Francuski „rakaj“: Pozadina uspeha i „muslimanski problem“

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Brazila)

Mundijal u Brazilu sve više liči na Vaterlo za Evropljane. Španija, Engleska i Bosna i Hercegovina su se već spakovali, Portugal, Italija, Hrvatska i Rusija su blizu eliminacije. Preživeli su samo Holandija, Francuska i Belgija, dobre šanse ima i Švajcarska. Od ove prve tri koje su obezbedile plasman u drugu fazu, Francuzi su najprijatnije iznenadili.

Uoči početka takmičenja je jako teško bilo prognozirati šta će uraditi Galski petlovi, sa poptuno novom ekipom koju je formirao Didije Dešan. Pogotovo što su na poslednjih nekoliko takmičenja igrali loše. Još kada se Frank Riberi povukao zbog povrede, malo je bilo onih koji bi stavili pare na Francuze. Ali, oni su u dominantnom stilu obezbedili plasman u nokaut fazu i ostavili najbolji utisak od svih Evropljana. Doduše, imali su i najlakšu grupu.

Sada ih mnogi vide kao favorita iz senke. Pogotovo što će u četvrtfinalu ići na Nigeriju ili Iran. Šta je to pretvorilo razbijenu bandu u ekipu koja igra sjajan fudbal? Na nekim prethodnim takmičenjima, Francuzi su bili poznatiji kao reprezentacija u čijoj svlačionici vlada građanski rat. Sada deluju kao da su pronašli harmoniju.

Dešan je promenio mnoge stvari, ali posebno je bitno i što je promenio neke igrače. Mnogo prašine se podiglo oko nepozivanja Samira Nasrija koji je imao odličnu sezonu u Mančester Sitiju. Ali, izgleda da je Dešan znao šta radi.

Francuski novinari su znali o čemu je reč, ali nisu želeli da pišu i iznose prljav veš iz svlačionice. Međutim, u neformalnom razgovoru su nam otkrili kakav je problem sa Nasrijem. I Riberijem.

Naime, u Francuskoj vlada veliki animozitet prema igračima koji nemaju tipično francusko poreklo. Pogotovo prema fudbalerima koji su prokelom ili su rođeni u muslimanskim zemljama. Reč „rakaj“ (Racaille). Ona označava problematičnog čoveka. Bandita. U poslednje vreme se odomaćila kao opis imigranata iz muslimanskih zemalja. Još pre pet godina je kao bomba odjeknula vest da je u čuvenoj nacionalnoj akademiji u Klermonferanu skovan plan da selektori u mlađim kategorijama forsiraju belce, tipične Francuze. Kasnije se prašina slegla, ali u velikom delu zemlje taj stav je i dalje na snazi. Pogotovo što su neki od nepoželjnih igrača bili nosioci loše atomsfere. Pre svih Samir Nasri za kojeg kažu da je trula jabuka.

Čitali ste već kako se sprdao sa Valbuenom, ali i on je došao do granice kada nije mogao dalje. Okolo je pričao kako su Ugo Loris i Joan Gurkuf momci homoseksualne orijentacije što je izazvalo haos u svlačionici. Loris i Gurkuf važe za fine momke i iako Gurkuf trenutno nije u reprezentaciji, njih dvojica su miljenici nacije bez ijedne mrlje u karijerama. Zbog takvog karaktera je Loris dobio i kapitensku traku. Ipak, Narsi ih je konstantno podbadao i širio laži o njima, tako da su Loris, treći golman Landro čiji uticaj u svlačionici je, kažu, veliki i još jedan fudbaler koji je sačuvao anonimnost otišli kod Dešana i rekli: „ili mi ili Nasri“. Popularni Asteriks je sa zadovoljstvom zatvorio vrata nacionalnog tima momku alžirskog porekla rođenom u Marseju.

Francuski novinari kažu da je tako kupljen mir, jer Dešanu narod ne bi toliko zamerao ni neuspeh kada je odlučio da napravi čistku „problematičnih fudbalera.“ Prethodno je vrata reprezentacije zalupio Hatemu Ben Arfi.

Potom je usledila situacija sa Riberijem. I vrapci na grani znaju da bi svaki selektor takvog igrača i pored povrede pozvao u ekipu i čekao ga da se oporavi do nokaut faze. Ali, ni Riberi poput Nasrija nije omiljen lik u svlačionici. Većina Francuza više voli da vidi Valbuenu ili Grizmana u timu nego fantastičnog asa Bajerna. Javna tajna je da su i Dešan i većina igrača u timu bili srećni što mogu da se reše Riberija pod izgovorom povrede. Postavili su mu ultimatum koji on nije mogao da ispoštuje.

Urađeno je sve da se atmosfera u svlačionici popravi, a pobede u prva dva kola su podigle moral cele ekipe. Novinari u superlativima pišu o igri reprezentacije i čak ne postavljaju nikakav cilj  pred ovaj tim kako ne bi napravili preteran pritisak. Kao da su svi na nekom zajedničkom zadatku.

Međutim, ono što Franczima smeta su uspesi Alžira koji se glasno prosalvljaju u Parizu i Marseju. To im je trn u oku i rado bi deportovali sve koji na tlu Francuske prave fešte zbog golova Alžira. Jaz između „pravih“ Francuza i „rakuja“ raste, a ako Alžir prođe u drugu fazu, moguće su svakakve scene na ulicama najvećih francuskih gradova. 

(FOTO: Action images)