Nije važno učestvovati, važno je držati rekord grend slem titula

Davno su španski mediji shvatili da od silnog fudbala ne daju dovoljno prostora teniseru koji se pretvara u jednu od najvećih sportskih legendi svoje zemlje. Danas je ljubav prema Rafaelu Nadalu predmet kolektivnog konsenzusa, a njegovi se koraci prate u stopu… Koliko je god to moguće, jer osvajač 22 grend slem turnira ljubomorno čuva svoju privatnost. Može biti polemično njegovo navijanje za Real Madrid ili prijateljevanje sa bivšim kraljem u Abu Dabiju, pripadanje jednoj političkoj struji i društvenoj klasi, ali mu Španci i to opraštaju.

Nadal je zaslužio i zaradio poštovanje i divljenje velike većine, a u poslednje vreme su se oni pretvorili u nevericu i ushićenje, jer dugotrajne i raznovrsne povrede čine praktično neobjašnjivim njegove poslednje pobede i turnire.

„Mogućnost povlačenja iz tenisa je i dalje opcija o kojoj razmišljam“, rekao je na prekjučerašnjoj pres konferenciji, kada je objavio da napušta bitku za Vimbldon. I to nije prvi put da je preplašio ovdašnje ljubitelje tenisa. Pre Australijan opena je izjavio nešto slično. A u Madridu je dodao: „Igranje me čini srećnim, ali kad imaš bolove, nisi srećan“.

I zaista, Nadalove povrede i pobede se smenjuju takvom brzinom da se čak ne mogu osuditi ni izjave Fabija Fonjinija, koji je posumnjao u istinitost zdravstvenog stanja tenisera sa Majorke, nakon njegove pobede nad Tejlorom Fricom u super taj breku.

Ipak, izgleda da (sada omraženi) Fonjini nije bio u pravu. Ruptura trbušnog zida nije dozvolila da Rafa nastavi, jer, premda se sa njom mogu odigrati mnogi potezi – što smo odlično videli protiv Frica - visoke lopte, a posebno servis, uzrokuju mu velike bolove. A tome se dodaje i rizik da se povreda proširi i da mu onemogući nastup na narednim turnirima. Sreća u nesreći, kažu, jer ipak ne misli da ostavi reket.

Mnogi su želeli da vide još jedno finale Đoković – Nadal. Međutim, presudila je činjenica da Rafa, kao što je objasnio Aleks Koreća, više ne igra na bodove na ATP listi. Nije važno učestvovati - važno je samo pobediti. I osvojiti rekord grend slem titula. A sa povredom koja mu ne dozvoljava da igra sa 100% snage, već bi Kirjos bio prevelik zalogaj, a da ne govorimo o Đokoviću. „Ne želim da igram ako nisam na potrebnom nivou“, izjavio je Nadal, iskusan sa povredama svih vrsta, pa i ovom trbušnom koja ga je već zadesila 2009. na US openu: „Bolje je stati“.

Ne zaboravimo da Rafa igra i sa infiltratima u stopalu, jer se već neko vreme bori sa tzv. Miler-Vajsovim sindromom, genetskom anomalijom zbog koje je operisan i bio primoran da odsustvuje sa teniskih terena. Kaže da bi bez sredstava protiv bolova čak šepao u običnom hodu.

Iščekivao se u Španiji i susret sa Kirjosom. Australijanac je u poslednje vreme u odličnoj formi, a cirkus koji pravi na terenu i izvan njega uvek privlači pažnju. „Različiti igrači, različite ličnosti“, poručio je Nadalu aktuelni negativac svetskog tenisa preko Tvitera, „Nadam se da ćeš se oporaviti, jer svi želimo da te vidimo zdravog. Do sledeće prilike“.

Ipak, između njih dvojice nije baš cvetalo cveće. Pre tri godine, takođe na Vimbldonu, Kirjos je poslao loptu Nadalu u grudi, što je Španca razbesnelo, ali i motivisalo da pobedi. Umesto izvinjenja, provokacije su se nastavile, da bi Rafa potom pozvao novinare da ignorišu takvo ponašanje. A ovogodišnji finalista je u meču protiv Cicipasa pokazao da se nije mnogo promenio.

Interesantno je, da je Kirjos najneuspešniji bio upravo protiv Nadala i Federera – španski mediji kažu da je razlog tome njihov staložen karakter. Nažalost, to se ne može reći i za Đokovića.

Čuli su se čak i predlozi da Tejlor Fric odigra polufinale protiv Kirjosa, jer, da je Rafa ranije predao meč, on bi bio taj koji bi se plasirao dalje. Ipak, sam Fric je odbacio ovu mogućnost, navodeći da, ako nije uspeo da pobedi, ne zaslužuje ni da igra.

Dakle, finalisti se znaju. A španske prognoze pobednika su u velikoj meri na strani Novaka Đokovića. I ne samo prognoze. Izgleda da sa prolaskom sveopšte panike zbog Kovida 19 više nije meta zlonamernih komentara. Jer, podsetimo, od Adrija tura, kada su pojedini zahtevali da mu se oduzme licenca za igranje tenisa, do nesrećnog Australijan opena, kada su u šali počeli da ga zovu „YoCovid“, raspoloženje prema Noletu je bilo blago rečeno neprijateljsko.

Polemika, kao što to obično biva, ipak nije izostala. Međutim, flašica sa izotoničnim prahom nije bila tema toliko koliko Noletova izjava nakon meča sa Sinerom da, kada drugi igraju protiv njega, igraju dobro jer apriori nemaju šta da izgube. Sve dok ne povedu sa 2:0 u setovima, nakon čega mogu sve da izgube, pa se tada se meč preokreće. I, kao što je Fonjini posumnjao u Nadalove povrede, tako je i poneki iberijski komentator insinuirao da Đoković namerno počinje gubljenjem setova i da je to deo psihološke igre.

Ipak, generalno se žali što, po prvi put u skoro 20 godina, ni Đoković, ni Nadal, ni Federer nisu na prvom mestu na ATP listi. Žali se i što srpski teniser verovatno neće moći da igra na US openu. Na Vimbldonu mu većina želi uspeh, jer je sveopšti osećaj da se nalazimo na zalasku veličanstvene i neponovljive ere svetskog i evropskog tenisa, čiji su on i Nadal poslednji izdanci.

Mediji smatraju Novaka velikim favoritom u finalu i nadaju se da neće nasesti na Kirjosove provokacije. “Yocovid” je ponovo postao “furia y fuego” (vatra i silovitost). I Španci će ga, po svemu sudeći, bodriti. U Nadalovo ime.

PIŠE: Ognjenka MARIĆ