UNIKS: Zvezdina šansa

Pre svega stavimo utakmicu u kontekst.

Crvena zvezda gostuje Uniksu posle pobede u večitom derbiju. Znamo koliko je to emotivno, ali i fizički, teška utakmica. Dalje, Zvezda gostuje u Kazanju, koji je vazdušnim putem udaljen od Beograda 2.369 kilometara. Crveno-beli idu u Rusiju posle poraza od Baskonije, a Uniks dočekuje ovaj meč posle pobede u Istanbulu nad Fenerbahčeom, ali posle ubedljivog poraza od Himkija u VTB ligi.

Na kraju, Zvezda gostuje ekipi koja je pretposlednja na tabeli Evrolige i tako gledano ima šansu za brejk. Kada se sve uzme u obzir, bolju šansu od ove teško da će dobiti…

Igrači Dejana Radonjića bi pobedom u Kazanju napravili veoma dobar posao, napravili skroz drugačiji “vajb” pred nastavak sezone, ali je daleko od toga da će crveno-beli imati lak posao na ovom gostovanju niti da je ovo već završena utakmica. Dosta će zavisiti i od toga da li će i koliku ulogu dobiti pridošlice Lorenco Braun i Orlando Džonson.

Biće to velika borba u najavi.

MOZZART KVOTE ZA OVAJ MEČ: 1 (1,35); X (16,00); 2 (3,50)

ZAUSTAVITI LENGFORDA I KOLOMA

Iako je Kit Lengford prva zvezda Uniksa, prvo malo o Hoakinu Kinu Kolomu. Ovaj momak rođen u Andori je prvi plejmejker ekipe. Lopta je u organizaciji igre konstantno kod njega. On započinje napade i dalje distribuira.

Ovako kada ga pogledate, deluje da ima koje kilo viška, da ga je Pašutin pokupio negde ispred hale jer mu je nedostajao igrač, ali kada uzme loptu, onda se stiče malo drugačiji dojam.

Igra pre svega za tim. Gleda da probije prvu liniju odbrane i da asistira. Najčešće poziva pik en rol sa Kajmakogluom, Parakuskim ili Vilijamsom, a neretko se odlučuje za prodor jer mu šut za tri nije jača strana. Dešnjak je, ali kada ide ka košu vrlo često krene na levu stranu pa umesto - po školski - da položi levom rukom, to čini "neprirodno" desnom rukom uz mali felš.

Iako je plejmejker solidan je u skoku, ima ih oko četiri u proseku po meču.

U karijeri nije imao neke veće uspehe, ima 28 godina i pre dolaska u UNIKS je mahom igrao za španske klubove poput Saragose, Fuenlabrade, Estudijantesa i Bilbaa.

Sa poludistance može da pogodi, može i za tri ali malo teže, ali u 90 odsto slučajeva on započinje napade. E sada, dešava se da odmah po prenošenju lopte ustupi palicu Lengfordu koji dalje organizuje napad, a ovaj u najvećem broju slučajeva i sam rešava šutem sa distance ili prodorom.

O karijeri i životnom putu Lengforda ste detaljno mogli da čitate juče na stranicama našeg portala. Pozabavimo se malo njegovom igrom.

Prvo, Lengford je levoruk. Ima nezgodan početni stav u kom mu je leva noga uvek za malo ispred desne. Može da krene u obe strane, a više puta je isticao da mu je omiljeno da napadne u desnu stranu jer svi očekuju suprotno. Ima i jako lep ukršten korak zbog čega defanzivci Zvezde treba da budu na opezu.

Ima dobro kretanje, a sebe opisuje kao “rođenog strelca”. O tome govori i činjenica da je trenutno najefikasniji i najkorisniji igrač Evrolige. I igrač koji upućuje najviše šuteva. Dakle, ako jednom ili dvaput promaši, možete ga očekivati ponovo u vazduhu.

Težak put neće iscrpeti svu energiju - Zvezda želi dobar meč u Kazanju!

Obožava da šutira za tri poena, a prepoznatljiv je njegov napad u kom stoji na vrhu kapice i posle nekoliko driblinga uz “step back”, odnosno korak unazad šutira za tri.

Lengford i Kolom su dva od tri najbolja igrača Uniksa. Treći je Artsjom Parakuski.

ART

Uz prethodna dva imena, ubedljivo najbolji igrač Uniksa. 

Potpuno je otkrovenje, igra u životnoj formi. Zajedno sa Kitom i Kolomom čini trougao oko koga se sve vrti. To smo mogli da vidimo u Istanbulu gde je Parakuski ubacio 20 poena i imao 12 skokova protiv igrača kao što su Ekpe Judo i Jan Veseli.

Jako je kasno počeo da se bavi košarkom jer je do 16. godine igrao fudbal. Počeo je tada da igra košarku a da je nikada ranije nije igrao. Bio je previsok za fudbal i morao je da travu zameni parketom. Školovao se kao igrač u Sjedinjenim Američkim Državama od 2006. do 2008. godine. Imao je mnogo problem s jezikom koji nije uspevao da savlada prvih pola godine i nikog nije razumeo. Taj period opisuje kao "sam u džungli".

Ipak, sve ga je to ojačalo i danas je on odličan centar, ima 29 godina i veoma je snažan u reketu. Tehnika mu nije jača strana, ali je ste fizička snaga. Tako da mu bolje idu skokovi, zakucavanja i rampe nego li umiranje u lepoti. Ima solidan šut, ali ne i odličan. I možda da ima problema u odbrani protiv bržih od sebe jer ima 122 kilograma što je priznaćete teško pokrenuti.

Popularni Art je najveća opasnost u reketu po Zvezdu.

