Rivalstvo koje, za sada, postoji samo na papiru

Čudna je to situacija: Karlos Alkaras je „nova velika stvar“ u svetu tenisa, osvojio je grend slem, bio prvi na svetu, pa će se posle mastersa u Rimu ponovo vratiti na tron, konstantno se nadmeće sa Novakom Đokovićem, samo nikako da – ukrste rekete.

Teniska sezona je u središnjici, bliži se drugi najveći turnir, Rolan Garos, a Đoković i Alkaras se nijednom do sada nisu sreli na terenu. Najpre je Španac zbog povrede propustio Australijan open, pa Novak zbog poznatih zabrana nije mogao u SAD na Indijan Vels i Majami, onda se Alkaras povukao sa Monte Karla, a srpski as iz Madrida.

Teniski svet je dugo čekao na turnir na kojem će se pojaviti obojica, željan duela starog i novog kralja, najzad su im se putevi sreli u Rimu, ali samo – na papiru. Dok je Đoković izborio prolaz u osminu finala i sutra će igrati sa Kameronom Norijem, Alkaras je danas senzacionalno ispao od malo poznatog Mađara Marožana.

Sledeća šansa gde bi mogli Đoković i Alkaras da se sretnu je Rolan Garos. Ali i tamo tek u finalu, pošto će biti na različitim stranama kostura. Što će reći da je pitanje da li će i tamo obojica dobaciti do meča za trofej.

Šok u Rimu: Mađar Marožan isprašio Alkaraza!

Prošla godina je bila godina velikog Alkarasovog proboja. Mladić iz Mursije je napravio čudo, podigao svet tenisa na noge, da mu dugo aplaudiraju zbog fantastičnih rezultata. Ali i u celoj toj godini nikako se Karlosovi i Novakovi putevi nisu ukrštali. Samo jednom se desilo da su odmerili snage, na mastersu u Madridu, u polufinalu, kada je Španac slavio u tri tesna seta (6:7, 7:5, 7:6). Ni pre ni posle toga njihovih okršaja nije bilo.

Tako nekako dobijamo sliku da su stari vuk Novak Đoković i mladi lav Karlos Alkaras u stvari trenutni rivali više na papiru nego u stvarnosti. Više deluju kao dvojica sprintera, koji trče istu trku jedan pored drugog, nego kao dvojica tenisera, koji nadmudruju jedan drugog s reketom u ruci.

Čisto poređenja radi, Đoković i Nadal su do sada odigrali 59 mečeva. Često direktnih okršaja za trofeje, mnogi od njih su epski mečevi, u antologiji belog sporta. Novak je sa Federerom igrao 50 puta, jednako senzacionalnih mečeva kao sa Rafom. Dok mu, za sada, naravno ne namerno, Alkaras izmiče sa radara. A, gledajući završnice turnire, osvojene trofeje, deluje da bi trebalo da je to novo veliko rivalstvo u svetu tenisa. Jedino što ga još – nema. A, utisak je da je to dragulj koji nedostaje Karlosovoj kruni, taj pečat na kvalitet: pobede nad najvećima na najvećim turnirima. Jer, ni Novakovu, Rafinu i Rodžerovu veličinu nisu gradile pobede nad igračima sa osmog, sedamnaestog ili 56. mesta na svetu.

Možda finale Rolan Garosa donese taj prvi veliki, epski okršaj teniskog GOAT-a i momka koji pledira da se u tu borbu jednog dana umeša. Jer, sve su prilike da Pariz ove godine neće videti – a ko zna da li će onda ikada više – kralja šljake Rafu Nadala...