S. MilićevićLet Orlova Kartagine od perfektne odbrane u kvalifikacijama do brutalnog šamara u Briselu
Vreme čitanja: 10min | čet. 11.06.26. | 11:56
Tunišani dominantno izborili plasman na Mundijal, pa promenili selektora i doneli diskutabilnu odluku da naturalizuju Ranija Kediru; Da li će ih najubedljiviji poraz u istoriji trgnuti na vreme za početak turnira?
Tog 14. juna sunce će već biti visoko nad Sredozemnim morem kada se Tunišani, pogotovo muškarci, budu masovno okupljali oko televizora. Biće nedelja, tako da neće biti potrebe za tim da se smišljaju izgovori kako bi se eskivirao posao. Arapi neće leškariti do podneva – većini nervoza neće dopustiti da mirno spava noć pre toga, već će nestrpljivo čekati da sat pokaže 9.00. I povremeno će gledati ka Atlasu, ka zapadu, i tiho se moliti. Jer, fudbalska reprezentacija tada susretom sa Švedskom otpočinje svoje sedmo učešće na Mundijalu.
Kao retko kada, Tunišani su na Svetsko prvenstvo krenuli pomešanih osećanja. S jedne strane, činjenica je da su izabranici Sabrija Lamušija jedina selekcija koja je plasman na završni turnir izborila bez ijednog primljenog gola, ali je u sklopu priprema doživela najteži poraz u poslednjih pola veka, što je značajno poljuljalo samopouzdanje ekipe. Na poslednjoj pripremnoj utakmici pre puta za Meksiko, Tunišane je u Briselu deklasirala Belgija sa 0:5, čime je ponovljen najgori rezultat u istoriji tog nacionalnog tima, onaj iz 4. februara 1973. godine kada je reprezentacija Jugoslavije takođe slavila tim rezultatom.
Izabrane vesti
Još jedna stvar podelila je osećanja kod većine Tunišana pred svetsku smotru – poziv za 32-godišnjeg Ranija Kediru, vezistu Union Berlina (a pre toga Augzburga, RB Lajpciga i Štutgarta), inače rođenog brata nekadašnjeg reprezentativca Nemačke Samija Kedire. S jedne strane, fudbaler koji igra standardno u Bundesligi bio bi koristan za većinu reprezentacija na Mundijalu, ali s druge, svi su svesni da je defanzivni vezista prihvatio poziv iz Tunisa tek kada mu je definitivno postalo jasno da nema šanse da ga ikada pozove zemlja u kojoj je rođen i odrastao. Dokle god je neka nada postojala, odbijao je Tunis, a to mu navijači neće zaboraviti.
Rani Kedira nije uopšte igrao u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, u kojima je Tunis osvojio 28 od mogućih 30 bodova u grupi sa Namibijom, Liberijom, Malavijem, Ekvatorijalnom Gvinejom i Sao Tome i Prinsipeom, uz gol-razliku 22:0. Debi za Tunis zabeležio je tek na prijateljskoj utakmici sa Haitijem (1:0) u martu ove godine. Od tada je igrao samo još protiv Kanade (0:0) i Austrije (0:1), ali nijednom nije odigrao na nivou koji bi zaslužio pohvale javnosti.
Kvota u Mozzartu na to da će Tunis proći u nokaut fazu je 2,10
Kako bismo bolje upoznali razmišljanja navijača u zemlji sa severa Afrike, kontaktirali smo čoveka koji je zapravo odigrao jednu utakmicu za Tunis u kvalifikacijama, fudbalera Radničkog iz Kragujevca, Vižđija Salija. Ofanzivni vezista je ušao sa klupe u remiju sa Namibijom (0:0), ali nije bio ni na širem spisku selektora Lamušija. Ne zamera mu zbog toga i ponosan je na činjenicu što je uopšte i dobio šansu da ponese državni grb.
Kako kaže 29-godišnji vezista, lično nema ništa protiv Kedirinog dolaska u reprezentaciju. Međutim, svestan je da fudbaler Uniona neće biti baš omiljen navijačima ako napravi i najsitniju grešku.
