Jedni po iskupljenje, drugi po večnost: Argentina noćas dobija novog prvoligaša

Ovo je ona utakmica gde se ne igra samo za trofej ili mesto u nekom narednom takmičenju. Postoje večeri kada se na travi sudaraju dve različite fudbalske sudbine, dva sna koja su rasla na različitim stranama argentinskog fudbalskog pejzaža. Jedna ekipa želi da se vrati tamo gde je po istoriji, tradiciji i veličini smatra da pripada, i tako poništi gorčinu ispadanja i pokaže kako je samo nakratko zalutala iz društva najboljih. Druga sanja da prvi put u svojoj istoriji zakorači među argentinsku elitu.

U Kordobi će se ove večeri, na stadionu „Hulio Sezar Viljagra“, sastati Godoj Kruz i Tristan Suarez, u finalu argentinske Primere Nasional koje donosi mnogo više od pehara i titule prvaka druge lige. Na kraju će samo jedan podići ruke, ali će za oba kluba ovo biti utakmica koja može da promeni čitavu budućnost.

Od 17 časova po argentinskom, odnosno 21 čas po srednjoevropskom vremenu, pred približno 21.000 gledalaca, koliko je ulaznica bilo na raspolaganju i koje su rasprodate, Mendoza će čekati povratak svog fudbalskog ponosa, dok će Eizeza, jedno od brojnih predgrađa sa juga Ajresa sanjati ostvarenje sna dugog gotovo čitav vek. Pobednik će postati šampion Primere Nasional za 2026. godinu i prvi putnik u argentinsku Ligu Profesional za narednu sezonu. Ulog je, dakle, direktna promocija u društvo velikana argentinskog fudbala. Ipak, iza ove utakmice krije se i jedna važna razlika: poraženi neće ostati bez svih izgleda za promociju, već će dobiti novu priliku kroz završni plej-of, takozvani Redusido, u koji će se uključiti direktno u četvrtfinalu.

21.00: (2,10) Godoj Kruz (2,70) Tristan Suarez (3,80)

Za Godoj Kruz ovo je finale sa gotovo filmskim scenarijem. Klub iz Mendoze, osnovan 1. juna 1921. godine, nastao je kao Klub Sportivo Godoj Kruz, da bi se 1930. godine ujedinio sa klubom vinarije Antonio Tomba i dobio današnji identitet. Nadimak „El Ekspreso“, koji ga prati više od devet decenija, postao je sinonim za klub koji je iz lokalnih okvira izrastao u jednu od prepoznatljivijih fudbalskih institucija argentinske unutrašnjosti. Godoj Kruz je tokom poslednjih decenija izgradio reputaciju ekipe koja nije samo učesnik najvišeg ranga, već i klub sposoban da se umeša u borbu za sam vrh. Pet puta je nastupao u Kopa Libertadores, 2011, 2012, 2017, 2019. i 2024. godine, a tri puta predstavljao Argentinu u Kopa Sudamerikani. Najveći domaći uspeh u modernoj eri ostaje drugo mesto u argentinskom prvenstvu 2017/18, kada je završio iza Boke Juniors. Zato je prošlosezonsko ispadanje predstavljalo ozbiljan udarac za klub koji je navikao na mnogo veće fudbalske pozornice.

Posebnu simboliku ovoj utakmici daje datum. Tačno godinu dana ranije, 15. novembra 2025, Godoj Kruz je remijem 1:1 protiv Deportivo Ristre izgubio status prvoligaša. U razmaku od samo 365 dana, sudbina mu je ponudila priliku da se vrati na mesto sa kojeg je otišao. Kao da je argentinski fudbal odlučio da mu pruži mogućnost za popravni ispit, i to na dan koji je u klupskoj istoriji ostao upisan kao datum bolnog rastanka sa elitom. Za takav povratak bio je potreban ozbiljan posao, a veliki deo zasluga pripada treneru Pablu de Muneru, koji je preuzeo ekipu nakon neubedljivog početka sezone pod vođstvom Marijana Toedtlija. Promena na klupi donela je stabilnost i jasniju ideju, a Mendoza je na kraju dobila ono čemu se nadala, priliku da se već posle jedne sezone vrati u Primeru.

