KRAJ IGRE, OSVOJIO JE SVE!!! Novak Đoković, bog tenisa i olimpijski šampion!

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza)

KRAAAJ!!! Kraj igre! Osvojio je sve! Sve što iole vredi u svetu tenisa u torbi je Najvećeg svih vremena. Novak Đoković je novi olimpijski šampion - 2:0 (7:6, 7:6).

Nije moglo da bude drugačije, pravda je morala da bude zadovoljena. Da najveći osvoji onaj jedini dragulj koji mu je nedostajao u najsjajnijoj kruni koju je svet tenisa ikada video. U spektakularnom finalu Olimpijskih igara Novak Đoković je pobedio sigurno svog naslednika na tronu Karlosa Alkarasa.

Najviše grend slemova u istoriji, najviše mastersa, najviše nedelja na tronu, Dejvis kup... A, od danas i olimpijsko zlato – sve! Baš sve! Uz ovacije na krcatom „Filip Šatrijeu“, uz nikada jaču podršku stotina zemljaka, ali i hiljada stranaca koji su mu davali vetar u leđa, klicali, bodrili ga. Bili su tu i drugi srpski sportisti, košarkaši, odbojkaši, da prisustvuju sportskoj istoriji.

Snaga volje, to je ono što je presudilo. Odlučnost, rešenost teniskog GOAT-a da iz Pariza neće bez onog što mu pripada, bez onog što zaslužuje, bez onog što godinama juri, a nikako da ga stigne. Protivnik najteži mogući. Spektakularno je igrao Karlos Alkaras, ali danas nije imao „protivotrov“ za Novaka Đokovića. Mlad je Španac, ima vremena za njega, čekao je i srpski as više od 15 godina da okači zlato oko vrata.

Pao je na zemlju, a dodirnuo nebo. Drugo zlato za Srbiju u Parizu. Novak Đoković – olimpijski šampion. Osvojio je SVE!!!

Kakav je festival tenisa bio prvi set! Trajao je sat i 33 minuta – kao prosečna fudbalska utakmica. A, takva je bila i atmosfera. Najzad se može reći da je Novak Đoković imao negde podršku kao da je igrao kod kuće. Ne samo Srbi, mnogo je stranaca danas bilo „u uglu“ našeg asa, sa željom da vide pisanje sportske istorije, čoveka koji je osvojio – sve.

Meč je krenuo furiozno, kao nekada u zlatno doba boksa kada bi se dvojica teškaša obrušila jedan na drugog sipajući udarce iz celog repertoara. Ali, obojica, ipak, malo stegnuti: Novaka nije išao prvi servis, Alkaras je izbacivao u aut. Imao je Đoković brejk šansu u drugom gemu, a zbog četvrtog je sve njegove navijače dugo bolela glava: imao je 0:40 i nije uspeo da Špancu oduzme servis!

Ali, kako otišlo tada, tako je došlo u sledećem, jer je Alkaras tri puta dolazio do brejk lopte i nije uspeo da ih pretvori u gem. Tek posle toga nastupila je mala bonaca, nekoliko lako osvojenih gemova na obe strane, a onda opet – ludnica.

Deveti gem, trajao je 14 minuta. Novak Đoković je spasao pet brejk lopti. Držao ga je Alkaras u matnoj pretnji dugo, čudesno je pogađao momak iz Mursije, ali čelična snaga volje sa druge strane nije dozvoljavala srpskom čudu od čoveka da popusti ni za jotu. I preživeo je!

Set je posle toga stigao do taj-brejka, u kojem se još jednom pokazalo da se Đoković oseća kao na domaćem terenu. Forhend dijagonala iz riterna donela mu je mini brejk i to je bila prednost koju nije ispustio.

Visoko podignuta ruka u vazduh, uz vrisku sa tribina: Novak vodi 1:0!

Sve isto u drugom. Nema odstupanja ni za pedalj. Svaki poen težak kao guranje kamena uzbrdo. Imao je Novak brejk šansu u trećem gemu, ali danas brejkova nije bilo. Nakon četvrtog za 2:2 prolomilo se sa tribina „Pomozi Bože“.

Gem za gem, udarac za udarcem, poen za poenom, spektakl za spektaklom u svakom potezu dvojice najboljih na svetu. Kao neko takmičenje umetnika na ulicama Pariza u prošlom veku. Samo je reket bio umesto kičica.

A, onda opet taj-brejk i zna se. „Šatrije“ je već počeo da ustaje, videlo se da će Novak Đoković život dati, ali zlato – neće.