Deda se ne da

Sad kada je gotovo, kada je teniski kralj visoko podignutih ruku i uzdignutog čela otišao sa „Filip Šatrije“ stadiona u 03.00 časa, možemo da kažemo – to je ono što mu je bilo potrebno!

Novak Đoković je morao da prođe brda i doline, da pobedi i sebe i Lorenca Musetija, da bi posle pet sati tenisa našao put do četvrte runde Rolan Garosa. Na 1:2 u setovima srpski as je izgledao kao da je pobeđen. Museti je bio na set od pobede i na set da svog prijatelja i zemljaka Janika Sinera još jutros kruniše u novog svetskog broja jedan. Ali, moraće to da malo sačeka...

Malo ko je verovao da je Đoković sposoban za novi preokret. Samo zbog činjenice da mu je ovo verovatno najlošija sezona u karijeri, da ne liči na sebe, a i fizički je izgledao nedovoljno spremno, borio se vazduh posle dugih razmena. Treći set je nekako otaljao, gotovo žrtvovao, kao da ga je predao bez borbe da bi se presabrao u hodu.

A, onda se desilo ono što Novak radi deceniju i više unazad. Kao kad Klark Kent ode u telefonsku govornicu i iz nje izađe u odelu Supermena. Pritisnuo je Đoković neko dugme za reset, samo on zna gde ga krije i na terenu se pojavio novi čovek. Neka deset godina mlađa verzija Najvećeg tenisera sveta svih vremena. Bilo je to jasno i Lorencu Musetiju, koji je i ranije znao baš na Rolan Garosu da pravi velike probleme srpskom asu. Kada je Đoković napravio brejk u četvrtom setu za 3:2, kamera je prikazala izraz lica italijanskog tenisera koje je otkrilo njegov nalet blage panike. „Oh, ne“, samo što se nije otelo momku iz Karare. Znao je šta sledi.

Zainatim se kad me svi otpišu, to je moja životna priča

Ode Federeru još jedan rekord

Gotovo istog trenutka se Museti i ugasio. Iako je na semaforu i dalje bolje stajao. Tačnije, Italijanu su prvo otkazale noge, baš onako kako je to pre godinu-dve Endi Rodik slikovito opisao kako izgleda igrati protiv Đokovića:

„Prvo ti oduzme noge“.

U narednih set i po Novak je pregazio Musetija. I ostavio sve u čudu: kako to da je nakon pet sati tenisa, u tri ujutru, kada je pala poslednja loptica, 37-ogodišnji veteran izgledao svežije, spremnije od 15 godina mlađeg rivala!?

„Možemo sad i na neku žurku“, nasmejao je Đoković promrzlu publiku u Parizu.

Pobeda. Uz veliki napor, do krajnjih granica. Uz preokret. Baš ono što je Novaku Đokoviću bilo potrebno u ovoj sezoni. Neki katalizator, nešto da probudi usnulog giganta u njemu. Daleko od toga da je srpski as igrao slabo ili prosečno u prva dva seta. Igrao je jako dobro. Ali je Museti prevazilazio sebe sve stižući i vraćajući i pogađajući linije iz gotovo nemogućih pozicija. Uspeo je da se vrati iz brejka zaostatka u drugom setu, uspeo da izjednači iako je Novak u taj-brejku imao set loptu. Uspeo je i da ubaci frustraciju u glavu najboljeg tenisera sveta, kojeg je to izbacilo iz takta u trećem setu, koji je glatko izgubio.

A, onda, kao što rekosmo, dugme „reset“ i Nole GOAT je istrčao na teren.

Daleko je kraj Rolan Garosa, prepreke su sve veće kako je vrh sve bliže. Ali, raspoložen, nasmejan Đoković, uz stignute pesnice posle dobijenih važnih poena, to je ono što su svi želeli da vide posle dosta mučnih šest meseci sezone. Svi osim njegovih rivala, naravno. Za njih to što se lav probudio nije baš najbolji znak...