Kasnije je to za rukom pošlo još samo Crvenoj zvezdi.
FINALNI TURNIR LIGE ŠAMPIONA BEZ TRI ZVEZDE, OSLABLJENI NOVI BEOGRAD, JUG I OLIMPIJAKOS
Ozbiljan maler potera Jug kada treba da dođe u Beograd na završnicu. Prethodne sezone je ostao bez beka Hrvoja Benića, a sada bez kapitena i najboljeg strelca - Lorena Fatovića. Hrvatski reprezentativac je povredio prst na šaci, biće podvrgnut hirurškoj intervenciji i za njega je sezona gotova.
Loren Fatović neće biti deo reprezentacije Hrvatske na Svetskom prvenstvu u Fukuoki, predstoji mu duža pauza - prognoza je oko dva meseca i malo jače - a problem za Jug bi mogao da bude i eventualni izostanak Filipa Kržića. Imao je problema sa povredom pred završnicu Jadranske lige, stisnuo zube i zaigrao, pa neće biti iznenađenje da se ponovo nađe u sastavu, iako je Vjekoslav Kobešćak najavio da bi mogao da propusti utakmice u Beogradu. A, neizvestan je i Franko Lazić zbog temperature. Na svet to Gosparima je, kao i Ferencvarošu, kasnio let, pa će imati manje vremena za odmor i regeneraciju.
Nije lako ni Igoru Milanoviću, jer je ostao bez Hristodulosa Kolomvosa. Prvi izbor na centarskoj poziciji je ispao, moraće Olimpijakos da se prilagođava i u hodu traži rešenja za četvrtfinale sa Novim Beogradom, koji će biti bez prve zvezde. Dušan Mandić duži vremenski period nije uz ekipu, strateg Živko Gocić povukao je radikalan rez i ništa se u međuvremenu nije promenilo.
SVI GLEDAJU U LEĐA PERONEU, A MAGIČNI ŠPANAC KA TITULI NAJBOLJEG STRELCA
Vaterpolo se menja, nova generacija igrača je stigla, ipak, veterani odbijaju da se predaju. I dalje u elitnim klubovima bitne uloge imaju Filip Filipović, Maro Joković, Aleksandar Ivović, Duško Pijetlović, Deneš Varga, Janis Funtulis, Andro Bušlje... I Felipe Perone. Španski as je sa 37 godina najstariji igrač Barselonete, a kapiten je i ubedljivo najbolji pojedinac španskog kluba.
Letos je Barseloneta ostala bez prvog tobdžije Alvara Granadosa i snašla se. Elvis Fatović nije posegao za igračem iz inostranstva, već je drugačije raspodelio uloge. Napravljena je nova hijerarhija, igrači su se brzo prilagodili, a Felipe Perone je centralna figura. Maštoviti španski reprezentativac majstorski asistira kada se zavuče do gol-aut linije - podelio je 20 pasova za pogodak u Ligi šampiona - ali i još bolje puca sa distance.
Posle završenog osnovnog dela Lige šampiona, Felipe Perone je sa 38 datih golova najbolji strelac. Mađioničaru rodom iz Brazila u leđa gledaju pakleni šuteri poput doskorašnjeg saigrača Alvara Granadosa (35), Brešinog beka Edoarda di Some (35) i Pro Rekovog levorukog bombardera Gerga Zalankija (35). Taj triling će pokušati u poslednji čas da mu pomrsi konce i preotme individualni pehar.
TITANI MEĐU STATIVAMA
Od šutera će mnogo toga zavisiti, ali i od načina na koji će najboljih osam timova pristupiti defanzivnim zadacima. I još više od inspiracije golmana. Neretko su čuvari mreže pokretali saigrače bravurama među stativama, a za koplje ispred svih ove sezone je Unaj Agire.
Osvajač svetskog zlata sa Španijom i naslednik legendarnog Danijela Lopeza Pineda u proseku ima preko devet odbrana po utakmici. Bezmalo 60 odsto akcija u kojima protivnik uputi udarac ka golu Barselonete završavane su njegovim intervencijama. Za klub sa Iberijskog poluostrva će od krucijalnog značaja biti da uđe seriju, ali i drugi imaju titane pred golom.
Žoao Pedro Fernandes procentualno nije tako dobar, ali u proseku beleži više odbrana - skoro 11 - jer je odbrana Novog Beograda češće pucala od Barselonetine. Ne zaostaje ni Marko Bijač (Olimpijakos), kao ni Soma Vogel (Ferencvaroš) i Marko del Lungo (Pro Reko), a golmani bi u prvom planu, ipak, mogli da budu u duelu Breše i Vuljagmenija.
Petar Tešanović je na prethodnom završnom turniru Lige šampiona demostrirao da iz igre, kada nema boljih opcija, može i da zatrese mrežu, ne samo uspešno da je brani, dok je u suparničkom taboru Panajotis Corcatos poznat kao neko ko pravi strahovite probleme šuterima ukoliko dobro uđe u meč. Nešto slično kao i Toni Popadić na golu Juga, pa sve ide ka tome da golmani i prva linija odbrane donositi prevagu u borbi za pehar Lige šampiona.
RASPORED ZAVRŠNOG TURNIRA LIGE ŠAMPIONA:
Sreda
ČETVRTFINALE
15.30: (1,20) Barseloneta (9,00) Jug Dubrovnik (6,75)
17.00: (2,00) Novi Beograd (6,25) Olimpijakos (2,35)
18.30: (1,20) Breša (9,00) Vuljagmeni (6,75)
20.00: (1,20) Pro Reko (9,00) Ferencvaroš (6,75)
Četvrtak
POLUFINALE
18.30: Barseloneta – Jug Dubrovnik / Novi Beograd – Olimpijakos
20.00: Breša – Vuljagmeni / Pro Reko – Ferencvaroš
Subota
MEČ ZA TREĆE MESTO
19.00
FINALE
21.00