GOAT pred poslednjim izazovom da osvoji nešto što nikad nije – zvuči li vam poznato?

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza)

Bio jednom jedan stari kralj. Kažu, bio je najveći, ali je njegovo prošlo, došli su drugi, mlađi i bolji.

Bio jednom jedan stari kralj, kažu veliki, ali samo mu još jedan, ali i te kako vredan trofej nedostaje da bi bio nepobitni  GOAT.

Bio jednom jedan stari kralj kojeg su znali i u njegovoj zemlji da osporavaju, da kažu da samo kada igra u majici sa državnim grbom da ne može ništa da osvoji.

I taj stari kralj ima još jednu, poslednju šansu da ih sve razuveri, da im svima začepi usta, da se popne na Olimp, stane rame uz rame sa bogovima.

Zvuči li vam poznato?

Bila je to priča kada je Lionel Mesi u novembru 2022. godine stigao u Katar sa reprezentacijom Argentine. Poslednji ples, poslednja šansa da podigne Boginju i postane – besmrtan. Da prestigne i Maradonu. I Leo je uspeo. Kakva je to samo bajka u pustinji bila...

Za večnost

Ista je priča i danas u Parizu, samo je u ulozi glavnog junaka  Novak Đoković. Aposlutni teniski GOAT, po svim parametrima. Jedino mu nedostaje to olimpijsko zlato pa da osvoji – sve. Da Srbiji prvi put donese najsjajnije odličje sa Igara. Poslednji dragulj koji mu nedostaje u kruni, a za koji ga „bockaju“ da mu redovno izmiče.

Neko će reći da možda olimpijsko zlato nema istu vrednost kao Boginja u fudbalu, mada se i do jednog i do drugog može tek na svake četiri godine, ali... Ono što Mesiju jeste predstavljao trofej svetskog prvaka, nedosanjani san, breme na leđima, trn u peti, poslednji pehar koji mu je bežao od ruke, to najveće odličje sa Igara znači Đokoviću.

Jedne divne večeri u Dohi Mesi je ostvario svoj san, preko leđa Francuza. Danas je šansa da i Đoković dođe do svog, da i svet tenisa dobije „hepiend“ i to baš na tlu Francuske. Neke sličnosti se same pišu, uz nadu da će i kraj biti isti.