Surova dominacija Alkarasa kao pretnja Đokoviću i Muzetiju: Ože Alijasimu samo dva gema

Dobili smo prvog finalist, a vala i prvog favorita za zlato. Jer da se ne uvrede Novak Đoković i Lorenco Muzeti, tenis koji Karlos Alkaras igra na Olimpijskim igrama u Parizu bar trenutno uliva strah u kosti. Duboko u sebi to je osetio i Kanađanin Feliks Ože Alijasim, koji je u prvom polufinalu uspeo samo da se spasi potpune sramote osvojivši mršava dva gema – 6:1, 6:1 za Španca.

Alkaras ne krije, naciljao je zlato i ništa ispod toga ga ne interesuje. A kako igra u poslednje vreme ima i puno prava da se nada da će postati najmlađi olimpijski šampion otkako se tenis vratio na Igre u Los Seulu 1988. godine (u Los Anđelesu 1984. su pravo nastupa imali samo oni stari do 21 godine).

Već je postao najmlađi finalista u novijoj istoriji tenisa (mlađj je bio samo Robert Leroj, sada već davne 1904. godine), ali Alkaras godine ne koristi kao izgovor, već kao prednost nad protivnicima. Ože Alijasima je bukvalno samleo za sat i 16 minuta.

Četvorostruki grend slem šampion – samo ove godine je podigao pehare na Rolan Garosu i Vimbldonu – tako je upisao 12. uzastopnu pobedu, ujedno i 12. uzastopnu na terenima Rolan Garosa. Sve skupa, izgubio je samo jedan od poslednjeg 21 meča.

Ože Alijasim, 19. teniser sveta, nemoćno je mlatarao rukama ni ne pokušavajući da sakrije nemoć. U Parizu je izbacio asove kakvi su Danil Medvedev i Kasper Rud, ali danas kao da je igrao protiv kompjutera koji je za svaki njegov potez imao unapred smišljen odgovor. Ili više njih. Svega 13 neiznuđenih grešaka napravio je Alkaras, pa je Ože Alijasim mogao samo da se uzda u servis. Svaka iole duža razmena udaraca pripadala je mlađem protivniku.

Alkaras je tako postao peti španski teniser koji će nastupiti u finalu Olimpijskih igara u singlu, posle Đordija Aresea, Serhija Brugere, Aranče Sančez Vikario i Rafaela Nadala. A da li će postati tek drugi osvajač zlatne medalje posle Nadala u Pekingu 2008. saznaćemo u nedelju.

Večeras ćemo saznati ko će mu biti protivnik. Da Novaka Đokovića u sinoćnom okršaju sa Stefanosom Cicipasom nije mučilo koleno smeli bismo da se opkladimo da će to biti Srbin. Ovako možemo samo da se nadamo da će moći da se kreće bez problema. To bi trebalo da bude dovoljno za Muzetija, jer kvalitet je svakako na Novakovoj strani.

A, za Alkarasa? Teško je reći. Kad ovako igra zaista je teško zaustaviti ga. Mada ako neko to može da uradi onda je to sigurno Đoković. Zdrav Đoković naravno.