Danilovićeva oda Đokoviću: Tri prsta jer je ponosni Srbin, mi smo mala deca za njega, neka beži od politike

Ime Predraga Danilovića u Italiji i dalje izaziva strahopoštovanje i divljenje. Proslavljeni košarkaški as je najslavnije godine karijere proveo upravo igrajuću u Italiji gde je u dva mandata bio prva zvezda Virtusa iz Bolonje, tada poznatog i po sponzorskom imenu Kinder.

Virtusu je doneo četiri titule prvaka Italije u tada najjačoj ligi Evrope i prvi titulu prvaka Evrope u klupskoj istoriji. Zato je Gazeta delo Sport izabrala upravo Danilovića kao sagovornika na temu Novaka Đokovića o čijem poraz u finalu US Opena sportska planeta i dalje bruji jer ga vidi kao jednu od najvećih sportskih senzacija u poslednje vreme.

Kakav odnos imate sa Novakom Đokovićem?

„Poznajemo se već neko vreme. Pre svega poznajem njegovu porodicu. To su ozbiljni ljudi koji su mnogo toga žrtvovali da bi ispratili snove i ambicije svog sina. Tada su im retki pomagali finansijski. Nole im je vratio sa ogromnim osećajem zahvalnosti i odgovornosti. Nije zaboravio ko je i odakle je. Kada god mu obaveze dozvoljavaju, vraća se u Beograd da provede vreme sa porodicom i prijateljima. Novak je pre svega vrhunska oboba, pa tek onda apsolutni šampion“, započeo je razgovor Predrag Saša Danilović.

Đoković je propustio šansu za kalendarski grend slem. Da li će mu to pokvariti imidž?

„Apsolutno ne! Njemu ovaj trofej na US Openu i nije bio potreban da bi se potvrdio kao najveći srpski sportista svih vremena. On je nedodirljiv. U prošlosti je bilo raznih srpskih sportista na visokom nivou. Tu mislim i na moju generaciju u košarci koja je godinama osvajala mnogo toga na parketima širom sveta. Ali u prođenju sa Novakom Đokovićem, mi smo mala deca. On je gigant. Toliko je veliki da nemam najbolje reči da se izrazim i opišem ga. Morao bi u rečnik da se uvede neki novi termin samo zbog njega. Opisivati ga kao jakog, nepobedivog ili neverovatnog je previše banalno i jednostavno. Njegova veličina prevazilazi granice našeg razmišljanja i komuniciranja. On je iznad svih“.

Glad, talenat i ponos su obično kvaliteti koji najbolje opisuju uspeh srpskih sportista na globalnom nivou. Da li Novak ima nešto više od toga?

„Ima to sve i još mnogo, mnogo više. Nisam neki teniski stručnjak, ali kao bivši sportista prepoznajem neke znake koji su slični u svim sportovima. Njegova najveća tajna je njegova glava. Način na koji mentalno i emotivno kontroliše situacije na terenu“.

Kada Novak pobedi uvek na kraju pokazuje tri prsta koji znače „ja, država i Bog“. Da li je previše nacionalističkog duha u njegovim slavljima?

„Želeo bih da vam objasnim razliku: Kada sportista iz bilo koje druge zemlje napravi neki podvig i proslavi ga u skladu sa običajima svoje zemlje, vama je to sve prirodno. Kada to uradi Srbin, odmah se postavljaju pitanja o nacionalizmu. I često se daju zbunjujući, čak i maliciozni komentari jer vam je zgodno da u to ubacite politički i etnički fanatizam. Nole je neko ko je ponosan na Srbiju i srpsko poreklo. A mi smo svi ponosni na njega. Zna da je ambasador naše zemlje i taj aspekt ga dodatno motiviše. Između njega, Srbije i navijača postoji jaka veza i mislim da ga srpski navijači guraju da uvek igra na maksimumu“.

Novak Đoković (Reuters)

Postoji li nešto što povezuje Novaka Đokovića i Sašu Danilovića kao sportiste?

„Mislim da ne. Vremena su drugačija, sportovi takođe. On je u tenisu sam na terenu i mora prvo da pobedi sebe, a onda i protivnika. Sve prepreke mora da savlada sopstvenom snagom. Ja sam u košarci uvek na terenu imao četvoricu saigrača koji su mi pomagali kada sam u teškoj situaciji. Zato mislim da je Novak jednistven i neponovljiv“.

Deluje da je Đoković više fudbalski nego košarkaški fan. Pogotovo kada je fudbalski klub Milan u pitanju. Da li ste pričali o tome?

„Znam da igra košarku sa drugarima kada dođe u Beograd. Znam i da je dolazio na košarkaške utakmice Crvene zvezde i Partizana kada je mogao. Nije baš redovan ali se pojavi kad može. I ono što moram da istaknem je da uvek podržava i bodri srpske sportiste kada naprave neki uspeh. Tako da nije samo ljubitelj fudbala...“.

Da li vas je je bilo strah da će ga Beretini pobediti u Njujorku nakon što vas je Italija pobedila u muškoj košarci i ženskoj odbojci?

„Moje misli ne idu toliko duboko, niti sam sujeveran čovek. Kada god Novak igra, verujem da će pobediti. Bez obzira ko mu je protivnik. Znam Beretinija, dobar je igrač ali Novak je Novak“.

Danilović: Kari najbolje rešenje, počinjemo pregovore

Vi ste završili karijeru sa 30, a Novak dominira sa 34 godine. Da li mu zaviditie na tome?

„Ne. Svako ima svoj put. Ali mu odajem priznanje na sportskoj dugovečnosti i nadam se da će igrati još 10 godina“.

Već ste rekli da je Đoković najveći srpski sportista svih vremena. Verujete li da će i u nekoj drugoj sferi van tenisa biti tako uspešan?

„Između šampiona i ličnosti, Novak preferira prvu dimenziju. Ovu trenutnu koja ga je proslavila širom planete. Sigurno da njegove pobede i slava na određeni način mogu da utiču na socijalnu i političku situaciju u zemlji ali čini mi se da njega ne zanima da se pomera sa terena na kojem je apsolutni vladar. Ako bih mogao da mu dam neki savet, to bi bilo da se mane politike. Ali siguran sam da to on sigurno i sam zna“, završio je Danilović.