.jpg.webp)
Đoković: Imam u glavi OI 2028, hteo sam da dominiram nad Rafom i Rodžerom
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | uto. 27.05.25. | 11:00
"Možeš da pričaš o uspesima, turnirima, ali kada nešto u tebi izazove emociju da treperiš, da drhtiš, to je to..."
Sa Parizom 2024. godine, Novak Đoković je konačno zatvorio jedino nedovršeno poglavlje karijere. Iz petog pokušaja došla je željno čekala olimpijska zlatna medalja, prema Novakovom priznanju, jedan od tri najznačajnija sportska uspeha otkako je uzeo reket u ruke.
Novak je pre pet dana napunio 38. godina, kada na red stignu Olimpijske igre u Los Anđelesu imaće punu 41, ali gostujući u emisiji (Ne)uspjeh prvaka kod Slavena Bilića, otkrio je da razmišlja o El-Eju i 2028. godini.
"Jedinu stvar koju imam u svojoj viziji, u glavi, profesionalno pričam, koja mi daje motivaciju, jesu Olimpijske igre 2028, grend slemovi i reprezentacija. Ali čak ni grend slemovi ne toliko koliko Olimpijada. To mi je motivacija, da budem olimpijac, da nosiš zastavu svoje zemlje, da budem u olimpisjkom selu, sa olimpijcima to je sport. Ko to nije doživeo, ne može u potpunosti to da shvati", rekao je Novak i dodao: "Ne možeš da ne primetiš i da ne osetiš čar Olimpijade, a to je za mene olimpijsko selo. Kada se prošetaš, vidiš 10, 15 hiljada sportista, četiri godine se spremaju za to i da ih pogledaš, da vidiš u njihovim očima koja je to glad, kako to sija. Kako su srećni što su tu. Ceo svet možeš da poneseš na leđima."
Izabrane vesti
A onda je Đoković pričao o emocijama toliko jakim da možemo ni da zamislim kakvog su intenziteta bile na terenu, dok je igrao ono stresno finale sa Karlosom Alakarasom.
"Olimpijske igre su moj nanveći uspeh. Zavisi sve iz koje perspektve gledaš. Ja gledam iz perspektive emocija, to je meni sve u životu. Možeš da pričaš o uspesima, turnirima, ali kada nešto u tebi izazove emociju da treperiš, da drhtiš, to je to. Ja kada pomislim na Olimpijske igre prošle godine znoje mi se ruke i krećem da se tresem. Isto tako sam se tresao i za poraze na Olimpijadi. To su moji najteži, najbolniji porazi."
Tri decenije Novaku Đokoviću je tenis bio primarna stvar u životu. Ali posle 100 titula, tolikih pobeda, rekorda, normalno je da čovek s vremena na vreme oseti zasićenje. Ono je kod srpskog asa povezano sa željom da se istovremeno fokusira na sve ono što je u određenoj meri "trpelo" zbog tenisa.
"Tražim balans u meri da tenis, nije toliko, procentualno u većini za mene prioritet. Želim da budem otac, muž, da nadoknadim nešto što sam žrtvovao. Stvarno jeste. Možda je gruba reč, ali jesam žrtvovao. Želim da živim život, a da pronađem optimalni balans. Videću koliko je to moguće. Nisam tip osobe koji može da igra profesionalni tenis, a da ga igram samo da bih ga igrao. Moram da budem na nivou osvajanja grend slema i jedan od najboljih. U trenutku kada osetim da nije tako, onda je to kraj."
Gledajući globalne sportove, tenis je taj koji ima najdužu sezonu. Sezona kreće prvog januara i traje do kraja novembra. Vreme za odmor je limitirano. Zato se Novaku početkom 2024. godine desio momenat "pregorevanja".
"Polufinale Australijan Opena sam izgubio od Sinera. Taj dan sam bio na terenu, a ustravi nisam bio. Fizički jesam, ali bio sam potpuno odsutan. Tu sam shvatio da sam se ispraznio. Ne samo za taj turnir, nego sam se stvarno ispraznio. Počeo sam sebe da tražim u drugim stvarima u stvarima gde osećam više zadovoljstva. Sebi postavljam pitanje stalno, mislim da sam zaslužio to da postavljam sebi – zbog čega ja nastavljam ovo da radim i da li imam užitak da i dalje radim ovo što radim, nakon svega što sam postigao", objasnio je Novak.
Prisetio se i kako je gledao na Rodžera Federera i Rafaela Nadala dok je sa trećeg mesta ATP liste gledao kako dominiraju teniskom planetom.
"Već sam 2007. bio u vrhu, dobijao sam neke turnire, masterse... Hteo sam više, hteo sam da dominiram nad Federerom i Nadalom. Njihovo rivalstvo je bila holivudska priča i javnost je to gledala kroz prizmz - šta ćeti sada tu, ti iz Srbije. Kada sam osvojio Australijan open, probio sam led i saznao šta znači biti osvajač grend slem titule. Od tada su oči u tebe uprte i kreće pritisak. Više nisi samo onaj koji napada, sada moraš i da braniš. Ovo je bilo nešto novo, ako ne osvojim titulu, to je neuspeh. Tri godine nisam osvojio grend slem, do 2011. Tražio sam se, menjao članove tima, imao sam poteškoća. Nisam bio svoj na svome. Bio sam i dalje treći, ali za moja očekivanja nedostajao je jedan korak, Šibali su me u te tri godine, dobijali na turnirima. Rešio sam te probleme, ali odskočna daska je bilo finale Dejvis kupa".