„Ne poznajem Kediru lično, ali ono što znam o njemu jeste da i dalje igra dobro u jednoj od najjačih liga. To je svakako pozitivno za našu reprezentaciju. Nisam dovoljno upućen da objasnim zašto je ranije odbijao da igra za Tunis, ali sigurno je da je imao neke lične razloge. Što je najbitnije, sada je tu i verujem da će biti u startnih 11. Sa njegovim iskustvom i uopšte profilom igrača kakav jeste, verujem da će nam biti važan deo tima“, rekao je Sali za Mozzart Sport.
Vižđi Sali u dresu Radničkog iz Kragujevca (©Starsport)S obzirom na to da zna šta ga je sačekalo u svlačionici, ubeđen je da Kedira nema probleme sa saigračima.
„Ne verujem da će narušiti atmosferu u samom timu. Međutim, verovatno je da će zbog svega toga što je prethodilo njegovom dolasku navijači u Tunisu pod lupom gledati svaki njegov potez i da će biti posebno izložen kritikama. Zapravo, siguran sam u to“.
Nema dileme da većina od 12.000.000 stanovnika jedva čeka početak Mundijala. Međutim, Tunišani su u jako teškoj grupi F sa Đekereševom Švedskom, uvek opasnim Japanom i nepredvidljivom Holandijom. Sali zbog toga nije baš optimista.
„Jasno, narod u Tunisu je veoma uzbuđen i sa puno entuzijazma dočekuje Svetsko prvenstvo. Mislim da je to tako u svim zemljama koje učestvuju. Mada, da budem iskren, očekivanja nisu tako velika, s obzirom na to da smo upali u veoma tešku grupu“.
15. jun, 04.00: (1,95) Švedska (3,35) Tunis (4,20)
Pribojavaju se Orlovi Kartagine toga da ne prođu kao reprezentacija Srbije i Crne Gore na Mundijalu 2006. godine. Tada je naša selekcija demonstrirala najbolju odbranu u kvalifikacijama, primila samo jedan gol u konkurenciji Španije, Bosne i Hercegovine, Belgije, Litvanije i San Marina. Otišla je u Nemačku sa puno optimizma, ali je posle poraza od Holandije (0:1), Argentine (0:6) i Obale Slonovače (2:3) zauzela najslabiju poziciju na čitavom turniru.
Sali to upozorenje shvata veoma ozbiljno.
„Naravno, to što nismo primili nijedan gol tokom čitavih kvalifikacija izuzetno je pozitivna stvar. Međutim, Svetsko prvenstvo je takmičenje za sebe. Moraćemo da budemo veoma ozbiljni i disciplinovani na terenu da bismo došli do dobrog rezultata“.
U 21. veku reprezentacija Tunisa bila je redovniji učesnik na planetarnoj smotri nego naša selekcija. Ovo će joj od 1998. godine biti šesti turnir na kojem će igrati – propustila je samo Mundijale u Južnoj Africi i Brazilu.
„Uvek je čast predstavljati svoju zemlju. Tunis ostaje jedna od najkonstantnijih afričkih ekipa na Mundijalima. Ovo će nam biti sedmo učešće i veoma smo ponosni na taj podatak. Počastvovan sam što sam dobio priliku da predstavljam svoju zemlju u kvalifikacijama i zauvek ću biti ponosan zbog toga. Mala zanimljivost, ali baš me je prijatno iznenadilo kada sam stigao i video koliko drugih igrača prati prvenstvo Srbije i koliko ga dobro poznaju“.
Za razliku od Maroka, Tunišani nemaju baš toliko veliku bazu fudbalera koji igraju na visokom nivou. Zato nije bilo nikakvih iznenađenja na konačnom spisku od 26 igrača. Možda su najkontroverznije Lamušijeve odluke bile da precrta kapitena Esperansa, 32-godišnjeg defanzivca Jasina Meriju, te dve godine starijeg Feržanija Sasija, koji nastupa za katarsku Al Garafu. Jesu to legende reprezentacije, igrači sa 95 i 102 nastupa za Orlove Kartagine, ali ne žale navijači preterano za njima. Svima je jasno da je potrebna sveža krv.
