INTERVJU NEDELJOM - Mirko Poledica: Srpski fudbal je odavno zreo za „5. oktobar“!

Produkt je čuvene čačanske škole fudbala koja je u zlatna vremena najvažnije sporedne stvari na svetu na ovim prostorima, bila cenjena od Vardara sve do Trigalava! A posle četiri plodonosne godine u dresu Moravskih zebri, Mirko Poledica je 2.000 godine prešao u redove Vojvodine, gde je u velikom stilu odigrao tri sezone tokom kojih je 62. puta oblačio dres Novosađana i postigao tri gola. Usledio je period pečalbe tokom kojeg je levom ivicom igrališta tutnjao u dresu Leha iz Poznanja, a zatim u češkom gigantu Sparti iz Praga. U srpski fudbal se vratio 2007.godine, prvo kao igrač Smedereva, onda Čukaričkog, da bi krug zatvorio tamo gde ga je započeo, na stadionu kraj Zapadne Morave.

Za razliku od ostalih klubova čije je boje branio, redove Brđana je napustio pod veoma burnim okolnostima, jer tadašnji čelnici Čukaričkog nisu imali nameru da ispoštuju potpisani ugovor. Kao čovek koji se nikako ne miri s nepravdama ma koje vrste, ušao je prvo u rovovski a potom u “frontalni” okršaj za svoja prava i na kraju pobedio.

Igrajući u Poljskoj i Češkoj, imao je priliku da spozna ogroman značaj postojanja fudbalskog sindikata i 2009.godine je rešio da tu organizaciju utemelji i na srpskom fudbalskom tlu. Već posle dve godine Sindikat profesionalnih fudbalera “Nezavisnost”, dobio je legitimitet od strane FIFA i UEFA.    
"Uvek kad se stvara nešto novo, javlja se veliki otpor i animozitet i tom prilikom do izražaja dolazi neviđena sebičnost pojedinaca koji i dalje žive u zabludi da su oni veoma bitni. Istina je da su u fudbalu funkcioneri bitni samo u onom delu gde treba da budu servis onima koji prave rezultate, a to su igrači i struka. Kod nas nije tako, jer ispada da igrači postoje kako bi funkcioneri lagodno živeli i putovali po svetu", već na početku razgovora za naš portal, Mirko Poledica u svom karakterističnom stilu, stvari i pojave naziva pravim imenima.

U kojoj meri čelnici FS Srbije primenjuju stroga pravila FIFA i UEFA po pitanju prava fudbalera?
"Potpisan je sporazum o minimalnim uslovima između klubova i igrača koji nije u potpunosti implementiran i to u onim najvažnijim stvarima. Na primer, u vezi ugovornih obaveza koje moraju da se ispunjavaju. Naš sindikat se pozicionirao kao organizacija koja bi trebalo blisko da sarađuje sa FS Srbije, s ciljem da klima u našem fudbalu bude bolja, a igrači zadovoljni. Baš kao što je posao Trenerske organizacije da se bori za prava trenera. Samo, ponekad me bude sramota kad vidim kakve optužbe i teške reči među trenerima pršte i koliko tu ima nesloge. Ružne su to stvari, ne treba prljav veš iznositi iz kuće. I mi u sindikatu imamo naših problema, ali lepo sednemo, razgovaramo i pronađemo rešenje".

Kako biste ocenili saradnju sa Terazijama 35, jesu li vas posle početnog otpora, prihvatili kao legitimnu organizaciju?
"Mislim da nas Savez ne poštuje dovoljno. Oni žive u zabludi da mi njih mrzimo, za šta apsolutno nema razloga. Prvenstveno što mi nismo njihovi članovi i ne zavisimo od njih. Isto tako, nemamo ništa ni protiv naših klubova, jer prilikom sporova ne tužimo ih mi, nego igrači koje mi samo zastupamo u nekom sporu".

U kom smislu vas ne poštuju?
"Navešću jedan primer. Recimo, dana 7. jula ove godine,  članovi odgovorne službe pri FSS, izvršili su izmenu i dopunu Pravilnika o statusu igrača, a da nas niko nije obavestio o tome, niti nas je pitao šta igrači misle o promeni nekog člana. To je očigledan dokaz čistog nepoštovanja Saveza prema nama".

Da li je pogrešan utisak da bi oni bili najsrećniji da srpski fudbaleri nisu dobili svoj sindikat?
"Nije, naravno da bi voleli da nismo na sceni! Ako je neko pričao istinu poslednjih pet godina i locirao problem tamo gde jeste i pričao o stvarima o kojima niko nije smeo ni da razmišlja, to smo bili mi. Naravno, nikad s namerom da nekog degradiramo".