Godoj Kruz je ligaški deo završio na prvom mestu Grupe A sa 66 bodova, koliko je imao i drugoplasirani Fero, ali je bolji međusoban učinak, ali i gol-razlika, čak plus 20 naspram plus sedam, presudila u korist ekipe iz Mendoze. U 36 utakmica postigao je 53 gola, više od bilo kog drugog učesnika takmičenja, a posebno se istakao Martin Pino, najbolji strelac ekipe sa 20 pogodaka. Plasman u finale potvrđen je u poslednjem kolu, pobedom od 2:1 nad Almirante Braunom. Kada se činilo da će se borba za prvo mesto produžiti do poslednjih trenutaka, Diego Vijera je pogotkom u dramatičnoj završnici doneo pobedu i otvorio vrata velikog finala. Mada I veliku uslugu im je učinio Akasusuo koji je u poslednjem kolu zaustavio Fero I remijem bez golova sprečio ekipu iz Kabaljita da završi kao prvoplasirana u grupi A.

Što se tiče sastava Tombe, u napadu će se, prema najavama, osloniti na tandem Aksel Rodrigez – Martin Pino, dok bi iza njih trebalo da deluje Rodrigo Fernandes. De Muner bi trebalo da zadrži sistem 4-3-3, sa Huanom Strumijom na golu, Fransiskom Herometom, Estebanom Burgosom, Nаuelom Brunetom i Vijerom u poslednjoj liniji, uz Bendžamina Šamina, Felipea Kairusa i Visentea Pogija u veznom redu.

💥💥💥💥💥

MOZZART RELAX pravi dobitni tiket – Oba tima daju gol u prvom poluvremenu, i tip GG3+ je odmah prošao

💥💥💥💥💥

Na drugoj strani nalazi se klub čija je istorija gotovo savršena podloga za fudbalsku priču o strpljenju, opstajanju i snovima koji odbijaju da se ugase. Tristan Suarez osnovan je 8. avgusta 1929. godine u istoimenom mestu u provinciji Buenos Ajres, u kraju koji je početkom prošlog veka bio poznat po razvijenoj proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda. Otuda i nadimak „El Lečero“ - Mlekar. U početku je nastupao kao Sportivo Suarense, takmičio se u regionalnim okvirima, a AFA mu je članstvo potvrdila 24. decembra 1963. godine. Već naredne godine debitovao je u četvrtoj ligi argentinskog fudbala. Put do današnjeg statusa bio je dug: 1975. osvojio je prvenstvo Primere D i izborio plasman u viši rang, dok je 1995. stigao do Primere B. Ipak, najvažniji korak napravio je 2021. godine, kada je prvi put u istoriji izborio plasman u Primeru Nasional. Nikada do sada nije igrao u najvišem rangu argentinskog fudbala. Upravo zato bi eventualni trijumf nad Godoj Kruzom predstavljao najveći sportski uspeh u istoriji kluba.

Zanimljivo je da Tristan Suarez nije nepoznat po velikim pričama i propuštenim prilikama. Još 1996/97. osvojio je Aperturu Primere B, ali je izgubio završni dvomeč za direktan plasman u drugu ligu od Defensa i Hustisije. U sezoni 2003/04. ponovo je stigao nadomak promocije, ali je u baražu za ulazak u drugu ligu zaustavljen od Uniona iz Santa Fea. Slična sudbina zadesila ga je i 2014. godine, kada je u finalu Transicion turnira igrao protiv Vilja Dalminea. Pobeda od 1:0 u gostima nagovestila je istorijski rasplet, ali je na svom terenu poražen sa 0:2 i ostao bez promocije. Zato bi današnji izlazak na teren u Kordobi mogao da bude trenutak u kojem će se konačno zatvoriti krug dugih čekanja i razočaranja.

