Čiji je Tole, što ga u Partizanu ne vole?

Donedavno ruka visoko u vazduhu, a sad prstom direktno u oko vrhovnom poglavaru!

Čelnici Partizana su naprasno promenili stav prema Tomislavu Karadžiću i čoveka kome su pružili bezrezervnu podršku odjednom proglasili za personu non grata u Humskoj 1.

Saopštenje crno-belih u kome ističu da su „najodgovorniji za skandalozno favorizovanje rivala i katastrofalno stanje u fudbalskoj organizaciji predsednik FSS-a i predsednik Sudijske komisije istog Saveza“, predstavlja zaokret u politici prema Tomislavu Karadžiću. Utisak je – neshvatljiv, jer su pre manje od tri sedmice Partizanovi kadrovi glasali za opstanak u fotelji prvog čoveka ovdašnjeg fudbala i na Skupštini FSS-a pohvalnim rečima stali iza Karadžićeve politike.
„Partizan daje podršku Karadžiću, ali to ne znači da su u FSS bezgrešni i da nećemo svi zajedno raditi bolje i više. Namere su nam jasne, a to je da se prevaziđu nesuglasice. Uslovljavanja i ograničavanja – nikako, a razgovori su uvek dobrodošli“, poručio je za skupštinskom govornicom u Staroj Pazovi Mile Jovičić, potpredsednik crno-belih.

Ostaje nejasno da li je Jovičić bio iskren tog 19. marta ili je pravo lice pokazao u nedelju pre podne, kad je zajedno s ostatkom klupske vrhuške sročio saopštenje u kome krivi sve – i sudije, i FSS, i večitog rivala Crvenu zvezdu. Svaki čovek ima pravo da promeni mišljenje, začuđujuće je samo kako ljudi u Partizanu brzo menjaju stavove, pritom zaboravljajući da su s Tomislavom Karadžićem slavili poslednju titulu prvaka.

Uostalom, isti čovek im je bio redovan gost na žurkama kad su se zajedno veselili svakoj od šest šampionskih kruna. A priča se – mada nije dokazivo – da je FSS progledao kroz prste i Partizanu (i Crvenoj zvezdi) kad je olabavio kriterijume za dobijanje licence za učešće u evropskim kupovima, pa ni ono malo vremena što provode na međunarodnoj sceni ne bi postojalo za crno-bele da im nije bilo pomoći njihovog prethodnog predsednika.

Ovo je savršena prilika za podsećanje da je na istom skupu u Staroj Pazovi leđa Karadžiću čuvao Ratomir Babić. I to od Zvezdana Terzića, dugogodišnjeg zagovornika Toletove smene.
„Želimo da stanemo na kraj pričama o smenama i sami vodimo svoju politiku, a ne pod uticajem drugih. Zalažem se za poštovanje sistema i ne mogu da se složim sa mojim prijateljem Terzićem koji odmah kaže - mi ćemo ovo ili ono uraditi ako ne bude kako tražimo“, požalio se Babić i indirektno, s pozicije predsednika FS Beograda (mada, ujedno obavlja i funkciju potpredsednika Partizana) poručio – „Tole uz tebe sam, niko ne sme da te dira“.

Redakcija MOZZART Sporta pokušala da stupi u kontakt s Miletom Jovičićem i Ratomirom Babićem u potrazi za odgovorom na pitanje kako je moguće da posle samo 18 dana misle drugačije od onoga što su izgovorili pred TV kamerama. Po već ustaljenoj praksi, u kriznim situacijama, nijedan nije odgovarao na naše pozive.

Možda će se oglasiti ako Partizan do kraja šampionata izbije na prvo mesto (a onda Crvena zvezda krene s očekivanom rafalnom paljbom ka Tomislavu Karadžiću), da kažu kako od predsednika FSS-a nema bolje čoveka i da ne vide razlog zašto bi se bilo šta menjalo.

Uostalom, takva im je i bila retorika pre samo nekoliko meseci kad su sudije napravile očigledan previd (u korist Partizana) na meču sa Voždovcem (nisu sankcionisale igranje rukom Nemanje Petrovića), posle čega su tekli med i mleko.
„Da li bi i mi trebalo da galamimo posle svake utakmice, tražimo ostavke svih i svakoga, izvodimo navijače na ulice? Da li će se neprestanim pretnjama i kreiranjem atmosfere haosa popraviti stanje u srpskom fudbalu? Sportski pristup podrazumeva prihvatanje sudijskih grešaka i pomoć fudbalskoj organizaciji da se broj tih grešaka smanji. Sportski pristup takođe podrazumeva analizu sopstvenog rada i grešaka, mere da se te greške otklone. Obmanjivanje javnosti, huškanje navijača, optuživanje bez osnova, pretnje i pritisci su sve samo ne sportski pristup. O ciljevima kampanje govorili smo više puta, ponovićemo ih još jednom - zastrašiti rivale, službena lica, fudbalsku organizaciju, opravdati se pred navijačima i javnošću za sopstvene greške i promašaje, izazvati na silu i bez argumenata promene u fudbalskoj organizaciji. Fudbalska Srbija proceniće da li takvim metodama fudbalski sport može da napreduje“, pisalo je u Partizanovom saopštenju za javnost.

Umesto da troše energiju i vreme na kreiranje novih, bolje bi bilo da se u Humskoj – ako žele – pozabave odgovorima na pitanja, koja su važnija od toga da li je Darko Bogdanović pogrešio slučajno ili namerno.

Na primer, kako su dozvolili da izgube pozicije i uticaj u Sudijskoj organizaciji, zašto se od početka proleća njihov trener u javnim obraćanjima više bavi nasrtajima na arbitre nego objašnjenjem slabe igre (sve tri utakmice kod kuće Partizan odigrao ispod renomea), kako je moguće da su već trojica igrača dobila crvene kartone, a "pola tima" zbog žutih ne može da igra i zbog čega je najzvučnije zimsko pojačanje Danko Lazović hrabar samo kad se obraća novinarima, a nedorečen u kaznenom prostoru rivala.

Kad na ta pitanja u Humskoj odgovore, onda im neće biti važno ko im sudi.

Ionako su pričali da su mnogo jaki...

(FOTO: MN Press, Star sport)