Holanđanin koji ne voli Šemsu, ali redovno trese mreže u Mozzart Bet Superligi

Holandski igrači koji su u prošlosti dolazili u Mozzart Bet Superligu, ostavili su polovičan utisak. U Crvenoj zvezdi bi najradije da zaborave na Lorenca Ebesilija i Radživa Van la Paru, ali se rado sećaju prvog stranca kapitena Mičela Donalda, dok je Kvinsi Menig u Partizanu pobrao simpatije svojim nastupima.

U skorije vreme, odličan je bio Rodni Antvi igrajući za Novi Pazar prošle sezone, a trenutno je OFK Beogradu Džej Enem, momak koji je u srpski fudbal došao tiho. Kad izgovorite njegovo ime i prezime, te pogledate frizuru, rekli biste da se bavi hip-hop muzikom, ali nije tako. Napadač rodom iz Amsterdama postiže golove. I to redovno. U prvih deset kola Mozzart Bet Superlige mrežu je tresao sedam puta. Trenutno deli treće mesto na listi strelaca sa još četvoricom igrača, a efikasniji su samo Mirko Ivanić i Aleksandar Katai.

Džej, toliko ste efikasni da mnogima nije jasno gde ste se krili do sada. Da li ste i vi očekivali da ćete biti jedan od najboljih golgetera u ligi?
„Početak je dobar, a da li sam očekivao ovako nešto - nisam. Znatno je drugačije od onoga što sam imao prilike da vidim u Ajaksovoj školi. Pre svega, u Srbiji se igra čvršće, startovi su oštriji. U Holandiji svi žele da imaju posed, izlaze u visok presing. Igra se nešto relaksiranije, mekše nego ovde, sa većim akcentom na tehniku“, rekao je Džej Enem u intervjuu za Mozzart Sport.

Kako vam se čine treninzi kod Sima Krunića? On je poznat kao trener starog kova, radi se jako, ali rezultati su uvek tu.
„Drugačiji je od mnogih trenera koje sam imao. Jeste, radi se mnogo, treninzi su intenzivni, ali sviđa mi se taj način. Zadovoljan sam kako izgleda saradnja sa njim i ostalim ljudima iz stručnog štaba“.

©Starsport

Igrati fudbal u Srbiji nije lako, ali vi ste na pritisak navikli, pošto ste šest godina proveli u Ajaksu, klubu gde se pobede i trofeju podrazumevaju. Kako se sećate tog perioda?
„Uživao sam, doživeo mnogo lepih stvari, putovao širom Evrope i sveta, igrao velike turnire za mlađe kategorije. Dosta puta samo se vraćali kao osvajači, pobeđivali smo ubedljivo skoro sve rivale, ali to se uvek očekivalo. Ako ne dođemo do finala, to je kao da nismo ni učestvovali“.

Akademija Ajaksa poznata je kao najbolja na svetu, ali postoje neke specifične metode rada. Na primer, deca do desete godine treniraju i igraju isključivo na betonu i na malom prostoru, kako bi od malih nogu naučili da se brzo snalaze.
„To je istina, ali nije baš da smo svaki dan trenirali na betonu. Radili smo i na travi, terenu uobičajenih dimenzija. Dešavalo nam se da treniramo u zatvorenom prostoru, u odeći, sa malim loptama, sličnim onima kakve su teniske“.

Imali ste vrlo dobru statistiku u mlađim kategorijama, ali do prvog tima niste mogli iako ste otišli na pripreme. Da li ostaje žal zbog toga?
„Postigao sam gol u jednoj od pripremnih utakmica, ali sam se vratio u U23 ekipu kad su se ostali igrači priključili. Da li mi je žao? Znaš, proveo sam šest godina tamo, ali razumeo sam kakvo je stanje. U to vreme je Ajaks od napadača imao Sebastijana Alea, Brajan Brobi se polako probijao, tu je bio i momak iz Italije što sad igra za Napoli, Lorenco Luka, on je došao na pozajmicu. Bilo je mnogo igrača na mojoj poziciji“.

©Starsport

Dušan Tadić je u to vreme bio kapiten Ajaksa, da li ste imali prilike da ga upoznate?
„Jesam, upoznao sam ga. Mislim da smo čak odradili nekoliko treninga, nisam siguran. Nismo bili zajedno na terenu, ali makar sam mogao da mu pružim ruku. Verovatno me se ne seća. Koliko sam čuo, bio je neverovatan profesionalac. U teretani je ostajao duže od ostalih. Prvi je izlazio na teren da se zagreva, šutira na gol. Ljudi iz kluba su ga mnogo voleli“.

Pre tri godine ste završili priču sa Ajaksom i krenuli da krčite put. Prvi potpis bio je za Veneciju. Kako se dogodio taj transfer?
„Nisam očekivao tako nešto. Znaju svi kakav se fudbal igra u Italiji, nisam ni razmišljao o Veneciji, ali sam znao sam da će btii zainteresovanih klubova i bilo ih je. Serija B je mnogo teška za napadača, pogotovo ako si mlad, još ako ste kao ja, došli iz Ajaksa gde se igra u formaciji 4-3-3, kratki pasovi, dodavanja u prostor... Bio je to potpuno drugačiji svet za mene“.