Ekipa Hose Marije Martineza, poznatog i kao Pančo, do finala je stigla osvajanjem Grupe B sa 64 boda, dva više od Atlante. Poslednji korak napravila je remijem bez golova protiv Deportivo Maipua, dok Atlanta nije uspela da savlada Midland, čime je potvrđeno prvo mesto tima iz Eizeze. Za razliku od Godoj Kruza, koji se oslanja na napadačku produkciju, Tristan Suarez je tokom prvenstva izgradio identitet na defanzivnoj čvrstini. Prema statistici takmičenja, primio je svega 16 golova, najmanje od svih ekipa, a upravo bi organizacija poslednje linije mogla da bude njegovo najjače oružje u sudaru sa najefikasnijim timom prvenstva.

Martinez je u trenersku biografiju upisao i iskustvo rada kao pomoćnik Dijegu Maradoni u meksičkom Doradosu, što je zanimljiv detalj pred utakmicu u kojoj će morati da pronađe način da zaustavi napadački potencijal rivala. Tristan bi trebalo da nastupi u formaciji 3-4-3, sa Hoakinom Bigom na golu, Brajanom Agilarom, Maurisijom Gužmanom i Agustinom Baldijem u poslednjoj liniji, Manuelom Gijenom, Markosom Enrikeom, Nikolasom del Prioreom i Nikolasom Fernandesom u sredini, dok bi u završnici napada trebalo da dejstvuju Dijego Beker, Nikolas Sančes i Renzo Konečni.

Dve ekipe imaju tek jedan zvanični međusobni susret koji se pamti. Odigran je 13. maja 2022. godine u Kupu Argentine, u okviru šesnaestine finala, kada je Godoj Kruz slavio sa 2:0. Strelci su bili Tadeo Aljende i Salomon Rodrigez. Četiri godine kasnije, okolnosti su neuporedivo drugačije: nema kup iznenađenja ni prostora za popravni u okviru istog takmičenja, već se igra za ulaznicu u najviši rang.

Finale će suditi Nikolas Ramirez, uz pomoćnike Pabla Gonzalesa i Erika Grunmana, dok je za četvrtog arbitra određen Alvaro Karansa. U VAR sobi biće Ernan Mastrangelo, a Asistent VAR dužnost obavljaće Havijer Usiga. Susret će biti odigran na stadionu „Hulio Sezar Viljagra“, domu Belgrana iz Kordobe, poznatom i kao „Gigante de Alberdi“. Izbor neutralnog terena, uz prisustvo navijača oba kluba, trebalo bi da pruži atmosferu dostojnu značaja utakmice.

U slučaju nerešenog rezultata posle 90 minuta igraće se dva produžetka od po 15 minuta, a ukoliko ni tada ne bude pobednika, šampion i prvi novi član argentinske elite biće odlučen penalima. Poraženi će se preseliti u četvrtfinale Redusida, gde će nastaviti borbu za drugi raspoloživi plasman u Primeru. Drugim rečima, za jednog je ovo najkraći put do cilja, a za drugog poslednja velika prilika da ga ostvari bez dodatnih prepreka.

Na kraju, teško je pronaći bolji kontrast od ovog koji je argentinski fudbal postavio pred nas. Godoj Kruz, klub sa pet nastupa u Libertadoresu, koji je pre samo nekoliko godina stajao rame uz rame sa najvećim imenima ne samo argentinskog već i južnoameričkog fudbala, želi da dokaže da je njegovo mesto i dalje među najboljima. Tristan Suarez, osnovan u kraju čija je tradicija vezana za mlekarstvo, a danas poznat po jednom od najvećih aerodroma na južnoj Zemljinoj hemisferi, klub koji je gotovo šest decenija gradio put kroz niže rangove, želi da prvi put otvori vrata koja su mu do sada ostajala zatvorena.

Jedni bi da se vrate kući, drugi da prvi put uđu u kuću o kojoj su generacijama sanjali. A fudbal, kao toliko puta do sada, ne mari za veličinu imena, prošlost ili broj trofeja. Finale traje 90 minuta, možda još 30, a možda uslede i jedanaesterci. Dovoljno da se jedna godina pretvori u zaborav, a gotovo čitav jedan vek čekanja u večnost.

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ

ARGENTINA 2 (SUPERFINALE)

Nedelja

21.00: (2,10) Godoj Kruz (2,70) Tristan Suarez (3,80)

*** kvote su podložne promenama