Plavi samuraji prete svetskoj eliti - malo je do genetike, malo i do radne etike

Kada bi zadatak bio da odaberemo jednu fudbalsku reprezentaciju koja je najkvalitetnija od onih koje nisu iz Evrope i Južne Amerike, devet od 10 stručnjaka bi verovatno reklo – Japan! Ako neka selekcija sa kontinenata koji još nisu osvajali Mundijal ima potencijal da ovog leta ponese kući trofej Svetskog prvenstva, onda je to definitivno ekipa sa Dalekog istoka koju već osam godina trenira Hadžime Morijasu. Zbog toga će milionska publika sa velikom pažnjom pratiti grupu F.

Svoje kvalifikacije Japanci su završili još u martu 2025. godine i postali prva selekcija, ne računajući domaćine, koja se plasirala na završni turnir. Potpuno su izdominirali naizgled vrlo teškom grupom, u kojoj su im rivali bili Australija, Saudijska Arabija, Indonezija, Kina i Bahrein. Dok su igrali na maksimumu bili su strašni: tukli su Kinu u Saitami sa 7:0, Indoneziju u Suiti sa 6:0, Bahrein u Rifi sa 5:0 i Indoneziju u Džakarti sa 4:0. Dokazali su odmah da ova generacija može mnogo.

Prethodnih godinu dana Japan se lagano i bez ikakvog stresa spremao za Mundijal u Severnoj Americi. Nadogradio je samopouzdanje, tako da će svoju prvu utakmicu sa Holandijom 14. juna u Arlingtonu dočekati u seriji od šest uzastopnih pobeda. U tom nizu Japanci su pobedili Brazil sa 3:2, Englesku usred Londona sa 1:0, a istim rezultatom pre toga i Škotsku u Glazgovu. Zar posle toga iko sme da sumnja u kvalitet Plavih samuraja?!

Morijasu ima toliko dobro ukomponovanu ekipu da praktično ne možemo da istaknemo nijednu poziciju kao potencijalnu pretnju po Samuraje. Počev od jednog od najboljih golmana italijanske Serije A, Ziona Suzukija, koji će u avgustu tek da proslavi 24. rođendan i praktično još nije ni blizu toga da dostigne svoj maksimalan potencijal.

KVOTA U MOZZARTU NA TO DA ĆE ZION SUZUKI DA BUDE NAJBOLJI GOLMAN MUNDIJALA JE 80,0. POGLEDAJTE KOMPLETNU PONUDU NA OVU IGRU

Japanci igraju sa tri štopera ispred golmana Parme, a tu selektor računa na defanzivca Bajerna Hirokija Ita, štopera Fajenorda Cujošija Vatanabea, Ajaksovog Koa Itakuru, iskusnog Šoga Tanigučija koji iza sebe ima odličnu sezonu u Sint Trojdenu i nadolazećeg Junosukea Suzukija (22) iz Kopenhagena. Poziv je čak dobio i 39-godišnji Juto Nagatomo, kojem će ovo biti peti Mundijal na kojem će učestvovati. Nikada pre nijedan Japanac nije imao tu čast. Naravno, nekadašnji defanzivac Intera, koji nosi dres Tokija, neće biti starter, ali biće važan za atmosferu u svlačionici.

Dalje, vezni red je pravi premijerligaški. Kapiten Vataru Endo (Liverpul) zbog povrede nije igrao od marta, trenirao je dugo odvojeno od ekipe, ali biće spreman za početak turnira. Ako bude potrebe, menjaće ga Kaišu Sano, koji je sa Majncom dogurao ove sezone do četvrtfinala Lige konferencije.

Vataru Endo je najveća zvezda gde god se pojavi (©AFP)

To takmičenje osvojio je Kristal Palas, a Daiči Kamada je bio važan šraf u istorijskom uspehu londonskih Orlova. Pobednički pelcer će probati da prenese i na reprezentaciju Japana, čiji deo je i Lidsov vezista Ao Tanaka.

