Derbi Mančestera u sporednoj ulozi: Krah imperije ili zagorčavanje Gvardiolinog života
Vreme čitanja: 6min | ned. 20.03.16. | 09:25
Oba tima su prilici da u nedelju od 17.00 jednim porazom unište čitavu sezonu, ali i da pobedom pruže nadu navijačima pred aprilski i majski finiš
Bio je april, pre skoro pune tri godine kada su Građani slavili u poslednjem mančesterskom derbiju ser Aleksa Fergusona. Taj meč nije mnogo značio u datom trenutku – Junajted je još te zime napravio dovoljnu zalihu da legendarnog Škota isprati u penziju sa trofejem u rukama – ali je označio simboličnu primopredaju lokalnog prestola.
Izabrane vesti
Od tada je već odigrano pet gradskih duela, a crveni deo grada radovao se tek jednom. Rivali sa Etihada su iskoristili nespremnost Junajteda da nastave sa uspesima na koje ih je navikao Ferguson, pa su već naredne godine ponovo preneli pehar Premijer lige u svoje vitrine.
Kako vreme odmiče, sve je izvesnije da Manuel Pelegrini u svojoj oproštajnoj sezoni neće osvojiti drugu titulu u tri sezone. Za njegov tim, ova sezona nije uspešna, ali prostora za manevar, iako sve manje, i dalje ima. Siti je već osvojio Liga kup, dok su u FA kupu praktično prepustili pobedu Čelsiju, igrajući u kombinovanom sastavu. Ekipa Gusa Hidinka je to iskoristila i isprašila Pelegrinijeve klince sa 5:1, ali pravi zaplet za Građane tu tek počinje.
Sa samo jednom pobedom na poslednjih pet ligaških mečeva, Siti je skliznuo na četvrto mesto, a njihova promenjiva forma bi mogla da ih košta i Lige šampiona naredne sezone. Iako takav scenario i dalje ne deluje kao realna mogućnost, treba imati u vidu velike kadrovske probleme sa kojima se suočava čileanski trener. Mančester Siti se u sredu po prvi put u svojoj istoriji plasirao u četvrtfinale Lige šampiona - gde ih čeka suvereni vladar Francuske Pari Sen Žermen. Međutim, uprkos tome, u svlačionici se nije mnogo slavilo. Kapiten Vensan Kompani je obnovio povredu lista, njegovu 14. te prirode otkako je stigao u klub 2008. godine. Van stroja su i Nikolas Otamendi, Jaja Ture, Kevin De Brujne, Fabijan Delf i Samir Nasri, a stalna krpljenja sastava za najvažnije mečeve u sezoni do sada su skupo koštala tim sa Etihada.
U mini-ligi sa tri prvoplasirana tima – Lesterom, Totenhemom i Arsenalom – Mančester Siti je ubedljivo najlošiji tim, osvojivši u pet mečeva samo bod protiv ova tri tima. Arsenal je, na primer, uzeo 11 bodova iz pet utakmica, a trijumfi protiv najjačih klubova u ligi nisu do sada bile zaštitni znak Tobdžija. Sezonu bi, ako već nema titule prvaka Engleske, mogla da spasi Liga šampiona. Građani pred sobom imaju vrlo težak zadatak, što je Čelsi već dva puta iskusio, ali PSŽ nije neprelazna prepreka kakvom bi im se činili Barselona ili Real Madrid. Plasman u polufinale bio bi novi istorijski uspeh koji bi Siti postavio u odličnu poziciju pred dolazak Pepa Gvardiole predstojećeg leta.
Međutim, borba za četvrto mesto na tabeli značajno će se zakomplikovati ukoliko Siti protiv Junajteda bude bio na nivou iz mečeva protiv Lestera i Totenhema, a Pelegrinijeva konstatacija "da uvek teži da ima dva kvalitetna igrača na svakoj poziciji" već odavno ne pije vodu. U odsustvu kapitena Kompanija, odbrana se muči tokom cele sezone, a Otamendi, Martin Demikelis i Elijakim Mangala su daleko od potrebnog nivoa za osvajanje trofeja. Jaja Ture igra najlošiju sezonu otkako je stigao iz Barselone i nalazi se na izlaznim vratima, a preplaćeni Rahim Sterling očigledno još nije dorastao zadacima koji se pred njega postavljaju. Oslanjanje na vrhunskog špica pokazalo se uspešnim na primeru Totenhema, u čijem dresu rešeta Hari Kejn, ali posao koji ima Serhio Aguero dvostruko je teži. Osim što Argentinac iza sebe ima tek jednog lucidnog igrača u liku Davida Silve, njegovi golovi manje dolaze do izražaja i zbog loše odbrane, koja je primila više golova i od Votforda, trenutno 14-plasirane ekipe Premijer lige.
