Hvala vam za dane, hvala vam za noći...

Neka di-džej odvrne muziku do daske, neka bude i neki nardonjak na plejlisti. Što da ne... Nećemo (ni) sad o ukusima, mada ima zagovornika teze da Sinan Sakić nije narodnjak, pa bi jedan od njegovih vanvremenskih hitova mogao da ozdvanja u čast Novaka Đokovića i Rafaela Nadala tokom egzibicije u Rijadu.

Na primer: Hvala ti za dane, hvala ti za noći...

Uzajmana poruka Srbina Špancu i Bika sa Majorke Beograđaninu. Zato što su primer kako se gradi sportsko rivalstvo koji će tokom subotnje večeri (18.30) biti završeno. Nažalost.

Ovde nećemo o tome kako se razvijalo, koliko je trajalo, ko je bolji... To znamo. Pre bismo o utiscima, sećanjima, emocijama.

I danas, posle 18 godina od prvog sudara na terenima Rolan Garosa znate gde ste bili i s kim gledali meč u kome je Nole predao Kralju šljake. Sigurni smo da ste u stanju da prebrojite koliko ste tura obrnuli posle finala u Melburnu 2012. Ne blede sećanja na izvinjenja kolegama ili poslodavcima što ste kasnili u firmu i niste bili produktivni, jer ste ostajali do kasno u noć da pratite prenose sa raznih krajeva planete. I svi su imali razumevanja, jer su i oni radili isto.

Kako je rastao kočoperni momčić iz Beograda i uzdrmao Rafino carstvo, tako se svako od nas osećao pomalo kao Novak. Pripisali bismo sebi njegove uspehe i slavili ih kao naše, u često izvrnutom sistemu vrednosti da su svi, kao, protiv nas!? Čak i da se potrudite, teško da ste mogli da registrujete Đokovićevu lošu reč na račun Nadala i(li) Rafinu žalopojku ka Novaku. Ostavite po strani Srđana i Tonija, ionako nisu sportisti, vode neke čudne bitke ili leče komplekse, ali hvala Bogu, nisu uspeli da ukaljaju odnos sina i bratanca i uvedu ih u arenu zla.

Zato nema tenzija pred poslednji susret sportskih veličina zbog kojih smo na Balkanu i Pirinejima svi ponekad navijali sat. Ima poštovanja. Ne mora da bude ljubavi, to će Novak ostaviti za Jelenu, Taru i Stefana, a Rafa za Mariju i malog Nadala. Biće pružena ruka, uslediće zagrljaj, možda puste i po koju suzu, jer posle ovoga u Saudijskoj Arabiji nema više.

Ili što bi Sinan zapevao:

„Jedna tuga za dva druga“.