Možda najslađe muke Morijasu će imati kada bude sastavljao ofanzivne linije tima. Primera radi, moraće na desnom krilu da bira između Ajntrahtovog Ricua Doana ili Sosijedadovog Takefuse Kuba. Tu su i Daizen Maeda (Seltik), Keito Nakamura (Rems), Džunja Ito (Genk), finalista Lige Evrope Juito Suzuki (Frajburg). Pa u špicu fenomenalni Ajase Ueda, koji je dao 26 golova ove sezone za Fajenord i verovatno će ovog leta napraviti neki veliki transfer, a u pomoć će mu po potrebi uskakati Kento Šiogaj (Volfzburg), Koki Ogava (Nec) i 20-godišnji Keisuke Goto (Sint Trojden).

Čak 23 reprezentativca Japana sa konačnog spiska igraju u Evropi. Od toga, njih 12 u ligama petice. Mnoge evropske selekcije ne mogu da se pohvale takvim podatkom. Pritom, sa spiska su otpali Kaoru Mitoma (Brajton) i Takumi Minamino (Monako), zbog povrede zadnje lože, odnosno pokidanih ukrštenih ligamenata. Njih dvojica bi svakako bili deo ovog tima da su zdravi.

Ko prati evropski fudbal, većinu reprezentativaca Japana je gledao tokom prethodne sezone. Zato nema potrebe da ih nešto posebno predstavljamo. Zanimljivije nam je bilo da saznamo kako Japanci razmišljaju uoči ovog susreta, pa smo zato kontaktirali Lazara Romanića, srpskog fudbalera koji je već godinu dana član japanskog prvoligaša Kavasaki Frontalea. Upravo se nekadašnji napadač Vojvodine i Železničara iz Pančeva vratio iz Japana u Srbiju, na odmor tokom mundijalske pauze. Tako da za Mozzart Sport donosi sveže utiske.
“Vidim Japan barem u četvrtfinalu. Mislim da su dobra reprezentacija, što su pokazali i na prijateljskim utakmicama. Pobedili su Brazil i Englesku, to nije slučajno. Oni su izuzetno brzi, sposobni, tehnički na baš visokom nivou. Taktički takođe. Mogli bi da budu iznenađenje ovog Svetskog prvenstva. Očekujem baš visok rezultat”, ocenio je Romanić.

KVOTA U MOZZARTU NA TO DA ĆE JAPAN IGRATI U ČETVRTFINALU JE 4,50

Svaki samuraj je nepredvidljiv i opasan.
“Tim im je takav da svako može da reši utakmicu. Kao napadač moram da istaknem Uedu, pratio sam sve što je on radio u Fajenordu. Ako bude igrao na tom nivou, može da napravi dobar golgeterski učinak i na Mundijalu. Krivo mi je samo što ne igraju Minamino i Mitoma, sa njima bi Japanci bili još opasniji. Mitoma pogotovo igra preozbiljno, on je prošle sezone bio jedan od najboljih driblera u Premijer ligi. Da i njih dvojica igraju, bio bih siguran da ćemo gledati Japan u završnici. Dobro, Minamino je uz reprezentaciju. Biće tu kao Morijasuov pomoćnik, tako da će barem nekim savetima probati da pomogne”.

