D. StankovićFešta na Etihadu i urlik PSŽ-a usred Mančestera: Vaše je prošlo, sad mi vladamo!
.jpg.webp)
_Cropped_(1).png.webp)
Vreme čitanja: 13min | sre. 14.10.26. | 22:57
Sveci savladali Siti sa 4:2 u izuzetnom meču sa dva potpuno različita poluvremena
Nedeljama su ih razvlačili. Mediji, ljudi iz protivničkih klubova, ma, cele planeta im je želela da nestanu. U Mančester Sitiju su ćutali i trpeli. Onda u nedelju istrčali na Enfild, otresli Liverpul sa 3:0 i tako ohrabreni poleteli u oblake. Toliko visoko da su već otvoreno govorili o tome kako će oboriti presudu Premijer lige o kršenju finansijskih pravila i svima pokazati da su ipak najbolji.
Samo što – nisu. Ne više, bar kada govorimo o Evropi. Zlatna era Sitija pod vođstvom Pepa Gvardiole stvar je prošlosti, danas živimo u vreme tiranije Pari Sen Žermena. Ako je i bilo nekakvih dilema dvostruki uzastopni šampion Starog kontinenta na Etihadu je otklonio barem deo njih, deklasiravši Građane na njihovom bunjištu sa 4:2 tek da pokaže da će, ako uopšte neko može da mu izađe na crtu, krunu verovatno morati da mu skine drugi izazivač.
Izabrane vesti
Nije ni samo do rezultata, sliku o konačnom utisku Siti je značajno popravio u drugom poluvremenu kada je bio čak znatno bolji tim. Ali taj rezultat je posledica očigledne nadmoći ekipe Luisa Enrikea u prvih 45 minuta. Iako ovo nije bio trenutak inspiracije ili jedno loše veče Građana. Štaviše, mančesterski tim je, ponovimo, sve skupa gledano odigrao veoma dobru utakmicu. Ili bar njenu polovinu. Velika razlika.
Kad se gleda ceo tok meča, saglasićemo se svi da je Siti bio nadigran, i da je sve bilo rešeno već u tom prvom poluvremenu. Nadigran je hitrinom protivnika, njegovom okretnošću, uigranošću koje još nema u toj meri u timu Enca Mareske. Kod Enrikea, to već izgleda kao da bi svako od igrača znao šta da radi sa loptom kada bi se u pola noći probudio s njom u krevetu. Čak i kad se Ašraf Hakimi zaleti napred, pa ne znaš da li je bek, krilo ili špic. A, u tom špicu – uragan.
Dezire Due je prvi dunuo i srušio zaštitni bedem pred golom Đanluiđija Donarume iznenadivši doskorašnjeg golmana Svetaca udarcem van kaznenog prostora. Što, ako ćemo objektivno, nije smelo da se desi tako iskusnom golmanu, na stranu što je šut bio savršen. Bio je to 13. minut, već u 15. je na semaforu pisalo 2:0 i opet je Due imao jednu od glavnih uloga, nesvakidašnji dupli pas na nekih 20 metara odigrao je sa Usmanom Dembeleom, koji je potpisao gol i pokazao nam da moderan fudbal nije baš samo u fizici, već ponajviše u smislu za kombinatoriku.
Na drugoj strani, pecnuo je rivala Rajan Šerki, pa probavao Erling Haland, Parižani kao da su mu pojeli supermoći u uvodnih 45 minuta. Žeremi Doku i Antoan Semenjo? Izuzetni igrači, ali ako ih uporedimo sa parnjacima iz protivničkog tabora moramo da ublažimo komplimente.
Pozadi slična priča. Fabijan Ruiz je s loptom delovao prefinjeno kao nekad Rodri u Sitiju, Vitinja nas je to već navikao, samo je ovog puta ples po terenu garnirao pogotkom za 3:0 već u 32. minutu.