Kako izgleda fudbal u nižim italijanskim ligama, iskusili ste igranje u Seriji C za Pezaro?
„Svaki tim igra defanzivno, sa pet igrača u poslednjoj liniji. Bilo je baš teško, pogotovo na početku, još sam igrao za tim koji će se boriti za opstanak. Kako to obično biva, mogao sam da zaboravim na fudbal koji sam igrao u Ajaksu. Odbrana je na prvom mestu, ponekad sam imao utisak da nismo ni razmišljali o tome kako ćemo da damo gol.  Jedino kako smo mogli to da učinimo je da istrčimo kontru ili da izundimo faul, pa posle prekida da neko skoči. Malo sam igrao, ali sam naučio mnogo toga, pre svega o životu, ali mi je pomoglo i da bolje razumem igru“.

Prvu ozbiljniju minutažu dobili ste na Kipru gde ste nosili dres Omonije 29, pre toga ste kratko bili u Etnikosu...
„U Etnikosu skoro uopšte nisam igrao. Došao sam u septembru, a prethodno nisam igrao šest meseci. Morao sam da se fizički pripremim jer sam kasnio za ostalima, a na sve to, dogodila mi se povreda stopala i morao da se vratim u Italiju zbog oporavka. U Omoniji sam igrao mnogo više, ne mogu da objasnim to. Trener je uvek taj koji donosi odluku, kao igrač ne možeš ništa da uradiš osim da vredno radiš i čekaš šansu. Ja sam je tad dočekao“.

©Starsport

Ako poredimo Kipar sa Superligom Srbije, koja je razlika?
„Obe lige su teške, za igranje. Ono što sam primetio, to je da sam na Kipru stalno bio najmlađi igrač u ekipi. Tamo imate neuporedivo više iskusnih igrača, veterana. Ovde se igra malo brže, dinamičnije, više se pruža šansa mladim igračima. Koja liga je teža? Mislim da zavisi od igrača“.

Fudbal ste počeli da trenirate sa četiri godine, da li je to bio jedini sport kojim ste se bavili?
„Otac je imao veliki uticaj da krenem da treniram fudbal, kad nije znao šta će, uvek mi doda loptu i pusti me da se igram. Malo ljudi zna da sam trenirao američki fudbal i bio sam dobar, posle kad sam postao stariji, morao sam da se odlučim sa čime da prekinem. Ne pratim uopšte NFL, čak ni kad je Superboul“.

U svlačionici OFK Beograd Mozzart Beta se često sluša srpska narodna muzika i to prilično glasno. Imali ste prilike da čujete Šemsu Suljaković. Kako vam se čini? Prilično je vesela muzika...
„Nije  to muzika koju volim da čujem, nemam ništa protiv, ali nije to nešto što bih slušao da sam kod kuće sa društvom. Nisam čuo ko je Šemsa, saigrači mi nisu pričali o njoj. Definitivno nije žanr muzike uz koji bih uživao, ali ako momcima odgovora, onda u redu“.

Kad smo već kod veselih tema, za saigrača imate Sašu Markovića, čoveka koji je poznat po tome što pravi dobru atmosferu gde god da se pojavi?
„Mnogo zabavan tip, lud, ali u pozitivnom smislu. Svaki put me iznenadi nekom šalom. Donosi mnogo pozitivne energije ne samo u svlačionici, nego bilo gde, pa i na terenu. Uvek možete da ga vidite dobro raspoloženog“, rekao je Enem.

KUP SRBIJE, ŠESNAESTINA FINALA

Utorak

Javor - Železničar Pančevo 2:4 (2:2)
/Pantelić 32, 37pen - Cvetković 10, Jevrememović 45+2, 85, Jovanović 55/

Mačva - Partizan 2:0 (1:0)
/Ergelaš 16, Nikolić 63/

Sreda

13.00: (7,75) Borac 1926 (4,20) Čukarički (1,40)
13.00: (9,50) Naftagas (5,70) Novi Pazar (1,25)
13.00: (5,60) Grafičar (3,60) TSC (1,60)
13.00: (5,10) Zemun (3,60) Radnički 1923 (1,65)
13.00: (9,50) Mokra Gora (5,70) Spartak (1,25)
13.00: (9,50) Budućnost Dobanovci (5,70) OFK Beograd Mozzart Bet (1,25)
15.30: (5,10) Trajal (3,60) Napredak (1,65)
16.00: (2,15) Radnik Surdulica (3,25) IMT (3,25)

Četvrtak

13.00: (2,35) OFK Vršac (3,10) Tekstilac (3,00)
13.00: (6,25) Dubočica (3,90) Mladost Lučani (1,50)
15.30: (11,0) Sloboda (6,25) Radnički Niš (1,20)
18.00: (1,90) Voždovac (3,35) Jedinstvo Ub (3,90)

19. novembra

Sloven Ruma – Crvena zvezda