Od trojice igrača koji su iz japanske lige, dvojica su rezervni golmani: Keisuke Osako (Sanfreče Hirošima) i Tomoki Hajakava (Kašima Antlers). Protiv trećeg, legendarnog Nagatoma sa 145 nastupa u dresu Japana, Romanić je ove sezone igrao. Vodili su direktne okršaje na terenu.
“Tokio i moj Kavasaki su bili ove sezone u istoj diviziji. Tokio je dobra ekipa, završili su drugi na tabeli i posle izgubili baraž za treće mesto u čitavom šampionatu. Nagatomu će ovo biti peto Svetsko prvenstvo. Kristijanu Ronaldu, Lionelu Mesiju i njemu. To dovoljno govori sve. Nije igrao u kvalifikacijama, ali sada je deo tima. Video sam snimak kako je reagovao kada je saznao da je dobio poziv, bio je oduševljen. On je legenda. Kada sam igrao protiv njega, na svakom njegovom potezu se videlo koliko je iskusan. Ma, preiskusan. Doprinosi mnogo ekipi. Ne igra puno, ali kada je na terenu, igra na 200 odsto. Mada, svi Japanci su uvek na 200 odsto”.

MUNDIJAL NE MOŽE DA PROĐE BEZ PANINIJEVOG ALBUMA

Reprezentacija Japana u Lazarovom Albumu je popunjena

Poziv Mozzart Sporta zatekao je Romanića u trenutku kada je lepio sličice u ovogodišnji Paninijev album za Svetsko prvenstvo. Sa ponosom nam je pokazao da ima sve albume od 2006. godine, čak i neke košarkaške.
“Šta da radim, zaluđenik sam za fudbal i mnogo volim da lepim sličice. To me baš čini srećnim”, rekao nam je dok nam je strpljivo pokazivao svoju dragocenu kolekciju. “Ovaj sam popunio dok sam igrao u Čačku, a ovaj dok sam bio u Grčkoj. Tada nisam mogao da nađem kesice tako lako, pa mi je mama pomagala. Ispostavilo se da imam i sličice dvojice koji su mi sada treneri u Japanu”.

Mi malo stariji još bolje znamo koliko su Paninijevi albumi pred svako Svetsko prvenstvo doneli sreće svima nama koji obožavamo fudbal. Svaka nova kesica vukla nas je da ga još više zavolimo...

Mentalitet. Taj pristup sportu najveća je razlika Japanaca u odnosu na ostale ekipe. Ali, naravno, ne i jedina.
“Mi Evropljani ili Afrikanci smo fizički jači. Međutim, oni su tehnički ubice. Ne samo top igrači, već bukvalno svi. Ovi mlađi, kada uđu iz akademije u prvi tim, već su na visokom nivou. Tehnički su baš potkovani”.

Razlika je u tome kako Japanci rade u mlađim kategorijama u odnosu na ono na šta smo navikli u Evropi.
“Rade sa loptom do iznemoglosti. Perfektni su sa loptom, imaju savršen prijem, pas. Pomaže, naravno, i to što su tereni vrhunski. Momci od malih nogu vežbaju na dobrim terenima, do detalja usavršavaju pas, prijem, dribling, varku telom. Specifično je to što su izuzetno brzi na sitnom prostoru”.

Kad je već tako, onda ni ne čudi nervoza koju je japanska ekspedicija pokazala od dolaska u Nešvil, gde im je kamp tokom Mundijala. Reprezentaciju su sačekali užasni uslovi za trening, a organizator se pravdao time da je malo pre dolaska Azijata Tenesi pogodila razarajuća oluja i da je ona oštetila terene. Japanci su dvaput u prvih nekoliko dana menjali trening centre, a japanska javnost je sa punim pravom zbog toga ogorčena na Amerikance.
“To nisam ispratio, ali razumem. Navikli su na dobre, brze terene. Ipak, mislim da to ne može da ih poremeti. Kada budu igrali utakmice i izašli na dobar teren, pokazaće ono pravo. Da, tokom treninga može da bude malo frustrirajuće. Ali, prva dva-tri puta će im možda lopta odskočiti loše, a već četvrti put će znati šta da očekuju. Zato ne vidim tu neki poseban problem”, ocenio je Romanić, koji je i sam tokom karijere (Crvena zvezda, OFK Beograd, Borac Čačak, PAS Lamija, Železničar, Vojvodina) često morao da igra na lošim terenima.