Prvi put još od januara 2012. i sudara sa Mančester junajtedom u FA kupu Siti je na poluvremenu gubio sa tri gola razlike. Beše to još ono vreme kada ih je ser Aleks Ferguson nazivao “bučnim komšijama”. O drugoj vrsti buke govorio je baš posle pobede nad Enfildom Enco Mareska, svestan da će ih navijači drugih klubova zbog svih tih finansijskih grehova svuda dočekivati s podozrenjem. Govorio je kako je Sitijev zadatak da ih utiša, da ih prinudi da slušaju samo njegovu radost…
Večeras, zapevao je Etihad tek kad je sudija označio početak drugog poluvremena. Kada su Semenjo, pa Joško Gvardiol, na kraju i Iliman Endijaje najavili Halandovu promociju u najboljeg Sitijevog strelca u Ligi šampiona. Na pas Endijajea samo je skresao loptu tačno gde je trebalo za svoj 37. pogodak u elitnom evropskom takmičenju čime je nadmašio učinak Serhija Aguera.
No, svirka je počela prekasno, a PSŽ nije tim kome će srce početi da preskače nakon samo nekoliko jačih rifova. Kad je video da situacija preti da se otme kontroli, prvo je stao na loptu, onda ponovo počeo da širi pa sužava igru da bi na kraju sevnula levica Magnesa Aklijuša, jednako važna koliko i Donarumina nesigurnost među stativama. Imao je tu loptu na dlanu, ali ju je samo usmerio ka svojoj mreži.
I tu možda ima neke simbolike, kad već govorimo o tome da u fudbalu ništa nije večno.
Siti se to tada već probudio, osokolio, počeo da igra za obraz. Igrao je dobro, ma šta dobro, odlično! Stvarao je šanse, pogađao stative, prečke, spajao akciju za akcijom, spustio PSŽ na njegovu polovinu terena, gazio čak i sudiju Svena Jablonskog pokušavajući da uzme loptu.
Haland je na pas Ajuba Buadija, s naknadnom pameću možemo da kažemo da je on morao ranije u igru, postigao i drugi gol, 38. za Siti u Ligi šampiona, a da nije bilo Matveja Safonova među strativama ko zna, možda bi Siti i uspeo da se vrati u život?
Svakako mora da mu se čestita na tome što je uopšte ustao iz nokdauna i završnicu učinio uzbudljivom. Protiv ovakvog Pari Sen Žermena retki bi uopšte i pokušali. Siti se baš dobro potukao. Jasno je i Građanima da je ovo vreme kada kada se brani grb kluba, njegovo dostojanstvo koje su ukaljali ljudi u odelima.
No, kad se podvuče crta, PSŽ je prvi potegao, Siti je prvi deo prespavao, kasnije previše promašivao, a prvi put u istoriji kluba na domaćem terenu primio četiri gola u Ligi šampiona. U takvim okolnostima više od poraza nije ni mogao da dobije. Časnog poraza, ali opet poraza, a kad govorimo o šampionskim klubovima kod njih se sve svodi na tu malu razliku – pobeda ili ništa. A, da Donaruma u 90. minutu nije odbranio užasan penal Ferana Toresa moglo je da bude i gore po Siti.
Tako da sad možemo da debatujemo: da li je to Siti uspeo da Parižanima pokaže da mu je dostojan protivnik u novom jurišu na evropski tron? Ili je samo izbegao sramotu koja mu je opasno pretila? Naravno, možemo isto tako da raspravljamo i o tome da li će sav ovaj "hejt" koji cela planeta trenutno gaji prema Sitiju kroz koju godinu usmeriti ka Pari Sen Žermenu? Ipak su Francuzi tek tri godine kasnije počeli da troše milijarde šeika. Za sad, smatra se, pošteno...
Ali to su već druge priče. Što se same igre tiče, Siti je pod Gvardiolom - a i on je večeras bio na tribinama Etihada - pomerao granice, kao što danas radi Pari Sen Žermen. I dok traje, možemo samo da aplaudiramo, jer ovakve večeri samo još nekoliko klubova može da nam priušti. Hoćemo reći, s razlogom ih mrze... s razlogom ih obožavaju.
tagovi
Obaveštavaj me
Man. Siti
PSŽ