Vreme leči sve

Pad nacionalnog sportskog heroja traje već predugo i čini se da je Novak Đoković sinoć definitivno dotakao dno. Kao da je igrao njegov duh, a ne on. Slabije od ovoga ne može jer nivo tenisa koji pokazuje pripada više čelendžerima nego mastersima.

Gde se izgubio "onaj" Nole, čovek koji je 2016. držao sva četiri grend slem trofeja odjednom, nešto što nikome pre toga nije pošlo za rukom pola veka?

Za tako nešto je potrebno malo vratiti vreme unazad. Upravo na tu 2016. kada je konačno osvojio Rolan Garos i praktično ispunio sve dečačke snove. Nakon slavlja usledio je dug period "mamurluka", što nije nimalo čudno za vrhunske sportiste. Velika odricanja, teške žrtve, konstatan pritisak sa svih strana, večna gužva i halabuka - i neutaživa glad za pobedama odjednom usahne. Čovek je jednostavno tako kalibrisan (osim nesretnih izuzetaka), da mu sve dosadi i da svaki uspeh sa sobom osim radosti nosi i depresivno pitanje - šta sad, šta dalje? I upravo na to pitanje Novak je odgovara samom sebi tokom 2017. Promenio je stručni štab, pristup tenisu, servis i uspeo je tako da nađe onu staru iskru, želju da se dokazuje i prikazuje u "novom ruhu", jer je usput promenio sponzore.

Ta iskra ipšak nije bila dovoljna jer je višegodišnji problem sa laktom usput eskalirao. Ne treba zaboraviti da je praktično dve-tri godine igrao sa bolom u laktu. Uradio je ono što  - žrtvovao je zdravlje zarad uspeha. I sada plaća rate tog kredita i to veoma skupo. A skupe su iz jednog jedinog razloga - poniženja.

Prvo Hjeon Čung u osmini finala Australija opena, pa onda Danijel Taro u drugom kolu Indijan Velsa, a isti scenario sinoć u Majamiju protiv Benoa Pera. Prvi pšut od 2007. fda je Đoković izgubio tri meča zaredom. I to sve od igrača koji su tako nešto mogli samo da sanjuju, ako su uopšte sanjali o tome s obzirom koliko je Srbin bio dominantan tokom proteklih sezona. Povrh svega, prekinuo i neverovatan niz od 16 pobeda na mastersu u Majamiju,

Treba uzeti u obzir i to da je bukvalno nedavno imao operaciju i da je tek 27. februara ponovo uzeo reket u ruke, a da je tek od pre nekoliko dana igrao bez bolova nakon nekoliko godina. Zato je i odluka da igra Indijan Vels i Majami bila očigledno preoptimistička, te mu je sada ceo nastupajući deo sezone na šljaci pod znakom pitanja.

Ono što Novak Đoković i Serena Vilijams doživljavaju ovih dana podseća nas na to da je povratak u vrh dug, bolan i težak. Ako je uopšte moguć. Iako "običan narod"  misli da su se Rodžer Federer i Rafael Nadal brzo vratili, kada su prošle sezone, ali i ove nizali pobede i trofeje kao u mladim danima. Svi zaboravljaju koliko su se njih dvojica mučila prethodnih godina, dok sve nije "kliknulo", ali i dok Đoković i Endi Mari nisu poklekli. Upornost je ono što se traži u ovakvim situacijama, a  Novak je ima na pretek. Naravno, ona nikada nije dovoljna, ali ako ga zdravlje i glava budu poslužili, a nema sumnje da će tako biti, dajmo mu vremena i dočekaćemo opet onog starog. Ili novog.

"Dobro sam se osećao, dobro sam ušao u meč, a onda sam odjednom ostao bez snage. Ne znam šta da očekujem. Ma, ništa ne očekujem", pomalo depresivan je bio Beograđamnin sinoć nakon poraza od Pera.

Ni sam ne zna šta ga tačno čeka, ali je jasno da je pred njim mnogo, mnogo rada jer je očigledno izgubio mnogo više snage i izdržljivosti nego što je očekivao. Tek kada mu telo bude u punoj formi može se očekivai da krene da igra približno na starom nivou. Ako ne bude imao problema, već za nekoliko meseci, možda već za Vimbldon mogao bi da krene kako valja. A naše je da čekamo, nadamo se i pružamo mu kakvu-takvu podršku.

Ali i ako nikada više ne bude onaj šampion i ona zver, ne možemo mu zameriti. Uradio je u belom sportu sve što je hteo i kada je trebalo da živi na lovorikama doživeo je sudar sa realnosti.

Oporavak od tog sudara još traje, da se videti, ali ovakav šampion se rađa "jednom u milion". Potrebno je samo vreme, jer ono leči sve.

Foto: Action Images