Dečak koji je vikao vuk: Sa „ivice penzije“ do šanse za drugi uzastopni grend slem

Verovatno svi narodi sveta znaju za priču o dečaku koji je vikao „vuk“. Uporno se šalio sa drugima, da ih ismeje, a onda kada se vuk zaista pojavio, više mu niko nije verovao...

Tako nešto se dešava i u ovih poslednjih godinu dana karijere Rafaela Nadala. Čovek koji uporno priča kako je na ivici penzije, kako ne zna da li će igrati sledeći turnir, kako se nosi sa nepodnošljivim bolovima, kako ne zna šta mu donosi sutra, proveo je u tri dana više od osam sati na terenu i dobio dva teška meča, ne ostavljajući ama baš nikakav utisak da ga nešto muči.

Nadal je dobio Feliksa Ožea-Alijasima sa 3:2, a onda Novaka Đokovića sa 3:1 i prošao je u polufinale svog omiljenog grend slema. I na dobrom je putu da dođe do 22. velikog trofeja u karijeri. Drugog uzastopnog u sezoni u kojoj ne može ni da trenira od bolova u stopalu. Bar on tako kaže...

Intrigantno je. Nadal je propustio prošle godine drugu polovinu sezone. Nakon Rolan Garosa je otišao na operaciju. U oktobru je rekao da ne zna kada će ponovo igrati.

„Ne znam kada ću moći ponovo da igram. Postoje stvari koje ne mogu da kontrolišem, ali meni su u glavi jasni ciljevi i verujem u proces koji moram da prođem da bih se vratio“, pričao je tada Nadal.

U januaru je došao na Australijan open, na grend slem na kojem je do ove godine bio najmanje uspešan. Ali prinudni izostanak Novaka Đokovića otvorio mu je šansu. I zgrabio ju je.

A, kada je ušao u finale nakon pobede nad Beretinijem ponovo je pričao u kakvom je stanju došao u Melburn.

„Prošao sam kroz mnogo izazovnih trenutaka, imao sam mnogo dana kada sam naporno trenirao, a nisam video svetlo na kraju tunela. Dugo čak nisam ni mogao da treniram. Nekada sam bio na terenu 20 minuta, nekada 45, nekada dva seta, a nekada nisam mogao ni minut. Ali bilo je jako, jako teško u smislu da nisam mogao ni da zamislim sebe kako igram ovde mečeve u pet setova“.

Finale je igrao u pet setova. I to je gubio sa 2:0 od Medeveva i pobedio je sa 3:2. Posle cele te priče usred turnira...

Ni tu nije bio kraj. Nakon Melburna pokorio je Nadal i Akapulko i došao do finala Indijan Velsa, gde ga je savladao Tejlor Fric.

Usledila je nova Rafina pauza, pa porazi u Madridu i Rimu, da bi stigao na Rolan Garos ponovo sa pričom kako od bolova u stopalu ne može da igra. Španski mediji su pisali da je neizvesno da li će Bik sa Majorke igrati u Parizu, u šta niko na ovoj planeti nije poverovao ni jedan odsto.

„Nažalost, dan za danom mi je jako teško. Ali i pored toga, trudim se svim silama. Dešava se da bude frustrirajuće kada dođu dani kada ne mogu ni da treniram na pravi način. Imam hroničnu povredu za koju ne postoji tretman. To je deo mog života i posledica je što ne mogu meč da završim ranije. Ukratko, mislim da sam u redu, u smislu fizičke spremnosti, ali isto, kada pričam o stopalu, moram da nađem način da se adaptiram za takmičenje“, pričao je Nadal.

Posledice Novakovog poraza: Pad s prvog mesta, opasnost od „minus dva“ u GOAT trci, mentalna blokada...

I nastavio je u istom stilu nakon pobede nad Ožeom Alijasimom u pet i nad Đokovićem u četiri seta.

„Nisam video nikakve probleme. Nisam iznenađen uopšte. Nije prvi put da je posle povrede, kada jedva hoda, uspeo brzo da se podigne i da se vrati. Uradio je to mnogo puta u karijeri", prokomentarisao je Novak posle sinoćnjeg poraza.

Nelogičnost je počela da bode oči i ostalima u teniskom svetu. Dečak koji je vikao „vuk“...