„Što se tiče konačnog spiska, mogu da pričam samo o igračima koje znam. Mislim da spisak izgleda dobro. Kada sam bio deo ekipe, sve je prošlo u najboljem redu. Već sam imao nekoliko prijatelja pre dolaska, poput Alija Abdija sa kojim sam igrao u Klub Afrikanu. Atmosfera je tada bila veoma dobra, cela grupa je uživala. Elijas Skiri, Montasar Talbi i Ali Abdi izuzetno su važni igrači za našu reprezentaciju zbog svog iskustva. Prijatno iznenađenje na turniru mogli bi da budu Elijas Sad (Hanover), Hanibal Medžbri (Barnli) i Sebastijan Tunekti (Seltik), koji su veliko osveženje za ekipu i došli su sa ogromnim entuzijazmom. Verujem da bi oni mogli da donesu tu energiju koja vam je neophodna na ovako velikim turnirima.“
Reprezentativci Tunisa na treningu (©AFP)Na konačnom spisku našlo se 19 igrača iz evropskog fudbala, ali većinom su to igrači B ili C kategorije. Ili imaju ograničenu minutažu u jakim ligama, ili nastupaju u slabijim timovima. Pominjani Salijev drug Abdi odigrao je 1.657 minuta za Nicu, koja je jedva izbegla ispadanje u Ligu 2 pobedom nad Sent Etjenom u baražu. Iskusni levi bek zabeležio je sedam nastupa u Ligi Evrope, ali je na terenu proveo svega 407 minuta.
Desni bek Jan Valeri je ove sezone do februara igrao u engleskom drugoligašu Šefild Venzdeju, a zatim je tokom proleća bio na pozajmici u Jang Bojsu. Igrao je redovno u obe ekipe. Talbi je odigrao 29 mečeva za francuski Lorijan, a kapiten Skiri je sakupio 34 nastupa za Ajntraht Frankfurt, ali samo 20 kao starter. Od toga četiri u Ligi šampiona, gde je sakupio zbirno 365 minuta.
Hanibal Medžbri, kao trenutno najpopularniji fudbaler među Tunišanima, odigrao je 1.369 minuta za Barnli i sa njim ispao iz Premijer lige. u Čempionšipu će ga sačekati Anis Ben Slimane, koji je ove sezone odigrao 26 utakmica za Norič. Na Britanskom ostrvu je i krilni napadač Sebastijan Tunekti, koji je u Seltikovoj rotaciji.
KVOTA U MOZZARTU NA TO DA ĆE U GRUPI F BITI POSTIGNUTO 16 ILI VIŠE GOLOVA JE 1,95
Tunis dalje ima reprezentativce i iz Maribora, Kopenhagena, Augzburga, Lugana, Serveta, Norćepinga... Definitivno zvučniji deo tima su defanzivci. Glavne napadačke opcije su centarfor Dinama iz Mahačkale Hazem Masturi, napadač Klub Afrikana Firas Šavat i 18-godišnjak iz Vankuver Vajtkepsa Rajan Elumi. Mesto na spisku našlo se i za 21-godišnjeg krilnog napadača Halila Ajarija, kojeg je prošle sezone Pari Sen Žermen kupio od Stade Tunisijena za 1.500.000 evra kako bi igrao u B timu.
„Tunis je uvek gradio svoj tim na jakim defanzivnim temeljima i disciplinovanim fudbalerima. Ponekad se čini da imamo manje talenta od drugih afričkih selekcija, ali kada vidimo koliko smo godinama konstantni na najvećim takmičenjima, mislim da bi ipak drugi trebalo malo više nas da proučavaju“, nasmejao se Sali.
Posebna tema su selektori Tunisa. Za razliku od većine afričkih selekcija, Tunišani pretežno više veruju domaćoj struci. Tako su u poslednjih petnaestak godina šansu da sede na klupi dobijali Fauzi Benzarti, Sami Trabelsi (dva mandata), Nabil Malul (dva mandata), Monder Kebejer i Žalel Kadri. Čak i sadašnji trener Sabri Lamuši ima pasoš Tunisa, mada je 54-godišnjak ipak Francuz rođen u Lilu. Poreklom je sa severa Afrike, pa je zato uzeo državljanstvo. Nekadašnji strateg Rena, Notingem Foresta, Kardifa i nekoliko klubova na Bliskom istoku pre januara ove godine nikada nije radio (niti pre toga igrao) u Tunisu, tako da je ipak stranac, što po Salijevom mišljenju apsolutno nije neki bitan faktor.