Ipak, jesu li administrativci iz naše “Kuće fudbala” koliko-toliko predusretljivi kad im se bilo kojim povodom obratite?
"Zadovoljan sam saradnjom koju smo bili uspostavili sa generalnim sekretarem Zoranom Lakovićem, međutim, pošto je on otišao, videćemo kako će se stvari dalje razvijati. Takođe, ništa loše ne mogu da kažem ni za Nebojšu Ivkovića koji ga menja".

Zašto nikako da pomenete predsednika Tomislava Karadžića?
"Hm, sad ću da iznesem podatak koji je za rubriku “verovali ili ne” i glasi da sam sigurno jedini predsednik fudbalskog sindikata u svetu koji nije imao priliku da upozna predsednika svog nacionalnog saveza! Ja i Tomislav Karadžić se nikad do sada nismo sreli, bilo zvanično, bilo nezvanično! Nikad mi nije odgovorio ni na jedan dopis, ni na jedno pismo, ništa! Pozivali smo ga dva puta na našu skupštinu, nije se pojavio. Čak ga nisam video ni na nekoj utakmici".

Kako odreaguju vaše kolege iz Evrope kad čuju da ne poznajete prvog čoveka srpskog fudbala?
"Ljudi su u šoku, njima je to nenormalno. U Sloveniji prvi čovek sindikata i prvi čovek Saveza, dva puta nedeljno se druže igrajući mali fudbal. Nešto takvo u ovom našem ambijentu bilo bi totalno nestvarno. Kako god, mi nemamo ništa protiv Karadžića, ali je kao prvi čovek našeg fudbala najodgovorniji za sve što događa".

Na čemu mu najviše zamerate?
"Na potpunom odsustvu osećaja za muke kroz koje prolazi 80% srpskih gladnih i žednih fudbalera! S druge strane, takvo ponašanje i mogu da razumem, pošto sam nedavno čuo kako je zaposlenima u Savezu, plata kasnila samo jednom i to pre 20 godina! Baš bih voleo da i oni jedno šest meseci budu bez plate i da vide kako to izgleda kad radiš praznog stomaka i onda odeš kući gde te čeka nervozna žena i gladna deca".

Nedavno su raspisani izbori na svim nivoima. Očekujete li da će oni izbaciti u prvi plan neka nova – reformatorska lica?
"Ovde nije problem ko će da bude predsednik Saveza, ovde je problem postojećeg sistema. Jedan čovek ne može da rukovodi sistemom ukoliko nema podršku i pravno regulisane stvari. Evo, mi smo počeli ligu pre mesec i kusur dana a ona je već uveliko neregularna".

Zbog čega?
"Prvo što postoje određene optužbe da su pojedine utakmice bile nameštene. Druga stvar, utakmica Čukarički - OFK Beograd je neregularna i treba da bude registrovana službenim rezultatom 3:0 za Čukarički".

U čemu je problem?
"U tome što su igrači sa Karaburme licencirani, iako klub nije isplatio u potpunosti dugove koje ima. Uprkos tome, Savez im je dozvolio da izađu na teren. E sad, ostali klubovi koji su platili svoje obaveze, mogu s pravom da se zapitaju da li su budale što plaćaju, a drugi ne! Dakle, Savez tako direktno krši svoje propise koji u principu i nisu loši, nego se ne primenjuju. Kod nas sve funkcioniše na telefon, ti meni, ja tebi, zatvorićemo tamo, zatvorićemo ovamo! Ma, to je strašno šta se radi, mi još živimo u 15. veku i sve ovo što preživljavamo poslednjih pet godina, predstavlja pečat naših fudbalskih neznalica!"

Dokle će to da traje?
"Sve dok nam fudbal budu vodili nepismeni i intelektualno ograničeni ljudi! Generalno, mi sa mladim igračima nemamo problem i to se odlično videlo tokom proteklih 10 godina. Jedino imamo problem sa ljudima koji taj potencijal ne znaju da iskoriste na pravi način. Naši sportski “eksperti” uveli su 80 % klubova u stečajni postupak i stoga je krajnje vreme da se uzme metla, dobro počisti dvorište i zauvek stavi tačka na “zakon jačeg” koji nas je i doveo u ovu poziciju".

