Arija, kao uvertira za Sinera

U Italiji, Muzetija koji na terenu odiše elegancijom, zovu "Il Manjifiko". Prefinjen je, zaista. Naročito je lepo videti taj njegov jednoručni bekend koji je postao poslednjih godina takva retkost. Nekada su ga proslavljali majstori kao što su Pit Sampras i Stefan Edberg, potom neverovatni Rodžer Federer. Zapamtili smo ga i kod Rišara Gaskea, Stefanos Cicipas je još tu, dok je jedan od igrača koji ga igra možda i najlepše, Švajcarac Stan Vavrinka, pre nekoliko dana popio oproštajnu limenku piva u Rod Lejver areni, rekavši zbogom Australijan Openu u smiraj karijere.

I evo, tu je sad Italijan, Lorenco Muzeti, momak iz Karare u Toskani, gradića odakle se odvajkada vadio onaj najkvalitetniji mermer, od kojih je savršena umetnička dela klesao i slavni Mikelanđelo.

Muzetijev jednoručni bekhend možda nije savršeno "isklesan", ima neku specifičnu notu, poput nakiselih toskanskih vina, ali je povremeno ubitačan i obara s nogu. Nekako je netipično da se "iskrao" toj opštoj matici koja današnje mlade igrače gotovo stoprocentno gura ka igranju dvoručnog bekhenda, udarca koji je jača strana u arsenalu njegovog protivnika, Novaka Đokovića.
"Mi smo Italijani, mi smo elegantni. Neke stvari su u našem DNK, ne mogu se naučiti", rekao je Muzeti jednom prilikom u vezi svog nadimka i elegancije na terenu.

Da ne bude zabune, Muzeti je u prošlom meču sa Novakom, pokazao zube i dobio prvi set sa 6:4, pre nego što je bivši broj jedan okrenuo sve na svoju vodenicu i dobio naredna dva seta sa 6:3, 7:5, osvojivši titulu, ali poslavši Muzetija velikodušno na završno ATP Finale u Torino, prepustivši mu svoju odavno rezervisanu poziciju. A kakav su tamo tek poen odigrali, to je za priču.

U tenisu nema vraćanja usluga i sigurno je da su i Novak i Lorenco zaboravili na to, mada je izvesno da će Muzeti crpeti snagu i inspiraciju upravo iz tog dobijenog seta, nadajući se da bi u tri dobijena seta u Melburnu kod Novaka mogla da proradi i biologija godina, a Đokoviću će u maju biti 39.

No, ono što je zanimljivo je činjenica da se rekorderu Australijan Opena sa deset titula sve nekako otvara na ovogodišnjem Australijan Openu - opšti je utisak da mu je pre svega žreb bio naklonjen; odigrao je tri meča bez izgubljenog seta, bez da se ozbiljno preznojio, pre nego što mu je prvi koji je mogao da ga ozbiljno namuči, Čeh Jakub Menšik, bez izlaska na teren predao susret osmine finala.

Da li je to prednost za Novaka ili ne, o tome su se ovih dana lomila koplja u Melburnu. Da li će mu to možda poremetiti ritam mečeva, kako je sugerisao Janik Siner? Ili će biti pravi blagoslov pred odsudne završne bitke sa mladim lavovima? Biće da je to svakako godilo Novaku, koji je tako sačuvao dragocene atome snage, koji su mu prošle godine tako nedostajali baš u mečevima kada se odlučivalo na velikim turnirima, sa Sinerom i Alkarasom.

Još jedna stvar mu je išla na ruku - hirovito vreme u Melburnu, kada se temperatura menjala iz dana u dan sa 20 i kusur do čak 46, nije ga preterano zakačilo. Kada je sunce najjače pržilo, igrao je večernje mečeve, kada mu je protivnik bio samo povremen nalet vetra. Sinera je popodnevnih 45 umalo oborilo na patos i da nije bilo intervencije organizatora i hitnog stupanja na snagu "politike visokih temperatura", usred meča sa Spicirijem, kada su na 3:1 za Amerikanca u trećem setu prekinuli meč, kako bi navukli krov i time dali Sineru priliku da živne, ko zna šta bi bilo. Janik bi možda sa Alpa gledao završnicu turnira, bez krune na glavi.

(©Reuters)

Ovako, moraće da se potrude da mu je skinu prvo inspirisani, ali nekako uvek nedorečeni Ben Šelton, a ako ne uspe on, onda Đoković ili Muzeti. I na kraju Alkaras ili Zverev, prognozirati je nezahvalno.

Đoković je u Melburnu pokazao mnogo iz svog nekadašnjeg repertoara. Servis mu je bio ubitačan, odlično se kretao, iako je možda za delić sekunde sporiji, što mu se u ovim godinama ne može zameriti. Istrajavao je i u dužim razmenama, bio siguran na mreži. Bio je ekonomičan, štedeo se i sada je na njemu da kao iskusan solista, otpeva na kraju jednu dobru, italijansku ariju. Da još jednom na grend slemu pokaže Muzetiju kako se to radi, jer ovo će im biti četvrti meč na grend slemu - dva puta su igrali u Parizu, a jednom na Vimbldonu.

Ako su neki Novakovu misiju u Melburnu okarakterisali kao jednu od poslednjih prilika za uzimanje 25. trofeja na turnirama velike četvorke, u stilu "sad ili nikad", on se time nije opterećivao. Matsu Vilanderu se dopalo to što u ovoj fazi karijere i dalje traži nešto novo i oslanja se na nauku i osnove biomehanike, kako bi mu to pomoglo da potraje. Šveđaninu se, pak ne dopada, to što je Novak u poslednje vreme jasno naglašavao da su favoriti Siner i Alkaras, u pokušaju da skine bilo kakav pritisak sa sebe.

Takođe, Endi Mari je rekao da je impresioniran igrom Muzetija i da vidi šanse Italijana u meču sa Novakom, dok Australijanci, Patrik Rafter i Mark Filipusis zajednički postavljaju pitanje - može li Đoković da odigra četiri i po sata na terenu po vrućini, u ovim godinama? Doduše, u sredu će u Melburnu biti tek nekih 23, tako da to nije tako strašno.

I jedan i drugi moraće da se oslanjaju samo na sebe, sticajem okolnosti, Muzetijev trener Simone Tartarini je morao da se vrati kući zbog smrti majke, dok je Boris Bošnjaković, koji Novaka prati na turnirima od prošle godine, pokupio virus i razumljivo, izolovao se potpuno od ostatka tima.

Ipak, ako neko zna šta treba uraditi da se dođe do završnice u Melburnu, to je Novak. Na pragu je 13. polufinala na njemu omiljenom grend slemu, koji je osvajao deset puta, gde Muzeti nikada nije bio među četiri. I to nešto govori.

Ako je u dosadašnjem toku turnira, nekako bio u senci mladih i titula gladnih rivala, za Novaka je vreme da iz nje iskorači. Onako kako samo on to ume. I pokaže na čemu je radio od novembra do januara u pokušaju da pobedi protivnike, prirodu i vreme.

Pravio je do sada mnoga čuda, možda je u njemu ostalo magije za ono najveće.