Zorana i Damir u Srpskoj kući: Olimpijski šampion – kako to dobro zvuči

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza)

Puna Srpska kuća u Parizu. Ima i zbog čega. Slavi se prva medalja na Olimpijskim igrama i to zlatna. Zorana Arunović i Damir Mikec su postali šampioni, što će im pisati u biografijama za sva vremena.

Vidno umorni i vidno pod ogromnim utiscima stali su pred novinare da podele impresije, koje se još nisu slegle.

„Olimpijski šampion – kako to dobro zvuči“, rekla je Zorana.

I dodala: „Jako sam srećna što je došlo do ovoga. Kako mi je rekao Damir, sve će me stići za koji dan i da je ovo medalja koja menja sve. Ona koju sam najviše čekala, za koju sam najviše radila, koja me najviše namučila“.

Nije bilo lako posle individualnog dela u kojoj su i Zorana i Damir ostali bez medalje.

„Htela bih da se zahvalim šefu naše misije Sonji Vasić, koja nas je obišla, sa kojom smo imali posle toga ljudski i sportski razgovor koji nas je mnogo podigao“.

A, telefon Zorane Arunović se – nije usijao.

„Imam naviku da telefon držim isključenim dve-tri nedelje pre takmičenja, pa ga još nisam upalila. Čujem da ima veliki odjek to što smo uradili, ovo su velike stvari za naš sport. Nadam se da su i danas ljudi koji su gledali meč videli da ovo nije tako dosadan sport (smeh)“.

Devojka koja je izašla iz crne hronike sporta! Zahvaljujući pecanju i fotografiji

Imala je Zorana poruku i za ostale naše sportiste.

„Nadam se da smo usrećili naš narod ovom medaljom, ali i da smo otvorili niz za naš tim, jer znam da je najteže osvojiti prvu. Sada će ići lakše. Verujem da ćemo se viđati još na ovom mestu da proslavimo“.

Zorana Arunović je još jednom olimpijsko zlato posvetila Bobani Veličković, srpskoj strelkinji koja je tragično preminula 21. juna 2020. godine.

„Nismo samo mi oni koji je nose u srcima i sećamo se nje. Ljudi brzo zaboravljaju, život teče. Bobana je bila toliko veliki deo naših života, dok god postojim biće deo naših priča. Zaslužuje da se više govori o njoj“, poručila je Zorana Arunović.

Damir Mikec je najstariji srpski sportista u Parizu, a nije nemoguće da medalju napadne, pošto ne voli da koristi izraz “da se brani” i za četiri godine u Los Anđelesu.

“Medalje se ne brane nego se osvajaju, tako to ja vidim”, istakao je Damir.

Tako je suđeno! Otac vojno lice, brat trener, a na nagovor majke otišao u streljanu i postao šampion

Priznao je srpski as da mu nije bilo lako posle individualnog dela, jer je kao prvi završio kvalifikacije, a u finalu bio sedmi.

“Jako težak udarac. Nisam se snašao po novim pravilima, po kojima je finale narednog dana. Bio sam jako razočaran i ljut, ali šampion ne može tako da razmišlja. Svi smo se “skupili”, rezonovali da je sutra novi dan. Dali smo sve od sebe, ovo smo zaslužili. Ostajemo ispisani zlatnim slovima u istoriji”.

Pitanje o premijama, nacionalnim penzijama nije taklo naše strelce.

“Nastupamo za Srbiju zato što volimo, a ne zbog novca. Drago mi je da smo nastavili tradiciju da strelci donose medalje sa OI”.

MAKSIMOVIĆ DONEO PELCER

Otkrili su srpski strelci i od koga su uzeli pelcer za zlato.

“Dan pre smo sreli našeg olimpijskog šampiona Gorana Maksimovića, koji je sada selektor Koreje. Rekli smo da ćemo od njega da uzmemo pelcer. I upalilo je”, otkrili su Zorana i Damir.

SA NOLETOM

Mikecov plan je da ostane u Parizu još neki dan i da pruža podršku našim sportistima. Svi su poželeli da zlatni pelcer prenese Novaku Đokoviću.

“Živo mi je sećanje na njegovu bronzu u Pekingu. Sve nas je okupljao, bili smo u njegovom delu. Svaka podrška mnogo znači, to znam, svaki podstrek daje snagu”, istakao je Mikec.