No, pobeda nad gradskim rivalom bi mogla da reši pitanje - koja će četiri tima izboriti plasman u Ligu šampiona - i označi potpuni krah imperije koju je skoro tri decenije gradio Ferguson. Samo tri godine po njegovom penzionisanju, Junajted bi mogao po drugi put da propusti najjače klupsko takmičenje.
Mančester junajted ne samo da nije bio spreman za odlazak stručnjaka iz Glazgova, već ni posle tri godine na Old Trafordu nisu odredili konkretan pravac u kojem se klub kreće. Sa Fergijevim završetkom karijere, klub je napustio i Dejvid Gil, izvršni direktor kluba od 2002. do 2013. godine. Gil je, često u senci velikog menadžera, obavljao ogroman posao u dovođenju pojačanja i utvrđivanju transfer-politike kojom će klub napredovati. Dolaskom Eda Vudvarda, koji je zamenio Gila na toj poziciji, počelo je “truljenje“ kluba sa svih strana. Britanski računovođa je u tri godine pokazao nedoraslost poziciji koju zauzima, a njegov plan da od Junajteda načini nove Galaktikose sa ove tačke gledišta deluje pomalo nelogično.
Dovođenje prosečnih fudbalera za ogromne sume novca za sada se pokazuje kao loša formula, a propuštanje Lige šampiona i naredne jeseni značilo bi veliki udarac za brend Mančester junajteda. Da Luj van Gal i njegovi igrači ipak preokrenu situaciju - nema previše vremena. Posle ispadanja iz Lige Evrope od najvećeg rivala Liverpula, Junajted će mesto među 32 najbolja tima kontinenta morati da traži kroz Premijer ligu. Poraz na Etihadu bi značio sedam bodova zaostatka za Sitijem i spremanje za potpuni remont tima narednog leta.
Crveni đavoli se praktično hvataju za poslednju slamku spasa u sezoni u kojoj su potrošili preko 130.000.000 evra, sa tek jednim pojačanjem koje obećava, Antonijem Marsijalom. Učinak Memfisa Depaja, Mančesterove nove “sedmice“, prilično je skroman, a sedam golova i šest asistencija na 39 mečeva nije ni izbliza dovoljno. Bastijan Švajnštajger nije ni senka igrača koji je nekada harao Bundesligom, a Mateo Darmijan je posle solidnog početka na Old Trafordu sve češće zamena Giljermu Vareli.
Iako je sada jasno da će Junajted po završetku sezone dovesti novog trenera, pravo je čudo kako se to nije dogodilo ranije. Ispadanje na penale u Liga kupu od Midlzbroa nije toliko strašno, ali treće mesto u grupnoj fazi Lige šampiona iza Volfsburga i PSV-a i te kako jeste. Stoga se za najveći uspeh Van Gala ove sezone može smatrati njegov ostanak na čelu tima. Koliko su Đavoli propustili porazom od Volfsburga (3:2) u poslednjem kolu elitnog takmičenja govori i činjenica da se vicešampion Nemačke plasirao u četvrtfinale, nakon što je izbacio unapred otpisani Gent.
Istina je da Van Gal ima velikih problema sa povredama čitave sezone, ali uprkos tome i bogatstvu koje je potrošeno na nova pojačanja, Junajted i dalje nema ni približnu dubinu u kvalitetu igrača kao za vreme Fergusona. Meč sa Sitijem će propustiti povređeni Vejn Runi, Fil Džouns, Ešli Jang i mladi Bortvik-Džekson, ali opcije koje holandski stručnjak ima i u odbrani i u napadu nisu obećavajuće. Marsijal, Markus Rašford i Džesi Lingard su još uvek mladići koji ne mogu da nose čitav tim iz nedelje u nedelju, a fizičku inferiornost štopera Dejlija Blinda igrači Sitija bi lako mogli da iskoriste.
Oba tima su prilici da u nedelju od 17.00 jednim porazom unište čitavu sezonu, ali i da pobedom pruže nadu navijačima pred aprilski i majski finiš. Ovaj derbi zauzima sporednu ulogu u nikad komplikovanoj sapunici kakva je Premijer liga postala ove sezone. Glavne uloge su već podeljene, te će se dva Mančestera boriti za svoje dugoročne ciljeve. Junajted bi pobedom prišao Građanima na bod u trci za četvrto mesto, a eventualnim plasmanom u Ligu šampiona ispred Sitija zagorčao bi život Pepu Gvardioli od njegovog prvog dana u klubu. Ipak, trijumf domaćih mogao bi da simbolično označi urušavanje temelja koje je Ferguson postavljao decenijama i omogući novi, dugoročni poredak u engleskom fudbalu.
Piše: Nebojša Marković