Dug je put do zvezda, ali Simanić i Gudurić su napravili prvi korak (VIDEO)

Crvena zvezda doživela je pravi debakl u drugom kolu Evrolige. Vladajući gospodar Evrope i apsolutni prvak Španije je u jednoj demonstraciji apsolutne dominacije razotkrio sve mane kluba koji je prošle sezone osvojio triplu krunu i poneo titule šampiona Srbije i Jadranske lige. U jutru posle možda i najslabijeg izdanja Crvene zvezde u poslednjih nekoliko sezona ostao je gorak ukus u ustima - opravdanja za minus od 46 poena (rezultat u 27. minutu iznosio 76:30 prim. aut.) jednostavno ne bi smela da postoje, iako je jasno da je klub u kadrovskim problemima još od početka priprema za novu sezonu.

S pravom pokrenuta je polemika oko toga da li su inostrana pojačanja - Rajan Tompson, Gal Mekel i Sofoklis Skorcanitis prava pojačanja za tim. Njihov kvalitet, odnosno bar sve ono što su godinama unazad pokazivali, nije sporan, ali Zvezda i dalje nije dobila gotovo ni delić onoga što se očekivalo od igrača koji su došli kako bi nosili šampiona Srbije i Jadranske lige. U utakmici u kojoj se nisu očekivala prvorazredna iznenađenja, niti pobeda po svaku cenu, već isključivo bespoštedna borba od prve do poslednje sekunde trojica najvažnijih igrača upisala su ukupno sedam poena i četiri skoka. Premalo, čak i za ekipu koja je praktično od starta sputana u nameri da postigne željeni nivo forme pred start najozbiljnijih izazova. 

Ali, u tami koju je proizvela madridska katastrofa zasijale su dve zvezdice, koje bi trebalo da budu vodilje šampiona sa Malog Kalemegdana. To su Marko Gudurić i Boriša Simanić. Meč protiv najbolje selekcije Starog kontinenta je od dva dečaka isklesao muškarce. 
"Znali smo da je pobedu protiv Reala bilo gotovo nemoguće očekivati. Mislim da je Zvezda u igračkoj krizi i da postoji psihička barijera koju određeni igrači ne mogu da probiju. Sofoklis Skorcanitis i Rajan Tompson nisu pokazali ono što mogu i daleko su od nivoa zbog kojih su došli u Zvezdu, a koji su razlozi takvih igara zaista ne mogu da utvrdim, jer nisam u klubu. Zvezda je najveći klub u Srbiji i regionu i očekivanja su da rezultat uvek mora da bude na nivou. Međutim, Zvezda od prošle i ove sezone nema gotovo nikakve veze. Problem je finansijske prirode, jer Crvena zvezda nema tu finansijsku moć da dovodi ono najbolje što je na raspolaganju. Najveći evropski klubovi prvo 'razgrabe' sve što ima, a ostalima ostaju 'trunčice'. Ali, činjenica da su Marko Gudurić i Boriša Simanić imali onakve role protiv najbolje ekipe u Evropi dokaz je da je Zvezda uradila nešto pozitivno i neku veliku stvar", rekao je Milan Gurović, koji je kroz FMP dve godine radio sa dvojicom talentovanih krilnih košarkaša.

Dug je put do zvezda, ali Gudurić i Simanić su dokaz da ogroman trud, beskrajna želja i veliko strpljenje prava stvar za one koji žele da napreduju i pređu tanku liniju između večitih talenata i pravih, vrhunskih igrača. Posao koji tek čeka dvojicu mladića dug je, trnovit i ispunjen je ogromnim izazovima i brojnim satima krvavog rada na parketu. Ali prvi korak je napravljen. 
"Izuzetno podržavam to što se mladi igrači guraju u vatru i što im se pruža ovakva prilika. Za svakog mladog igrača svaki novi dan je jedna škola iz koje treba da izvuku samo ono najbolje, a partije koje su Gudurić i Simanić prikazali dokaz je vrednog učenja, upijanja znanja i iskustava starijih. Za njih meč protiv Reala je pokazatelj koliko su napradovali", konstatovao je Gurović. 

Posle najuspešnije sezone u klupskoj istoriji košarkaškim nebom pronelo se mnogo različitih mišljenja da li bi u ovoj sezoni trebalo pojuriti pojačanja koja će nastaviti započeto ili priliku ipak treba pružiti mladim snagama. Trener Dejan Radonjić se odlučio za kombinaciju dve vrlo važne stavke. U ovom trenutku bar jedna od njih daje željeni rezultat i od izuzetne je važnosti istrpeti svako izdanje momaka iz fabrike talenata - Rebića, Tejića, Gudurića i Simanića. 

Potpuno bezidejno, anemično i nemoćno izgledala je Zvezda u madridskom Barklajkard Centru. I u moru negativnih stvari, u trenucima kada su mnogi stariji i iskusniji igrači možda i previše respektovali protivnika na drugoj polovini terena upravo su golobradi mladići bili jedine svetle tačke.

