Gorko veče u Malagi: Srpski san o Salatari ponovo raspršen

Kompletna Dejvis kup reprezentacija Srbije na čelu s Novakom Đokovićem iščekivala je mesecima završni turnir u Malagi i nadala se da će u dvorani Martin Karpena konačno dočekati prvu titulu još od 2010. godine i bajkovite decembarske beogradske noći kada je u Areni savladana Francuska.

Sve je do subote malo posle 17 časova izgledalo idilično, a onda je najbolji teniser sveta propustio tri meč lopte na servis Janika Sinera, izgubio i omogućio Azurima da u naletu samopouzdanja rešavaju sudbinu u dublu. Kombinacija Janik Siner/Lorenco Sonego trijumfovala je protiv Novaka Đokovića i Miomira Kecmanovića 2:0 (6:3,6:4) za ukupnu pobedu Italije nad Srbijom 2:1 i plasman u finale Dejvis kupa.

Opet se taj dubl ispostavio rak-ranom srpskog Dejvis kupa. Na identičan način Orlovi su ostali bez plasmana u finale pre dve godine, kada je Hrvatska s Nikolom Mektićem i Matem Pavićem savladala Novaka i Filipa Krajinovića. Ako se prisetimo sada već davne 2013. godine kada je Srbija poslednji put igrala u finalu, setićemo se i bolnog poraza u Areni od češkog para Berdih/Štepanek. Godinama su porazi u dublu teniske zaljubljenike u Srbiji koštali neprospavanih noći, a nažalost ništa drugačija neće biti ni predstojeća.

Tridesetak minuta pred početak meča objavljeno je da će Đoković igrati u paru s Kecmanovićem, a ne Dušanom Lajovićem kako je preliminarno prijavljeno. I Italijani su izmešali karte jer su se odlučili da Srbiju napadnu s prvim reketom Sinerom, a ne Simoneom Bolelijem, mnogo iskusnijim u dubl konkurenciji. Isplatila se takva kalkulacija Azurima, pošto je četvrtoplasirani na ATP listi postao junak nacije u roku od par sati.

Dobar deo prvo seta činilo se da brejk neće biti viđen u dogledno vreme, pošto do rezultata 3:2 nijedan od timova nije uspeo da pripreti ozbiljnije. Ključni detalj dogodio se u šestom gemu kada je Novakov servis naglo popustio, a već "nabrijanom" Sineru pridužio se i Sonego, čiji je temperament takav da mu je izuzetno malo potrebno da rasplamsa pravu zver u sebi. Samo je u sledećem gemu Srbija došla do 40 i igre na razliku na servis rivala, ali je i taj gem pripao Italiji.

Kada nije iskoristila jedinu polu-priliku set je otišao u nepovrat. Mnogo su bolje sarađivali na mreži Siner i Sonego, a Novaku i Miši očigledno nije bila dovoljna priprema i igranje na Mastersu u Parizu pre tri sedmice, kada su u francuskoj prestonici nastupili u konkurenciji parova.

Krenulo je po zlu i u drugom setu, pošto je pri rezultatu 1:1 ponovo oduzet servis našem timu. Za razliku od prvog, Italija je konačno pokazala znak nesigurnosti i možda pomalo i strah od pobede. Kada je Srbija potvrdila brejk i povela s 3:2 izgledalo je da se sve preokreće. Usledela su dva ključna maratonska gema koja su potrajala skoro kao prvi čitav set. Na 3:3 mreža je u više navrata spašavala Italijane, sprečavala Srbiju da povede s 4:3, a onda je usledila Sonegova paralela nakon čega samopouzdanje italijanskog dvojca nije splasnulo do samog kraja.

Poslednja trunka nade pojavila se u poslednjim trenucima meča, kada je Novak i Miša imali 30:30, ali više od toga nisu mogli. Poslednji poen označio je početak velike tuge ne samo za srpski tenis, već za celokupan srpski sport. Toliko je čitava nacija želela da se ponovi ta magična 2010. kada je nakon pobede sadašnjeg selktora Viktora Troickog pao Mikael Ljodra za veliko slavlje u čitavoj zemlji. Ostaje baš gorak ukus posle ovog poraza i jasno je da bi sve bilo drugačije da je Novak osvojio bar jedan od ona tri poena na meč lopte protiv Sinera.

U nedeljnom finalu Italijani će igrati protiv Australije svoje osmo Dejvis kup finale, prvo od 1998. godine. Kenguri su prethodno pobedili tenisere sa Apenina tri puta u Dejvis kupu, druga su najtrofejnija reprezentacija u takmičenju (iza SAD-a) i igraće za svoju prvu Salataru od 2003. godine.

Daleko je sledeća godina i teško je razmišljati o svemu što će dešavati u septembru i novembru sledeće godine kada je sledeće izdanje Dejvis kupa, ali ostaje činjenica da ostaje velika žal što zlatna generacija srpskog tenisa, kakva epitet zaslužeje u poslednjih petnaestak godina, ostaje ovenčana samo jednom titulom (neračunajući onu u ATP kupu).