KAJMAKOGLU I VILIJAMS

Uniks ne igra sa velikim brojem igrača. Prethodna tri igrača koja smo naveli su samo jezgro, nosioci tima, a uz njih vredni pomena su i Kostas Kajmakoglu i Latavijus Vilijams.

Njih dvojica donose “meso” u reketu. Tu su da skoče, da izađu u blok, da zagrade sopstveni koš i da skoče. Vilijams je malo okretniji i žilaviji igrač, pa čak može da odigra i alej-up, dok Kajmakoglu ima bolji šut i kada se nađe u dobroj situaciji ne okleva da šutne.

Obojica rade dobar posao u odbrani i veoma su iskusni. Grk ima 33 godine, Vilijams 27 i kada bi malo poboljšao tehniku i snalaženje u prostoru bio bi daleko nezgodniji igrač, mada i ovako ga nije potceniti.

Od ostalih igrača treba istači Pavela Antipova, Zadranina Marka Banića, Evgenija Voronova, Vadima Panina i Aleksandra Karapuhina.

Najveću ulogu od pomenutih igrača ima Voronov. Klasičan ruski bek koji dosta učestvuje u igri. Šut mu prilično varira, posebno sa linije bacanja. Možda da doprinese borbenošću, a šutom sa distance svakako ne kao pomenute udarne igle tima.

Antipov ima dobru kretnju, može i trojku da da, ali se najviše koristi u odbrani, Marko Banić voli da šutne s poludistance i može da napravi problem snagom, kao i Karapuhin koji je izuzetno fizički spreman igrač sa brzim rukama.

Ipak, izuzev možda Voronova, ne bi trebalo da ovi igrači imaju veći napadački učinak.

KLARK I PONKRAŠOV POVREĐENI, DOŠLI BRAUN I DŽONSON

Veliki problem za Pašutina su povrede dva veoma važna košarkaša - Antona Ponkrašova i Kotija Klarka. Ponkrašov je bek sa ogromnim iskustvom i čovek kod kog je lopta sigurna. To će veoma nedostajati Uniksu, a možda još više povreda Kotija Klarka koji je verovatno završio sezonu.

Amerikanac se na početku pokazao kao odlično rešenje u rotaciji, protiv Barselone u prvom kolu je igrao jako dobro, ali povreda je učinila svoje i Uniks će morati bez njega.

Naravno, ruski klub je odreagovao novčano i doveo dva nova košarkaša. Stigao je Lorenco Braun, momak koji igra na pozicijama jedan i dva i koji je našoj javnosti poznat kada se povezivao sa dolaskom u Partizan. On je potpisao ugovor do kraja sezone. Lorenco ima 26 godina i u Uniks je došao iz Detroita u kojem je imao desetodnevni ugovor koji nije produžen. Prošle sezone je odigrao osam mečeva za Feniks Sanse i beležio 2,5 poena u proseku.

Pre njega u klub je došao i Orlando Džonson, momak koji igra na poziciji beka. Ima NBA iskustvo, u Uniks je došao iz Kine, a pre toga igrao je za Nju Orleans i Finiks, a 2014. nosio je i dres Laboral Kuće. U Kini je na šest mečeva postizao 36,5 poena, 7,5 skokova i pet asistencija po meču. Na Istoku se igra takva košarka da sve treba uzezi s rezervom, ali ovo su brojke za respekt.

Dva stranca nisu igrala za Uniks protiv Himkija u poslednjem meču pred dolazak Zvezde, pitanje je koliko su mogli da se uklope u tim za kratak period, ali bi mogli da debituju.

TRENER - JEVGENIJ PAŠUTIN

Kao igrač nastupao je na poziciji plejmejkera i igrao je za Uniks na početku novog milenijuma. Trenerskim poslom se bavi od 2003. godine i od sada je uspeo mnogo toga u karijeri.

Pašutin: Zvezda ima snajperiste

Osvojio je dve Evrolige (2006, 2008) kao pomoćnik Etorea Mesine u CSKA iz Moskve, a samostalan trener uzeo je dva puta Evrokup (2011. sa Uniksom i 2013. s Lokomotivom Kubanj). Pored toga bio je šampion VTB lige i Kupa Rusije. Osvojio je i juniorski turnir Evrolige 2004. godine, kao i Evropsko prvenstvo za igrače do 20 godina salekcijom Rusije.

Sadašnji mandat na klupi Uniksa započeo je 2014. godine kada je uporedo vodio i A reprezentaciju Rusije. Ali tu funkciju je napustio ove godine.

Sada mu je jedina preokupacija Uniks.

UNIKS - KRATAK ISTORIJAT

Veoma mlad klub. Zvanično je osnovan 1991. godine kada je počeo da igra u nižim ligama. Inače, on prati korene koledž tima Burevestnik koji je nastupao u studentskim šampionatima u Sovjetskom Savezu od 1957. godine. UNIKS je skraćenica od Univerzitet za kulturu i sport.

Klub je 1997. godine ušao u prvu ligu Rusije, a godinu dana kasnije je Jevgeni Bogačev, predsednik Nacionalne banke Tatarstana postao predsednik kluba.

Od tada do danas Uniks je tri puta bio prvak Rusije (2003, 2009 i 2014), tri put osvajač kupa. Bio je Uniks i  pobednik Evrokupa (2011), kao i Euročelendža (2004). Za ovaj klub su između ostalog igrali i Oliver Popović, Stevan Nađfeji, Slavko Vraneš i Duško Savanović.

U svakom susretu Uniksa sa Crvenom zvezdom slavio je domaćin. Možda je došlo vreme da se ta tradicija prekine.

(FOTO: Action images, MN Press, VTB liga)