„Ne verujem da nacionalnost naših trenera ima ikakvog uticaja na pozitivne rezultate. Uostalom, ako malo bolje pogledate, jedini put kada smo osvojili Kup afričkih nacija selektor nam je bio Francuz Rože Lemer“.
Sabri Lamuši (©AFP)Lamuši je na klupu došao tek početkom ove godine. Kvalifikacije je izneo Trabelsi, on je vodio Tunis i na Kupu afričkih nacija u Maroku, ali tamo je ekipa doživela veliki neuspeh. U grupi je uzela samo četiri boda u konkurenciji Ugande, Nigerije i Tanzanije, što ih je poslalo na jakog protivnika već u osmini finala. Mali ih je tamo savladao sa 2:3, pa je Trabelsiju uručen otkaz.
„Neuspeh na prethodnom Kupu afričkih nacija teško je prihvaćen u našoj zemlji. Zato mislim da je bilo vreme da dovedemo neko novo lice da bismo osvežili reprezentaciju. Smatram da je Sabri Lamuši dobar izbor, da je štiklirao sve kolone po kategorijama koje su nama bile potrebne od novog selektora. Bio je veoma uspešan fudbaler u Evropi, a uz to je već imao i uspeh kao trener u Africi“.
Tu Sali misli na period od 2012. do 2014. godine, kada je francuski strateg bio selektor reprezentacije Obale Slonovače. Uspeo je tada da eliminiše Senegal u kvalifikacijama i odvede Slonove na Mundijal u Brazilu, na kojem su pobedili Japan (2:1) i doživeli poraze od Kolumbije i Grčke sa po 1:2.
„Tunisu će biti veliki plus to što je Lamuši već vodio jednu veliku afričku reprezentaciju na Svetskom prvenstvu, Obalu Slonovače. To iskustvo koje je stekao ume da bude izuzetno značajno na ovakvom takmičenju“.
Lamuši nije uspeo da dođe do osmine finala, a zanimljivo je to što Tunis nijednom u prethodnih šest učešća nije došao do nokaut faze. Dvaput, 1978. i 2022. godine, osvajao je po četiri boda, jednom (2018) tri, a dvaput po jedan poen. Sada ima malo bolje šanse pošto će dalje ići i osam najboljih trećeplasiranih ekipa.
„Nema lošeg momenta da se napravi nešto veliko, tako da – zašto da ne. Bilo bi neverovatno da odemo u nokaut fazu“, istakao je Sali na kraju razgovora za Mozzart Sport, s tim što je još jednom podvukao da nije preveliki optimista:
„Biće nam veoma teško da izađemo iz grupe, s obzirom na to da u prošlosti nismo prolazili dobro ni protiv slabijih rivala. Ako bih morao da prognoziram, šansu ćemo najlakše tražiti protiv Japana i Švedske. Obe ekipe smo uspevali da pobedimo u prošlosti. Zapravo, Japance smo čak savladali pre četiri godine u Kirin kupu na njihovom terenu, tako da imamo razloga da se nadamo. Mada, to ne menja činjenicu da deluje baš teško“.
🚀🚀🚀🚀🚀
🚀🚀🚀🚀🚀
GRUPA F
Prvo kolo
14. jun, 22.00: (2,10) Holandija (3,40) Japan (3,60)
15. jun, 04.00: (1,95) Švedska (3,35) Tunis (4,20)
Drugo kolo
20. jun, 19.00: (1,68) Holandija (3,70) Švedska (5,50)
21. jun, 06.00 (4,70) Tunis (3,50) Japan (1,80)
Treće kolo
26. jun, 01.00: (6,20) Tunis (4,00) Holandija (1,57)
26. jun, 01.00 (2,20) Japan (3,35) Švedska (3,35)
***kvote su podložne promenama