DOBAR JE MALI: Leandro Paredes - Učio je od Rikelmea, a sada se sprema da postane naslednik Frančeska Totija (VIDEO)
Vreme čitanja: 4min | uto. 29.07.14. | 13:47
Prototip „trekvateriste“, odlikuje ga odlična tehnika, osećaj za pas i neverovatna kreativnost, pa će navijači na Olimpiku sigurno uživati u njegovim igrama. Pritom ima razoran šut, pa često testira golmane sa velikih udaljenosti, a to radi i levom i – jačom – desnom nogom, u domovini je često primoravao komentatore da uzvikuju „gooolazo”
Neki klubovi imaju brojeve dresova koji su simboli tima koliko i njihov grb. U Mančester Junajtedu i Liverpulu to je sedam, u Milanu 10, u PSV-u se devetka uvek cenila, a na celom južnoameričkom kontinentu ne postoji broj na leđima koji nosi veći pritisak, ali i čast od desetke Boke Juniors. Ovaj broj su nosili i Dijego Armando Maradona i Huan Roman Rikelme, a kada tinejdžer bude predodređen da obuče ovaj dres onda je sasvim jasno se radi o posebnom talentu. Armija navijača s Bombonjere je dobila novu nadu u vidu deteta kluba Leandra Paredesa, ali argentinski klub nije mogao da spreči njegov odlazak, pa se popularni Mađioničar još prošle zime obreo u Evropi.
Roma već nekoliko sezona daje domaći zadatak velikim klubovima kada je u pitanju poslovanje na transfer tržištu. Pogotovu uzimanjem mladih talenata, pa je i ovaj Argentinac završio na Olimpiku, doduše kao pozajmljeni igrač južnoameričkog giganta. Nema sumnje da je Vučica opet dobro ugrizla jer su dobili fudbalera koji je sa 16 godina debitovao za Boku, već u tinejdžerskim godinama naučio da se nosi s ogromnim pritiskom koji neminovno ide uz nošenje plavo-žutog dresa, a pritom je sve vreme učio od Rikelmea. Prolećni deo sezone je proveo u Kjevu, aklimatizovao se na evropske fudbalske standarde, a sada treninira sa verovatno najboljom aktivnom „desetkom“ Starog kontinenta – Frančeskom Totijem.
Izabrane vesti
Ovaj dvadesetogodišnjak je počeo da se bavi fudbalom praktično čim je naučio da hoda, sa tri godine, u Hustini iz svog rodnog grada San Husta. Zatim je učio u Brisasu del Suru, a sa osam godina je prešao u jedan od najvećih klubova Južne Amerike – Boku. Za prvi tim je debitovao 2011. protiv Argentinos Juniorsa sa samo 16 godina, a već tada je napustio školu kako bi se posvetio prvoj ljubavi – lopti. Odigrao je nekoliko utakmica, ali je na kraju sezone pretrpeo povredu na treningu, a onda još jednu ubrzo posle oporavka te sledeće godine nije zabeležio mnogo više nastupa. Njegov talenat se najbolje video u sezoni 2012/2013. kada je dvadeset puta branio boje kluba iz Buenos Ajresa postigavši četiri gola i kreiravši dva. Pritom je kao klinac, i pored Rikelmea, često izvodio prekide ekipe i bio prilično uspešan.
Navijači ga od malih nogu porede sa bivši igračem Viljareala, a Paredes je priznao da mu to prija, a i to da često posmatra veterana na treninzima i da pokušava da skine njegove poteze.
"Čast mi je da me porede s Romanom. To je neverovatno, fantastično, ja ne volim da pričam o sebi i da se poredim sa drugima, mada svi pričaju o tome. Postoji samo jedan Rikelme, ja nisam ničiji naslednik, samo klinac koji bi jednog dana mogao da igra kao on. Pokušavam da ga imitiram, posmatram ga mnogo, često ostajem posle treninga samo da bih njega gledao. Roman je moj uzor", tvrdi Paredes.
Franko Sabatini, sportski direktor Vučice prošlog januara je ugovorio osamnaestomesečnu pozajmicu mladog Argentinca, ali je Roma već dovela dvojicu igrača koji nisu iz Evropske unije, pa je sa Kjevom dogovoreno da on prolećni deo sezone provede u ovom klubu kako bi se navikao na italijanski fudbal. Na Čizmi je zabeležio 15 nastupa, ali nije bio uspešan ispred gola. Ipak to je bilo dovoljno da se privikne na štopere Serije A, koji posebno vole da budu grubi s „trekvateristima“ – kako se u Italiji zovu kreatori igre. Paredes je prototip takvog igrača, odlikuje ga odlična tehnika, osećaj za pas i neverovatna kreativnost, pa će navijači na Olimpiku sigurno uživati u njegovim igrama. Pritom ima razoran šut, pa često testira golmane sa velikih udaljenosti, a to radi i levom i – jačom – desnom nogom, u domovini je često primoravao komentatore da uzvikuju „gooolazo”. Odlično se snalazi na malom prostoru, pa često ostavlja defanzivce posramljenim i nema sumnje da će mnogi stanovnici Večnog grada i zbog njega ići na utakmice Serije A. Za razliku od mnogih Argentinaca, Leandro ima i fizičke predispozicije da se upusti u duel sa „Kjelinijima i Bonućijima“ italijanskog fudbala, a 182 centimetara visoki mladić je za to dobio i pohvalu od trenera Đalorosija Rudija Garsije, pošto se pridružio pripremama ovog kluba.
On će sledećih 12 meseci provesti u Rimu, a drugoplasirani tim minule sezone Serije A ima opciju da otkupi njegov ugovor za oko 6.500.000 evra. Roma je tako dobila igrača koji bi mogao da ide stopama Erika Lamele i donese klubu veliki novac u budućnosti, a ako u prestonici Italije ne budu zadovoljni njegovim igrama, Boka je ovom pozajmicom barem osigurala skok cene ovog fudbalera, jer će iza njega biti vredno iskustvo igranja u Kalču.
Ipak, nisu svi oduševljeni igračem kojeg su u domovini prozvali Mađioničarem, čestim nadimkom mladih talentovanih fudbalera u Argentini. Jedan od njih je i selektor ove zemlje za igrače mlađe od 20 godina Marselo Trobijani. On nije uključio Paredesa u ekipu, na veliko iznenađenje argentinske javnosti, te je mladi fudbaler svoju zemlju predstavljao samo u uzrastu do 17 i 15 godina.
"On je dobar igrač, ali veoma nekonstantan i nedovršen. Nekad i 20 minuta ne dodirne loptu", rekao je Trobijani i razljutio navijače Boke.
Romanisti ne dele njegovo mišljenje i mnogo očekuju od igrača kojeg čeka velika konkurencija u ekipi, ali on će imati priliku da uči od fudbalera koji je i dalje najbolja desetka na Čizmi – Frančeska Totija, pa bi mogao da i od njega „skida“ poteze kao što je to radio sa Rikelmeom. Naviknutog na poređenja, ogroman pritisak i visoka očekivanja, Paredesa su u zemlji koja je poznata po tome što voli da fudbalerima daje nadimke prozvali Naslednikom Princa Rima.
(FOTO: Action images)