Marko Gudurić je za 16 minuta na parketu imao devet poena, dva skoka dve asistencije i tri iznuđena prekršaja, Boriša Simanić je kroz 28 minuta sklopio deset poena, četiri skoka, dve blokade i jednu ukradenu loptu. Ali, onaj prodor Zvezdinog krila s početka drugog poluvremena, kada je krenuo na slabiju, desnu stranu i iz vrlo teške situacije ubacio dva poena. Ili momenti kada još mlađi krilni centar „lepi“ dve blokade - prvo Ajonu, potom i Mačijulisu - hirurški precizni šutevi za tri poena u momentima najveće agonije... Mirnoća, stabilnost, sportski bezobrazluk koji deli vruhnski kalibar od prosečnog... Stavke su koje samo pokazuju koliko Crvena zvezda može da dobije ako nastavi da pruža ovakve, pa i još veće prilike mladim izdancima. 
"Jedan i drugi radili su sa mnom dve godine u FMP-u. To su igrači vrhunskog kvaliteta i najveći evropski talenti trenutno. Kada se te dve stvari poklope nastaje prvoklasni igrač. Naravno, još je rano donositi takav sud i momci treba da ostanu čvrsto na zemlji, ali Zvezda ima najbolju skauting službu i ima zaista najbolje igrače u ovoj zemlji. Zahvalnost za takav razvoj stvari dugujem i predsedniku Zvezde, Nebojši Čoviću, koji je omogućio da Zvezda postane najveći klub, sa najboljom školom i što je meni dozvolio da radim s tim mladićima", ističe Gurović.

Marku Guduriću je jako malo vremena bilo potrebno da probije barijeru u Crvenoj zvezdi pokaže svoj blistavi talenat. Već protiv Strazbura, kada je pružio sveobuhvatno vrlo kvalitetnu partiju, bilo je jasno da bi Zvezda mogla da dobije možda i najozbiljnije pojačanje za buduće akcije, a utakmica protiv Olimpije (11 poena) dodatno je učvrstila ovakav stav. Ipak, meč sa Realom bio je prava prekretnica.
"Ne bih da se hvalim, zaista mi to nije cilj - ali ja sam sa tim momkom dve godine radio na različitim napadačkim varijantama. Znate, vi jedan napad možete da završite na 1.000 načina, ali najbolji se ističu po tome što umeju da izaberu najbolji. On j eto protiv Reala i pokazao. Izuzetno je pametan momak, usvajao je sve o čemu smo pričali i na čemu smo radili. Baš smo se čuli pred  put u Madrid. Rekao sam mu: 'Momak, Rudi jeste Rudi, ali ti si Marko Gudurić. Nema razloga da ga respektuješ na parketu, treba da pokažeš šta znaš i ko si ti zapravo'. On je to i uradio. Kvalitet mog rada videće se kroz igre koje bude pružao Marko i jako sam ponosan na njega".

Boriša Simanić je svojom hladnokrvnošću, lucidnošću i rezonskim izborima razbio apsolutno sve predrasude o tome da je još prerano da bude deo sistema Crvene zvezde. Iako je, logično, dobio najmanju minutažu od svih prvotimaca, on je svojih 28 minuta protiv Kraljevskog kluba iskoristio na jedini mogući način - vrhunski!
"Boriša Simanić je apsolutno najtalentovanije dete trenutno. Kakav potencijal ima, koliko želje za radom, kako je samom skroman, a opet željan dokazivanja... Ima neviđene atletske sposobnosti i vrlo lako mogao bi da postane igrač kakvog Evroliga i moderna košarka zahtevaju".

Godinama unazad Crvena zvezda tražila je nebrušene bisere, koje bi pretvorila u vrhunska imena, za ponos i uverenje da je klub konačno našao pravi put u segmentu koji je bio u ozbiljnoj stagnaciji. Ali, svetlost na kraju tunela konačno se nazire. 

Negativnih primera bilo je možda i previše tokom poslednjih 15 godina. Mnogo imena prošlo je kroz Mali Kalemegdan, mnogi su klinci najavljivani kao novi velikani evropske košarke, ali ni na prste jedne ruke ne mogu da se pobroje igrači koji su - uspeli. Poslednji igrač koji se kao produkt Zvezdine škole našao na putu da napravi dobru karijeru je Nemanja Nedović. 

Posle mnogo neuspelih pokušaja, najlepša muzika za uši Zvezdinih navijača jesu pohvale da su deca kluba na pravom putu. 

Ključna reč je - strpljenje. Strpljenje za Crvenu zvezdu, koja tek treba da se podigne i prikaže prava izdanja, strpljenje za pojačanja, ali i najveće strpljenje za mlade igrače. 

Nikola Rebić je napravio veliki napredak u odnosu na prethodne godine i jasno je zašto ga trener Radonjić sve više koristi u rotaciji. Marko Tejić je imao vrlo dobar finiš prošle sezone i reprezentativnu rolu, ali su ga povrede omele da nivo podigne za još jedan stepenik. 

Vreme radi za ove momke, sada je samo potrebno da nastave tu gde su stali i ne posustaju ni u jednom trenutku. Ako tako bude - svi će biti na dobitku.

MOZZART pratite i na Vajberu!

(FOTO: MN Press, Star Sport)