Je l bi to bilo nešto u stilu “5.oktobra”?
"Bukvalno nam treba fudbalska verzija “5.oktobra”! Neophodne su totalno radikalne mere, mora da se zagazi u blato i sve dok se to ne učini, neka niko ne gaji nadu da će stvari da se promene. Tonemo iz godine u godinu sve više, a potpuno isti ljudi već dve decenije pričaju o krizi, kako nema para i da klubovi teško opstaju. I kad im kažeš da se sklone, ako je to tako kako pričaju i da prepuste mesto nekome ko možda vidi izlaz iz krize, kao da si im stavio prst u oko".

Zar nije činjenica da novca nema?
"Ljudi pogrešno misle da para nema. Naš fudbal je siromašan, ali u smislu da se u njemu na godišnjem nivou obrne "samo" 100 miliona evra! To kad kažem mislim samo na plaćanja, odnosno troškove koje klubovi naprave sa svojim budžetima. U kojoj se to industriji u Srbiji okrene 100 milona evra?! Možda u Srbijagasu i još nekim jakim firmama".

Zašto nam onda klubovi nisu na zdravijim nogama?
"Zato što ima puno lopova! E, sad, lopova je bilo i pre 20 godina, samo što su tada krali po 5%, dok ovi današnji uzimaju 95 %! Sad da krenemo po klubovima da popisujemo stvari, ne bi našli dve veš mašine! Valjda samo stative i prečke još nisu čupali i nosili. U svetu pokradenijeg fudbala od srpskog nema, to je jasno kao dan! A kako i ne bi bio opljačkan, kad je ovde referenca za napredovanje kroz fudbalske strukture, što deblji kriminalni dosije!!!" 

Kako biste prokomentarisali neočekivano dobre partije Partizana i Vojvodine na evropskoj sceni?
"Za naš fudbal je to fenomenalna stvar i mnogo mi je drago zbog Zorana Milinkovića koji je dokazao da je odličan stručnjak, a da je dobar i kao čovek, to znam odavno. Mi uopšte nismo svesni koliko je Steaua ozbiljna ekipa. Isto važi i za Sampdoriju za koju su neki govorili kako je Vojvodina iskoristila to što su Italijani u fazi priprema. Koga to interesuje?! U interesu srpskog fudbala, svi bi od srca trebalo da navijamo za njih i u predstojećim iskušenjima".

Verujete da će sve pristalice Crvene zvezde biti uz crno-bele protiv Plzena?
"Sve to što se dešava između Zvezde i Partizana, ja ne mogu da razumem. Zvezda nikad ne bi bila prvak Evrope i sveta, da Partizan nije veliki klub. Isto tako, ni Partizan ne bi igrao Ligu šampiona da Zvezda nije veliki klub. Jednostavno, oni su potrebni jedni – drugima, kao što jedni bez drugih ne mogu Barselona i Real ili Bajern i Borusija iz Dortmunda. Iz tog razloga bi trebalo da se međusobno čuvaju i pomažu, a ne da šire govor mržnje. Samo čekam jedan kad će funkcioneri  s dve strane Topčiderskog brda da se potuku. Ista je priča i u košarci, zbog čega svi pate podjednako".

Očekujete li da ćete se upoznati sa Tomislavom Karadžićem pre nego što na jesen, eventualno izgubi na izborima ili se jednostavno ne kandiduje?
"Čisto sumnjam, možda se potpuno slučajno sretnemo na nekoj svadbi ili sahrani i tom prilikom nas neko upozna!"

----------------------------------------------------------

AKO ZLATNI MOMCI NE BUDU NOSIOCI IGRE REPREZENTACIJE, DŽABA PEHAR SA N. ZELANDA!

Hoće li bar titula svetskog prvaka u omladinskoj konkurenciji predstavljati vetar u leđa za naše loptanje?
"Mnogi ne shvataju kako su omladinski i seniorski fudbal dva potpuno različita sporta! Ta titula jeste dokaz da se s mlađim kategorijama dobro radi i da ima dobre dece. I to uopšte nije sporno. Ali, seniorski fudbal je posao i biznis, dok je omladinski fudbal na nivou afirmacije. Na zapadu se bave stvaranjem igrača i njima nikad nije rezultat u prvom planu i to je u suštini najbitnije. Hoću reći da u slučaju da za pet godina ti momci koji su bili prvaci sveta, ne budu nosioci igre državnog tima, nama taj pehar sa Novog Zelanda neće ni trebati. Velike prihode jedino donosi seniorska reprezentacija".

PIŠE: Milorad Plazinić
([email protected])

(FOTO: MN Press / Action Images)