SINGL: Pripremite se na “play suspended”...

Turnir je pun sjaj dobio 1928. godine. Tada je izgrađen kompleks terena u Bulonjskoj šumi, i to da bi čuvena četiri teniska musketara, gospoda Borotra, Brunjon, Koše i Lakost imali gde da brane Dejvis kup krunu osvojenu prethodne godine. Ali bilo je jasno da time i French Open dobija novu lokaciju. I tako danas, osim navijača na obližnjem Parku prinčeva, tišinu šume remeti samo dvonedeljni teniski spektakl.

Danas kompleks čini 20 terena na čelu s prelepim stadionom Filip Šatrije, nazvanim po dugogodišnjem predsedniku Francuske teniske federacije, koji prima skoro 15.000 ljudi. Grandiozan je i stadion Suzan Lenglan koji nosi ime po prvoj ekscentričnoj teniskoj dami. On ima 10.000 sedišta, a tu je i nešto manji Teren broj 1, koji podseća na gladijatorsku arenu. Očekuje se da ove godine preko pola miliona ljudi prodefiluje prolazima između terena, ali verovatno uglavnom u jesenjim jaknama i sa kišobranima iznad glava. Da li zbog posečenih šuma Amazona, auspuha naših ljubimaca na četiri točka, Černobilja, Fukušime i ostalih zlikovaca, tek klima nas raspamećuje. A meteorolozi, zastrašujuće precizni, kažu da će tokom dve nedelje ovog turnira crni oblaci gospodariti nebom iznad Grada svetlosti. Pripremite se na omraženu sudijsku rečenicu – "play suspended".

Ali vreme tamo ne može da pokvari raspoloženje. Ljudi koji prođu kroz kapije i nađu se unutar kompleksa, kao da ulaze u drugu dimenziju. Tu se oseti prava strast prema tenisu, samo prisustvo, samo učešće u ovom događaju je iskustvo koje kapi vode koje padaju sa neba u stvari mogu samo da obogate...

A igrači kao igrači... Svi očekuju da daju sve od sebe, većina da pobedi u narednom meču, nekolicina da pobedi sve protivnike. I okreni-obrni, opet su svi pobednici. Jer svi koji uopšte dobiju priliku da makar jednom vide svoje ime na bilo kom semaforu, mogu smatrati da nisu pogrešili u izboru profesije...