Doneo bih ga u naručju ako treba

“Viva España” je u Španiji često polemičan uzvik. Mnogi stanovnici ove zemlje sa komplikovanim istorijskim nasleđem ne gaje uvek patriotska osećanja. Jedni su odani svojoj regionalnoj kulturi i pripadnosti. Drugi opet smatraju da su državnu zastavu i himnu još od vremena Franka prisvojile desničarske struje koje ih nikako ne zastupaju. A, da bi sve bilo još komplikovanije, postoje i oni treći koji se ne poistovećuju sa reprezentacijom jer u njoj ne igra niko iz njihovog kluba.

Da bi se sve ove grupe ujedinile i da bi se saživele sa svojom – inače izrazito pluralnom reprezentacijom – moraju da se ispune uslovi takvi da razoružaju sve njihove antipatriotske argumente i da ih ujedine, bar nakratko, kao fudbalske navijače i ništa više.

Ta prekretnica je ovog puta plasman u četvrtfinale.

Jer, nije bilo dovoljno to što je Španija prošla grupnu fazu kao nepobeđena i prvoplasirana. Remi protiv Zelenortskih ostrva aktivirao je alarme i Luis De la Fuente je optužen da je preterano veran određenim igračima, da rizikuje sa previše povređenih i da njegova Španija bez brzih krilnih igrača ne zna da igra. Pritom, od reprezentacije se zahteva da igra lepo, dinamično i sa mnogo golova, dok njene zvezde moraju da blistaju bez prestanka. Sve do Portugala se komentarisalo i da rivali nisu nešto posebno.

Demantovanje nevernih Toma i novostečeno samopouzdanje sada možda ima i veći značaj. Španci su, za razliku od Eura, gde su dominirali od početka do kraja i delovali kao bezbrižni klinci koji uživaju u igri i maltene nenamerno metlaju sve pred sobom, ovde morali dobro da se pomuče. I pokazali su da mogu da prevaziđu krize i kritike, da imaju nepokolebljiv takmičarski duh, da ne gube dah i da se bore za svaku loptu.

KVOTE ZA ŠAMPIONA SVETA

2,85: Francuska
4,50: Španija
5,00: Argentina
6,00: Engleska
17,0: Norveška
35,0: Belgija, Švajcarska, Maroko

I što je najvažnije, zajedno. Za razliku od većine drugih reprezentacija na ovom Mundijalu u kojima blistaju pojedinci, La Roha je ekipa u kojoj svi igraju kao jedan i u kojoj se Lamin Jamal podređuje grupi, a ne obrnuto. Pokazala je ekipa i da je u stanju da se prilagodi okolnostima, da igra jednako po sredini i po krilima, i da, posebno, ima veoma dobru odbranu. Španci su se upisali u Ginisovu knjigu rekorda kao reprezentacija koja najduže nije primila gol na svetskim prvenstvima, čak 559 minuta.

Ključni igrači iz utakmice u utakmicu hvataju sve bolji ritam i imaju sve više samopouzdanja. Kao Rodri, u čiji se učinak sumnjalo, dok je De la Fuente uporno tvrdio da je Rodri sa 50% snage bolji od svih drugih. Ili Dani Olmo koji je imao prosečnu sezonu, da bi protiv Portugala pokazao zbog čega je tako važan u igri reprezentacije. A oni povređeni će, što duže Španija opstane na Svetskom prvenstvu, imati sve više prilika da opravdaju poverenje selektora. Kada je De la Fuente, svojevremeno upitan za Mikela Merina, rekao “Doneo bih ga u naručju ako treba“, bilo je skeptika. Sada je jasno da je bio u pravu i da je Merino sigurna vrednost koja nikada ne zakazuje.

Poverenje je još jedan bitan faktor. De la Fuente slepo veruje svojim izabranicima, čak i onda kada ih svi kritikuju. A, to im, kao što iz godine u godinu dokazuju, daje krila. Sada, na primer, niko više ne sumnja da će i Pedri, u ovom trenutku možda najslabija karika, pre ili kasnije pokazati svoju najbolju igru.

U četvrtfinalu čeka Belgija, i u Španiji su zadovoljni što će imati časnog protivnika – Romelu Lukaku i kompanija su na terenu pokazali da je fudbal jači od politike. Pritom, postojao je i strah od domaćina i njihovog predsednika koji se ne libi ni od kakve intervencije, a nikako se ne slaže sa aktuelnom španskom vlasti. Za sada, na primer, niko od španskih državnih zvaničnika nije prisustvovao mečevima reprezentacije na tlu SAD-a. Istovremeno sa pobedom nad Portugalom, pojavila se vest da Donald Tramp navodno lobira kod Đanija Infantina da organizaciju finala narednog Mundijala dobije Maroko, a ne Madrid ili Barselona.

Ako uspe da savlada Belgiju, Crvenu furiju bi u polufinalu mogla da sačeka Francuska, ili čak baš Maroko, dželat sa prethodnog Svetskog prvenstva. A potom ko zna, „finalisima“ protiv Argentine, Engleske, ili neko trećeg
“Moramo da budemo još bolji, ako želimo do kraja“, izjavio je Rodri. “Na svetskim prvenstvima pobeđuju ekipe koje rastu sa svakom utakmicom“.

Mnogi su ubeđeni da će za taj konačni šlag na tortu biti neophodno da se Lamin Jamal pokaže u svom najboljem izdanju. Do sada nije imao učinak kao Embape, Haland ili Mesi, ali je u velikoj meri doprineo igri ekipe.
“Nuna Mendeša je povredio Jamal“, preneli su juče španski mediji izjavu Nemanje Vidića, i svi su se saglasili sa njim.

Napor koji je Portugalac uložio da zaustavi Jamala, na kraju ga je slomio, i vrlo moguće odlučio rezultat cele utakmice. Mundijal ga čeka, a ako se ekipna igra Španije, koja sve više liči na onu neprikosnovenu reprezentaciju koja nas je oduševljavala u poslednjim godinama, sklopi sa sposobnostima njenog superstara, Olimp svetskog fudbala je više nego verovatan.

ČETVRTFINALE MUNDIJALA

Četvrtak 22.00: (1,60) Francuska (4,00) Maroko (6,20)
Petak, 21.00: (1,65) Španija (4,00) Belgija (5,50)
Subota, 23.00: (4,00) Norveška (3,70) Engleska (1,90)
Nedelja, 03.00: (1,75) Argentina (3,50) Švajcarska (5,50)